Kraj ere „11. septembar“ | Politika | DW | 04.06.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

Kraj ere „11. septembar“

Američki Kongres odobrio je reformu tajne službe NSA. To znači da je politika SAD još sposobna da uči. Istovremeno, završena je jedna era, smatra dopisnik DW iz Vašingtona Gero Šlis.

Konačno! Dve godine nakon što je Edvard Snouden razotkrio aktivnosti NSA, Kongres SAD se sa tim suočio i na kraju burne rasprave, velikom većinom odlučio da se sprovede reforma te tajne službe. Usvojeni zakon daleko je od toga da ispuni sve zahteve kritičara NSA, ali on ipak stavlja tačku na najgore ekscese.

Neće više biti masovnog prisluškivanja telefona, već samo u pojedinačnim slučajevima i uz odobrenje suda. To je, zajedno sa drugim mehanizmima kontrole, ključni korak kako bi se ograničio naizgled omnipotentni aparat NSA. Sada će biti važno da se prati sprovođenje zakonodavnih promena, jer Kongresu to do sada nije polazilo za rukom. I to je lekcija Snoudenovih otkrića.

Kako kongresmeni to žele da promene, ostaje nejasno jer još nisu uočljive ubedljive inicijative za poboljšanje kontrole. Uprkos tome, politički signal tog zakona izuzetno je važan – to je prvi pravni odgovor američke vlade na Snoudenova otkrića. Time je predsednik Obama ispunio obećanje koje je više puta dao.

Schliess Gero Kommentarbild App

Gero Šlis, DW

Važna prekretnica

Ali, takozvani „Zakon o slobodi“ je mnogo više od toga. On znači prestanak krutih mera bezbednosti koje je predsednik Džordž Buš uveo nakon napada 11. septembra 2001. godine. Iz današnje perspektive, mora se govoriti o histeriji, koja je pored širenja obaveštajnih aktivnosti, dovela do ekscesa u koje spadaju Gvantanamo, Cijini zatvori za mučenja i rat protiv Sadama Huseina.

Predsednik SAD Barak Obama i u svom drugom mandatu ima pune ruke posla pokušavajući da stvari ponovo postavi na pravo mesto. U Iraku mu to verovatno neće uspeti, zbog opasnosti od samozvane „Islamske države“. I zatvaranje Gvantanama tek treba da se uradi. Uprkos tome, usvajanje Zakona o slobodi 2. juna 2015. moglo bi da uđe u istoriju kao dalekosežna prekretnica: kraj ere posle 9/11.

SAD su oslabljene

SAD u novu eru ulaze oslabljene. Iako su još uvek supersila, u multipolarnom svetu, konkurenati kao što su Kina i Rusija bolno im pokazuju gde su granice. A islamski terorizam ojačan Bušovim pohodom na Irak, koristi haos kao plodno tlo za veoma opasne akcije, koje bi jednoga dana mogle da pogode i SAD.

Ali, uprkos svim predrasudama, usvajanjem Zakona o slobodi, Amerikanci su dokazali da mogu da uče iz svojih grešaka i da politički sistem funkcioniše, uprkos političkom stilu koji je toliko usmeren ka konfrontaciji, da je čak bivao i autodestruktivan. Čak i ako izuzmemo prošlonedeljna previranja u Senatu, moramo da konstatujemo da se u SAD razvila iznenađujuće sofisticirana i iskrena debatu o balansiranju bezbednosnih interesa i privatne sfere.

Reforma je tek početak

To bi trebalo da se ceni i na drugoj strani Atlantika, gde se često prst upire u SAD. I da li je pretenciozno reći da bi Nemačka mogla nešto da nauči iz američke debate?

Sada će iz Berlina sigurno da se čuju glasni pozivi da se poboljšanje zaštite privatne sfere u Zakonu o slobodi mora proširiti i za strance. Taj zahtev je opravdan. Ako predsednik Obama i američki predstavnici naroda ostanu verni sebi, to će biti njihov sledeći korak. Jer – reforma NSA nije završena sa Zakonom o slobodi. Ona je tek počela.