Kosovo u bezvadušnom pravnom prostoru | Politika | DW | 27.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kosovo u bezvadušnom pravnom prostoru

Srpska javnost različito gleda na sporazum sa Prištinom: od podrške do optužbi za veleizdaju. Priština se ipak ostavlja u jednom pravnom vakuumu bez suštinske nezavisnosti, ocenjuju analitičari.

A Kosovo Albanian child kisses Kosovo's flags as Kosovo Albanians mark the second anniversary of Kosovo's independence in Mitrovica, Kosovo, Serbia with Albanian flags on 17 February 2010. Kosovo declared independence from Serbia on 17 February 2008. Recognised as independent by more than 50 countries including the United States and most EU states, but shunned by others including Russia, China and Serbia, Kosovo's political stability is precarious. EPA/KUSTHRIM TERNAVA +++(c) dpa - Bildfunk+++

Kosovo Jahren Europäischer Staat

Sporazum Beograda i Prištine je uspeh srpske diplomatije, ocenjuje za DW dr Neven Cvetićanin iz Insitituta društvenih nauka. Srpski državni vrh je ipak ostao na pozicijama koje štite državni i nacionalni interes, kaže Cvetićanin:

„Ovim sporazumom o predstavljanju Kosova na regionalnim forumima, Kosovo je metaforično rečeno gurnuto u bezvazdušni pravni prostor. Znači, ono što je veoma bitno u ovom momentu za državu Srbiju jeste da se Kosovo, u tom pravnom smislu, odmaklo od nezavisnosti. Jer, kad vi analizirate tu fusnotu, koja će stajati uz ime tobožnje države ili entiteta Kosovo, onda su prve reči koje u toj fusnoti sleduju ’bez prejudiciranja statusa’.“

Srbija je tu na neki način dobila priznanje, ne da je Kosovo deo Srbije, već je Srbija tu dobila priznanje da Kosovo nije klasična nezavisna država, i da je pitanje statusa još uvek otvoreno, smatra Cvetićanin.

Olakšana nova priznanja?

epa03119460 A pedestrian walks by a graffiti reading 'Kosova Republic!' in Kosovo's capital Pristina, 24 February 2012. EU-brokered talks between Serbia and Kosovo in Brussels entered their third day, on Friday 24 February. Serbia is under pressure to stop blocking Kosovo's participation in Balkan regional meetings, implement previous deals on borders and ensure free-movement of EU and NATO missions in northern Kosovo. EPA/VALDRIN XHEMAJ Schlagworte Diplomatie, Diplomatie

Symbolbild Kosovo Serbien Abkommen Einigung EU Graffiti Pristina

Politički analitičar Dušan Janjić za DW ističe kako je dobro da je ovim sporazumom završena jedna faza, i da se sada može ići dalje u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine. Janjića pitamo i da li stoje ocene koje se mogu čuti u Prištini kako je ovim dogovorom Srbija zapravo priznala nezavisnost Kosova:

„Ne. Ali je ona ovim dogovorom omogućila, i na to verovatno misli Hašim Tači, Kosovu pravo da učestvuje u jednom delu međunarodne komunikacije, što ono nije imalo do sada, i naravno da je to veliki korak i za Hašima Tačija. Drugo, mislim da će ova zvezdica olakšati odluke nekim zemljama, kao što su Grčka, Slovačka... Mi smo već čuli Miroslava Lajčaka koji govori o dve države, sa dva puta, i to je neka realnost. Sasvim je moguće da će ova zvezdica olakšati nekim zemljama, pogotovu u EU, da priznaju nezavisnost Kosova“.

Prvi pritisak na kosovske Albance

Neven Cvetićanin skreće pažnju i na veoma bitnu činjenicu da je do ovog sporazuma došlo jer su po prvi put bili pritisnuti i kosovski Albanci:

„Najviše od Nemačke i SAD. I ono što je na neki način dobro odigrano sa srpske strane jeste da su po prvi put kosovski Albanci bili prinuđeni da prihvate nešto što možda nisu hteli. Takođe je bitno reći da u tu fusnotu nije ušla Deklaracija o nezavisnosti Kosova, na čemu je instistirala Priština. Dobro je što srpska diplomatija nije pokidala veze sa tim veoma moćnim i uticajnim državama, koje su shvatile da nešto moraja da daju i Srbiji, a ne samo da Srbija dolazi za gotov sto, sa gotovim rešenjima, i da jede već skuvan diplomatski ručak“.

Neophodni koraci

Srpski političari su različito reagovali na postignuti sporazum. Deo stranaka ga podržava, a deo smatra da je reč o veleizdaji. Za onaj deo Srbije kome je veoma važno da dobije kandidaturu za EU, oni su na ovaj način dobili jedan korak bliže, kaže Dušan Janjić. Za mene lično, put u EU je neizbežan pa u tom smislu nije bitno da li će kandidatura biti u martu, aprilu, maju ili decembru, kaže Janjić i dodaje:

„Ali je bitno da je jedan ozbiljan korak u relaksiranju odnosa i na Balkanu, i između Srbije i Kosova, napravljen. I odmah da kažem da sve dok mi, a i Albanci na Kosovu, ne shvatimo da te probleme rešavamo zbog nas, a ne zbog kandidature ili nečeg drugog, i dok tako nešto ne prevlada, biće i ovakvih reakcija na obe strane“.

Reakcije na domaćoj sceni su prirodne, naročito kada se uzme u obzir blizina izbora, ocenjuje Neven Cvetićanin. Dušan Janjić takođe upozorava da bi trebalo razlikovati dnevnopolitičke i predizborne od stvarnih potreba Srbije. A bilo je itekako potrebe da se mnoga pitanja na relaciji Beograd Priština razreše. U tom smislu možemo čak biti i nezadovoljni, kaže Janjić, jer su mnoga pitanja, poput imovine, energetike, kontrole leta, telekomunikacija, ostala ovog puta po strani.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Jakov Leon

Reklama