Korupcija među lekarima

Kućni lekar u Nemačkoj ne čini ništa protivzakonito ukoliko prihvata poklone farmaceutskih koncerna. Doduše, prema pravilima lekarske struke, zabranjeno je na takve poklone uzvraćati nekakvim uslugama. Ali ukoliko neki lekar to i čini, vrlo retko takav slučaj završi pred sudom.

Ipak, u poređenju s drugim zemljama, nemački zdravstveni sistem još ima relativno dobre mehanizme kontrole. U zemljama u kojima lekari nisu dovoljno plaćeni, korupcija je redovna pojava, što samo još direktnije pogađa pacijente. U Zimbabveu na primer, pacijenti umiru ukoliko neophodnu operaciju ne mogu da plate iz sopstvenog džepa. U Ugandi lekari uvećavaju svoja primanja tako što dele jeftine tablete, dok je u Hrvatskoj upravo u toku skandal oko jedne farmaceutske kompanije, u koji je umešano više od 300 lekara, a do sada je uhapšeno tridesetak osoba.

Dalekosežna korupcija u Zimbabveu

Prema indeksu koji pokazuje kako građani doživljavaju korupciju u svojim zemljama i koji objavljuje Transparensi Internešenel, od 174 zemalja Nemačka je na 13. mestu, Hrvatska na 62., a Zimbabve na 163. Jost Butenop radio je kao lekar u Zimbabveu, Pakistanu i Maleziji. "Na kraju možete samo da okrivljujete sistem, ali ne i pojedinačne lekare", objašnjava Butenop. "Kad lekari ili medicinsko osoblje ne dobijaju redovno plate, a uprkos tome redovno dolaze na posao, onda je logično da sebi žele da osiguraju i neki prihod - i tada dopuštaju da ih plaćaju pacijenti."

Pre neke operacije u Zimbabveu porodica pacijenta ne treba da plati samo lekove već i pribor za infuziju, a mora da kupi i sredstva za dezinfekciju i skalpel, priča Butenop. Onaj ko nema novca za to, neće ni stići na red za, nekad po život važnu, operaciju. Novac koji je bio planiran za zdravstveni sektor, vlada je već unapred skresala.

Korupcija koja se razvija zbog uticaja farmaceutske industrije tamo nije prisutna. Lekari u zemljama u razvoju ne dobijaju novac od velikih koncerna. "Ciljna grupa je u tolikoj meri mala, jer krajnji potrošač lek ionako mora sam da plati. Ne verujem da farmaceutska industrija tu vidi neko tržište", kaže Butenop. Pacijenti sebi jednostavno ne mogu da priušte skupe lekove. Čak i ako bi lekari nakon što bi ih potkupile farmacetuske kompanije, prepisali neki skupi lek, pacijent bi za sebe ipak kupio alternativni, jeftiniji lek od ne tako poznatog proizvođača.

Jeftini lekovi kao mera štednje

Slično je stanje i u Ugandi. "Najveći problem je uopšte dobiti medicinsku negu", kaže Vadiha Moses iz ugandskog Transparensi Internešenela. "Osoblje ne pruža usluge koje bi trebalo." Zbog toga što nisu plaćeni, lekari i drugo osoblje se satima ne pojavljuju na poslu, pacijentima često uopšte ne prepisuju neophodne lekove ili ih šalju kući nakon što su im prepisali jeftinije preparate, jer tako sami na njima zarađuju. "Odgovorni kupuju lošije lekove jer tada mogu da zadrže ostatak novca", objašnjava Vadiha Moses.

"Ruka ruku mije" u Peruu

U Peruu je mešavina javnih bolnica i privatnih klinika uzrok korupcije. "Lekari u javnim klinikama zarađuju toliko malo da obično imaju još i privatnu praksu", objašnjava Samuel Rota iz peruanskog predstavništva Transparensi Internešenela. "Pacijente, koji im dolaze, automatski šalju u privatne ordinacije svojih prijatelja. Od prijatelja očekuju da to isto čine za njih. Ruka ruku mije." U državnim bolnicama nema dovoljno kreveta, pa se mesta prodaju, priča Samuel Rota. "Dobra vest je da odgovorni znaju za ovaj probelm i da i pokušavaju nešto protiv toga da učine", dodaje Rota.

Skandal u Hrvatskoj

Na jugoistoku Evrope u toku je skandal oko podmićivanja u zdravstvu. Oko 350 lekara je godinama primalo novac da bi u većoj meri prepisivali lekove hrvatsko-nemačkog farmceutskog proizvođača Farmal. Svi članovi uprave Farmala su već uhapšeni, prenosi list "Apotheke Adhoc". Ova kompanija ima vrlo tesne veze s Nemačkom. 96 odsto Farmala je u vlasništvu nemačkog farmaceutskog proizvođača Dermafarma. Ali u Dermafarmu početkom janura niko nije bio voljan da da izjavu povodom ovog slučaja.

Autorke: Karla Blajker / Snježana Kobešćak

Odg. urednica: Ivana Ivanović