Korupcija u Hrvatskoj i dalje cveta | Evropa | DW | 23.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Korupcija u Hrvatskoj i dalje cveta

Uprkos brojnim antikorupcionim programima, ni nova garniture ministara u hrvatskoj vladi, ne uspeva da se suprotstavi ovoj pošasti. Sve je ostalo “u teoriji”. U praksi – rezultati i dalje izostaju.

Suočavanje aktuelne hrvatske vlasti sa korupcijom beleži određene pozitivne momente, sa izuzetkom onih svakako najdelikatnijih korupcijskih aktivnosti – u sopstvenim redovima. Naime, činjenica je da nije posebno veliki problem uočiti tuđe nedoslednosti i protivzakonitosti, posebno iz ugla vladajuće garniture. Kad je pre nepune tri godine koalicija SDP-HNS preuzela saborsku većinu, pozicija je bila idealna. HDZ im je za sobom, u najdekadentnijoj svojoj fazi, s obzirom na legalnost delovanja, a pojačanoj globalnom krizom, ostavio raskošan izbor dubioza i očiglednih inkriminacija.

Ipak, u međuvremenu se fokus logično preneo na novu vlast. U prvoj godini mandata, vlada SDP-a i HNS-a čak je nadobudno zloupotrebila visoko istaknuta antikorupcijska očekivanja. Tada je, pamtimo to dobro, ministarka za zaštiti životne sredine, Mirela Holi naterana na podnošenje ostavke zbog jednog formalnog i razmerno malog nepotističkog prekršaja. Svima je u zemlji bilo svejedno to što se očigledno dogodilo – da je bila konfrontirana sa pojedinim ministrima poput Radimira Čačića, oko daleko obimnijeg klijentelizma. Ukoliko pažnju usmerimo na novije doba, može se primetiti nekoliko novjih slučajeva, koji ne idu na ruku vladajućoj garnituri.

Razočaravajući trend

Zorislav Antun Petrović

Zorislav Antun Petrović

Zadržimo se na ministrima imenovanim naknadno: Mihael Zmajlović, Vedran Mornar, Siniša Varga. Zmajlović je preuzeo ministarstvo nakon odlaska Holy i danas je medijski prisutan pre svega zbog evidentno rasipničke selidbe te institucije u novi prostor. Mornar, na čelu Ministarstva obrazovanja i nauke, nedavno je zatečen u neprincipijelnom odnosu s južnokorejskom firmom Samsung, koja mu je po svemu sudeći platila službeni boravak u toj dalekoazijskoj zemlji. Novi ministar zdravlja skandalozno je početkom novembra optužio novinare koji prate da su plaćeni za napade na državu, iako je država sama opterećena aferama.

U nastojanju da jasnije rastumačimo ishodišta problema i relevantne okolnosti, obratili smo se u tu materiju upućenim sagovornicima. Nenad Miščević, profesor filozofije na Univerzitetu u Rijeci, najpre se pozvao na uvodnu perspektivu svoje generacije, onu iz prošlog sistema.

Odmeravanje sa socijalističkim nasleđem

„U socijalizmu smo se više sretali sa raznovrsnim drugim političkim problemima, od nedemokratskih političkih pritisaka do međunacionalnih natezanja“, priseća se naš sagovornik vremena u kojem su određena ljudska prava bila manje zastupljena, dok se prednost davala radničkim i socijalnim pravima. Početkom devedesetih, zaoštravanjem etnički motivisanih trvenja, a zatim i izbijanjem rata, došlo je do izvesnog obrta. „Zloupotrebe vlasti u svrhe bogaćenja“, kaže Miščević, „te vile i vikendice bile su do tada u drugom planu“.

Nenad Miscevic

Nenad Miščević

„Liberalna demokratija je donela situaciju u kojoj je korupcija odjednom centralni i najvidljiviji problem, osim siromaštva najsiromašnijih“, nastavlja hrvatski profesor filozofije. Prema njegovom mišljenju, u oči upada bitan razlog zbog kojeg je bogaćenje postalo glavni greh političara. „Takvim pojedincima je jasno da na vlasti ne ostaju dugo, da ne mogu beskrajno uživati u moći pa im je zgrtanje bogatstva jasni prioritet“. Tako se željena demokratizacija Hrvatske tako reći pretvorila u negaciju sebe, u sredstvo za ispunjavanje privatnog materijalnog interesa. Nezadovoljstvo naroda traje već dugo, i veliko je pitanje kako se proces može preokrenuti u opštu korist.

Zorislav Antun Petrović, danas koordinator građanskog udruženja „Kultura i etika“, bivši član Sekretarijata za odlučivanje o sukobu interesa i predsednik Transparency International-a u Hrvatskoj, zadržao se na aktuelnu situaciju, dolazeći do dijagnoze slične onoj Miščevićevoj. „Očigledno je da u Hrvatskoj još uvek previše poslanika shvata osvajanje mandata kao osvajanje plena. Oni su duboko uvereni da su im preuzimanjem dužnosti građani poklonili javne resurse i da mogu tim resursima raspolagati kako im god volja, umesto da istim savesno i odgovorno upravljaju“, smatra Petrović.

Neizvesna borba sa „hobotnicom“

On pri tome smatra da uz vlast SDP-a i HNS-a postoji I svojevrstan nastavak trenda iz devedesetih godina prošlog veka. „Tad je jedna stranka bila toliko dominantna da je kontrolisala više-manje sve grane vlasti i onda se usuđivala raditi sve što je htela“. Situacija, prema njegovom mišljenju, neće biti bolja dok se ne shvati da je smenjivanje prvenstveno posledica lošeg rada, a ne periferno važnih svetonazorskih izjava. „I, naravno, kad konačno te famozne institucije izmaknu bar malo pritisku politike i počnu ozbiljno da rade svoj posao“, reeči su Zorislava Antuna Petrovića.

Tome presudno može da pripomogne uporno zalaganje organizovanih društvenih struktura, ne samo vlasti, u razvoju demokratije. Od jačanja pozicije nezavisnih medija, do modela izbora narodnih predstavnika. Nenad Miščević zaključuje da treba menjati i društveno uređenje, jer kapitalistički sistemi stvaraju problem, a ne nude recept dobar za zemlje na periferiji Evropske unije. „Hoće li javna sfera uspeti da izađe na kraj sa tom 'hobotnicom'? Rado bih bio optimista, ali bojim se da su te nade malo preuranjene“, poručuje Miščević.