Kosmički ubica

Pre nekih 65 miliona godina sudar zemlje sa velikim asteroidom označio je kraj dinosaurusa – naučnici su manje-više jedinstveni kada je o tom objašnjenju reč.Najzad, trag udarca asteroida, krater Čiksulub na meksičkom poluostrvu Jukatan, može se i danas videti.

Medjutim, to masovno umiranje kao posledica udarca drugog nebeskog tela u Zemlju nije bilo jedino u njenoj istoriji.Mnogo većih razmera bilo je izumiranje krajem perma, pre nekih 250 miliona godina: tada, je nestalo 90 odsto svih živih bića u morima i 80 procenata na kopnu.Američki naučnici su sada našli nove dokaze da je i to masovno izumiranje posledica sudara sa meteoritom ili asteroidom.

Na trag otkrića došli su slučajno – sve je počelo traganjem za naftom.U sedamdesetim i osamdesetim godinama naftne komapnije su vršile probna bušenja u centru 200 kilometara široke udoline u obliku kratera koja se nalazi ispred severozapadne obale Australije. Uzorcima tla nije posvećena naročita pažnja i pohranjeni su u arhivama australijske geološke službe.

Sada su Luan Beker i njen tim sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari malo bolje pogledali te uzorke i došli do iznenadjujućeg zaključka.Bekerova kaže:”Već kada smo prvi put videli uzorke nametnula se ideja da je reč o tragovima udarca”. Otkriće na karakterističan način nagomilanog kvarca kasnije je osnažilo taj zaključak.I starost strukture sakupljenog materijala odgovara kraju perioda perma.Bekerova je zato uverena da je našla trag udarca meteorita.

Naučnica je otišla i korak dalje – kako se i izumiranje dinosaurusa i masovno odumiranje na kraju perioda perma poklapaju sa udarcima asteroida i jakom vulkanskom aktivnošću koja je usledila, Bekerova smatra da nije reč o slučajnoj koincidenciji.Tek kombinacija kosmičke i vulkanske katastrofe dovodi do masovnog izumiranja.

”To je po svemu sudeći mesto udarca za kojim smo tragali”, kaže Robert Poreda, jedan od članova tima i dodaje:”Dugo smo tragali za dokazima da su meteor ili kometa udarili pre 250 miliona godina južnu hemisferu i struktura koju smo sada proučavali potvrdjuje naše pretpostavke”.

Drugi naučnici nisu tako sigurni.Tako Kristijan Keberl iz Beča kaže da se u meksičkom krateru nalaze fragmenti drugih minerala u istopljenom stenju, dok tih tragova u australijskom slučaju nema.

Bivan Frenč iz Muzeja istorije prirode u Vašingtonu smatra i da mineralna struktura u australijskom krateru ne mora biti posledica udarca i kaže:”Sve što istraživači dovode u vezu sa udarcem može se objasniti i na drugi način – na primer, moguće je da je u pitanju vulkanska aktivnost”.

Naučnici smatraju da su zato potrebne nove analize i da će tek spektorskopija, uz čiju pomoć se utvrdjuju hemijski sastav svih pronadjenih minerala, dati pouzdaniji odgovor na pitanje šta se zapravo desilo ispred severozapadne obale Australije pre 250 miliona godina.