Kraftverk: umetnički život Ralfa Hitera

Januar 1975: sa radija dopiru čudni elektronski zvuci, unisono muško pevanje sferično i jednolično ponavlja: „Vozimo se, vozimo se, vozimo se autoputem. (Wir fahr'n fahr'n fahr'n auf der Autobahn). Pesma koja privlači pažnju i drugačija je od ostalih hitova tog vremena koje su izvodili Suzi Kvatro (Suzi Quatro), Slejd (Slade), Svit (Sweet), kao i od mnogih uspešnih nemačkih šlagera.

Iza te neobično fascinantne nove vrste muzike, u kojoj se još i pevalo na nemačkom jeziku – što je u to vreme bio slučaj samo sa šlagerima – bila su četiri mladića iz Diseldorfa.

Stvara se umetnički projekat

Motor tog novog elektro-sastava od početka je bio Ralf Hiter. On je još 1968. godine sa Florijanom Šnajderom i raznim drugim muzičarima pokrenuo projekat po imenu „Organizacija za ostvarenje zajedničkih muzičkih projekata“, skraćeno „Organizacija“. Eksperimentisalo se sa zvucima i stilovima, dizajnom, odećom i frizurama, sa imenima. Mesto sastajanja bila je diseldorfska kafana „Krimčiz“ (Creamcheese) gde se okupljala lokalna umetnička i muzička scena. Brzo je postalo jasno: to što bi tu trebalo da nastane neće biti običan bend, već umetnički projekat.

I zaista, „Organizaciji“ je pošlo za rukom da sklopi ugovor sa izdavačkom kućom iz Engleske i objavi prvi album – koji nije imao neki veliki uspeh. Godine 1970. Kraftverk nastupa uživo na serijalu „Rokpalast“ koji organizuje Zapadnonemački radio (WDR). Izrazi lica u publici su govorili sve. To je zaista jako, jako nova muzika.

„Rukcuk“ na top-listama

Naredni album se zvao „Kraftverk“ (Kraftwerk) i na njemu se nalazi prvi manji hit. U pesmi „Rukcuk“ (Ruckzuck) su mogle da se čuju različite flaute koje je Florijan Šnajder sakupio i odsvirao. Uokvirene su dinamičnim, plesnim elektronskim zvucima. Pesma postaje naslovna tema političkog televizijskog magazina „Kencajhen D“ (Kennzeichen D). Album je dostigao 30. mesto na nemačkim top-listama.

Grozničavo je nastavilo da se radi na narednim albumima. „Hiter je voleo jasne tonove, a ne iskrivljene ili prljave“, prisetio se u jednom intervjuu za WDR Eberhard Kraneman, bivši član Kraftverka. Međutim, povezivanje akustičnih i elektronskih instrumenata, kvartetu okupljenom oko Hitera i Šanjdera nije dalo željeni zvuk. I dalje je to suviše podsećalo na takozvani krautrok (Krautrock), na zamršene duge kose i trajnu maglu u glavi.

Uspešno isplaniran „Autoban“

Onda su muzičari 1974. godine objavili LP „Autoban“ (Autobahn) – i odjednom je sve bilo drugačije. Hiter je povukao iz upotrebe sve neelektronske instrumente, svi članovi morali su da se ošišaju i obriju. Svi dobijaju odela i staju iza svog instrumenta – sintisajzera. Od tada gotovo svi zvuci Kraftverka postaju sintetički. Osim ljudskog glasa. Ralf Hiter peva jasno, gotovo nežno. Njegov vokal zvuči neutrenirano, ali upravo to Kraftverk čini tako fascinantnim.

Audiovizuelno umetničko delo

S takvim muzičkim konceptom nizali su se albumi. Sve su snimali u svom studiju „Kling klang“. Bivši član Kraftverka, Karl Bartos, u intervjuu za DW priča da su probe bile veoma zabavne: „Improvizovali smo, gledali jedni druge, smejali se kao ludi i snimali. Na tim probama nastajao je sirov materijal za naše kompozicije.“

Kod pesama kao što su „Radioaktivnost“ (Radioaktivität), „Mi smo roboti (Wir sind die Roboter), „Čovek-mašina (Mensch-Maschine) i konačno „Kompjuterski svet“ (Computerwelt) više nema otvorenih pitanja, sve je savršeno jasno: tu se radi o tehnici, njenom napretku i uticaju na čovečanstvo. Najveći hit Kraftverka je pesma „Model“. Tu se zaista radi o neostvarenoj ljubavi s jednom manekenkom, a ne o mašinama ili kompjuteru. Pesmu je između ostalih obradio i sastav Ramštajn (Rammstein).

Multimedijalni-doživljaj, Kraftverk videti uživo na bini, a da sve bude minimalistički, to zahteva mnogo truda. Ali razvoj sekvencera, kompjuterizacija i na kraju krajeva digitalizacija, omogućili su Kraftverku da na bini predstavi svoje celokupno audiovizuelno umetničko delo, spoj čoveka i mašine – vizija jednog od osnivača Kraftverka Ralfa Hitera najkasnije je početkom devedesetih godina postala realnost.

Dobro godište

Ralf Hiter danas, 20. avgusta, slavi 75. rođendan. On je deo slavnog kluba rođenih 1946. godine, u kojem su velika muzička imena: Doli Parton, Šer, Fredi Merkjuri, Bili Preston, Marijana Fejtful, Udo Lindenberg, Kit Mun, Jan Akerman – svi oni su ostavili trag u muzičkoj istoriji.

Još 1997. godine „Njujork tajms“ je diseldorfski sastav opisao kao „Bitlse elektronske plesne muzike“. Di-džejevi ili producenti Kraftverk ubrajaju među svoje glavne uzore. Taj sastav se neprestano citira u pop muzici. Godine 2014. dobio je Gremi za životno delo, a u oktobru 2021. godine Kraftverk ulazi u Kuću slavnih rokenrola – zbog uticaja i na rokenrol muziku. Hiter s ponosom može da se osvrne na svoju karijeru i to što je postigao s Florijanom Šnajderom, koji je preminuo u aprilu 2020. godine. U intervjuu za magazin „Muzikekspres“, Hiter je 2017. rekao: „Kraftverk je moj umetnički život.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu