Kraj krvave pobune u Jerevanu | Politika | DW | 01.08.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kraj krvave pobune u Jerevanu

Oružana pobuna u glavnom gradu Jermenije okončana je nakon dve sedmice. Pobunjenici su ubili dvojicu policajaca, ali i bili inspiracija za talas demonstracija protiv vlasti. Jermenija ostaje zemlja hroničnih podela.

Drama je, za sada, gotova. Jermenska tajna služba uhapsila je dvadesetak naoružanih opozicionara koji su dve nedelje držali jednu policijsku kasarnu u Jerevanu pod opsadom i time celu zemlju na ivici vanrednog stanja. Prema navodima opozicije, u nedelju su snage bezbednosti bile ispred kasarne sa oklopnim vozilima, pucajući na pobunjenike koji su pokušali beg. Jedan čovek je navodno teško ranjen, nakon čega su se preostali predali. Do nedelje je političko rukovodstvo Jermenije izbegavalo eskalaciju, plašeći se novih žrtava. Pobunjenici su bili opkoljeni i odsečeni od struje, telefona, medicinske nege i snabdevanja životnim namirnicama. Prema navodima policije, u subotu je iz zaposednute zgrade snajperom ubijen jedan policajac i to je bio okidač za konačnu akciju protiv pobunjenika.

Armenien Proteste in Jerewan

Protesti u Jerevanu, 30.07.2016.

Naoružane pristalice uhapšenog opozicionog vođe Džiraira Sefiljana upale su u policijsku stanicu 17. jula, pri tome ubivši jednog policajca. Isprva je uzeto osam talaca, koji su kasnije redom oslobađani. Naoružana grupa je tražila ostavku predsednika zemlja Serša Sargasijana i oslobađanje nacionaliste Sefiljana. On je uhapšen u junu zbog navodnog ilegalnog posedovanja oružja i zajedno sa šest saradnika optužen da je planirao zaposedanje više administrativnih zgrada i punktova ključnih za telekomunikacije. Sefiljan inače ima iskustva s boravkom iza rešetaka – već je hapšen 2006. kada je pozvao na nasilno svrgavanje režima.

„Mnogi mrze režim“

Jedan predstavnik opozicije je najavio nastavak borbe protiv predsednika Sargasijana. „Smatramo sebe ratnim zarobljenicima. Pozivamo narod da nastavi borbu, da se bori za pobedu“, rekao je on ruskoj agenciji Interfaks. U uslovima ekonomske mizerije pobunjenici su dobili veliku podršku građana. U subotu i u nedelju su se u glavnom gradu okupile hiljade ljudi protestujući protiv predsednika. Snage bezbednosti su demonstrante rasterivale palicama i dimnim bombama. Samo u subotu je, prema zvaničnim navodima, privedeno 165 demonstranata, od kojih je 26 zadržano u pritvoru. Napadnuto je i petnaestak novinara.

Ne dele svi demonstranti političke stavove nacionalističke opozicije, kaže Armen Hovsepijan, 36-godišnjak koji živi u sovjetskim soliterima nedaleko od policijske stanice u kojoj se odigravala drama. Odatle je mogao da posmatra puškaranje i demonstracije. „Ne idu ljudi na ulicu jer podržavaju zahteve naoružane grupe. Oni pre svega protestuju protiv predsednika. Mnogi mrze njega i njegov režim. Imaju utisak da je ovo prilika da se nešto promeni“, kaže Hovsepijan.

Armenien Polizei nimmt Demonstranten fest

Protesti u Jerevanu, 21.07.2016.

Evropska unija je izrazila zabrinutost zbog napetosti u Jermeniji, a slične reči su došle iz američke ambasade u Jerevanu. Odatle su saopštili da su SAD „najdublje zabrinute zbog šokantnih slika i verodostojnih informacija o ekscesivnoj upotrebi nasilja od strane policije“. Policijsko nasilje nije nova praksa u Jerevanu. Pre osam godina, kada su hiljade ljudi protestovale zbog navodne izborne krađe, stradalo je osmoro ljudi. Vlast je proglasila vanredno stanje i iskoristila ga za brutalni obračun sa neistomišljenicima. Uprkos protestima, Sargasijan je s funkcije premijera prešao na predsedničku i tu je i danas.

Malo Zapad, više Rusija

Aktuelne napetosti mnogi građani vide kao novu epizodu stradanja tokom Sargasijanovog mandata. U aprilu je ponovo eskalirao zamrznuti konflikt sa susednim Azerbejdžanom oko Nagorno-Karbaha, kada je poginulo 120 ljudi. Taj azerbejdžanski region naseljen je Jermenima i praktično pod kontrolom jermenske vojske. Predsednik Sargasjan, baš kao i opozicionar Sefiljan, važi za jednog od heroja borbe protiv Azerbejdžana početkom devedesetih godina. Sergasjan, i sam rođen u Nagorno-Karabahu, predvodio je takozvane Snage za samoodbranu u toj oblasti. Od tada Jerevan kontroliše oko 17 odsto teritorije susedne zemlje, zbog čega je još 1993. osuđen od strane Saveta bezbednosti. Ovogodišnja eskalacija sukoba – najkrvavija još od prvog prekida vatre 1994 – politički međutim nije dobro došla Sargasjanu.

Armenien Eriwan Stadtansicht

Jerevan

Jermenija, kavkaska zemlja sa tri miliona stanovnika, vodi svoju politiku na stalnoj klackalici između Zapada i Rusije. Ova bivša Sovjetska Republika je član evropskog Istočnog partnerstva, a najpre je s Briselom pregovarala i o Sporazumu o asocijaciji. Ti su pregovori na ledu nakon odluke o pristupu bescarinskoj uniji Evroazijske ekonomske zajednice pod vođstvom Rusije. Poziciju Jermenije između istoka i zapada nemačko Ministarstvo spoljnih poslova naziva „komplementarnom spoljnom politikom“. U jednom izveštaju iz aprila se iza diplomatskog rečnika ipak jasno vidi kome Jerevan više naginje – u Jermeniji je i dalje stacionirano oko 7.000 ruskih vojnika.

Reklama