Korona u RS – najopasnija tokom policijskog časa

„Sigurno da je to u ovom trenutku bilo potrebno. To je potvrdila i Narodna skupština njegovim uvođenjem. Svi znamo kakvo je stanje bilo, kako se ta pandemija širila. Evo danas kada je ta pandemija u nekom padu... lako je biti general posle bitke i govoriti da li je trebalo ili nije. Ali smo svi bili saglasni u tom trenutku da je potrebno i smatram da su efekti vidljivi, samim tim što danas možemo govoriti o potpunoj normalizaciji stanja“, rekao je u predvečerje upućivanja odluke o ukidanju vanrednog stanja u Narodnu skupštinu Republike Srpske potpredsednik parlamenta Milan Petković.

Početak naredne sedmice ključan?

Vlada RS danas (14.5.) upućuje odluku Narodnoj skupštini, skupštinski kolegijum donosi u narednih dan-dva odluku o datumu održavanja sjednice, na kojoj bi trebali ukinuti vanredno stanje, koje je na stazi od 3. aprila. Najverovatnije početkom naredne sedmice.

Međutim, već drugu sedmicu niko u okruženju, kao i nijedna zemlja u Evropi, nema više vanredno stanje, niti policijski čas, koji je u RS na snazi od 21. marta. Ništa tu ne bi bilo sporno kada bi za to postojali razlozi kako je navedeno u odlukama, odnosno da epidemiološka situacija zahteva takvo stanje. Ukoliko epidemiološka situacija zahteva policijski čas i vanredno stanje, zašto su ugostiteljski objekti otvoreni već sedam dana? Zašto rade frizerski saloni, fitnes-centri? Zašto svi privredni subjekti rade ukoliko je epidemiološka situacija takva da zahteva ograničavanje kretanja građana? Generalni je zaključak javnosti, koji je postao predmet ismejavanja, da je virus korona u RS najviše aktivan od deset uveče do pet ujutru, do kada traje policijski čas.

„I vanredno stanje i policijski čas bili su paravan gde se eliminisanjem parlamenta i opozicije sa javne scene, iskoristila prilika da se ispod radara provuče dosta stvari“, kaže analitičarka Tanja Topić, navodeći niz odluka koje su donesene kao uredbe sa zakonskom snagom.

Ipak, pominjanje opozicije u kontekstu bilo kakve reakcije nema svrhu u ovom slučaju, jer je ona bila praktično mrtva prethodna dva meseca. I da je bilo parlamentarnog života, teško da bi bilo nekih konkretnih poteza, osim senzacionalističkih igrokaza za javnost.

-pročitajte još: Vanredno stanje u Republici Srpskoj – nekoliko sedmica, nekoliko meseci?

Novac, eksproprijacije, novac

Ali činjenica je da su ispod radara provučene neke odluke, iako su javne. Svaka uredba predsednika koji već dva meseca ima zakonodavnu ulogu, objavljena je u Službenom glasniku RS. Zaduženje prema Svetskoj banci, eksproprijacija zemljišta na deonici koridora 5c koji prolazi kroz RS, kao i zemljišta na deonici auto-puta Banjaluka-Doboj, te direktna kreditna zaduženja za javna preduzeća poput Šuma RS, samo su neke od uredbi i odluka Vlade koje su donesene.

Veliki deo javnosti smatra da je potreba postojanja vanrednog stanja, koja je morala biti u istoj ravni sa policijskim časom kako bi se održala napetost, upravo bila donošenje odluka koje bi inače izazvale burnu raspravu u parlamentu, ali i reakciju javnosti. S obzirom na zabranu okupljanja, svaka reakcija je izostala, pa i na ustupanje ugovora o koncesiji za izgradnju male hidroelektrane „Medna“ na reci Sani.

„S jedne strane imamo represivna mere, a sa druge cveta bezakonje u svakom drugom pogledu“, kaže Ivana Korajlić iz „Transparency Internacional BiH“, navodeći da se stanje vanredne situacije koristi da se proguraju stvari koje ne bi mogle da prođu nikakvu javnu raspravu.

Sudski epilog

„Vanrednim stanjem“ u RS sigurno će se baviti Ustavni sud, s obzirom na to da već postoje neke apelacije, ali i najave dela pravnika u RS. Kršenje prava na kretanje, okupljanje, uvođenje uredbe o sprečavanju izazivanja panike koja je, iako kasnije ukinuta, u najznačajnijem trenutku dovela do cenzure i autocenzure, neće ostati bez sudskog epiloga.

„Inicijative za ocenu ustavnosti će pokazati jednu od dve stvari. Prvo, Ustav, tačnije amandmani na njega, su jako loše napisani i ne stvaraju valjan pravni okvir za postupanje u vanrednom stanju. Druga opcija je da će Ustavni sud Ustav tumačiti izvan teksta, što nadam se neće biti slučaj, jer onda ne postoji pravna sigurnost. Ovde govorim o članu 81, stav 1. Ustava gde je predviđeno da je jedan od uslova da predsednik RS može da donosi uredbe sa zakonskom snagom taj da su vanredno stanje proglasile institucije BiH. I to je jasno i laiku kad pročita. Budući da se to nije desilo, sve uredbe koje su donesene u međuvremenu su upitne i Ustavni sud će imati težak i nezahvalan posao pred sobom“, kaže pravnik iz Banjaluke Aleksandar Jokić, navodeći da će prava pojedinca u tom slučaju zavisiti od odluka Ustavnog suda.

Stokholmski sindrom

Sada je pitanje da li je uopšte moguće izaći iz ovoga bez nekih veći posledica. U političkom smislu, slažu se analitičari, tu neće biti mnogo problema, s obzirom na „kratku narodnu pamet na ovim prostorima“, ali je pitanje kakav će pravni osnov sve to imati u smislu zakonitosti i opravdanosti svih odluka. Ono što je neverovatno jeste to da se u čitavoj ovoj krizi i mogućnosti ukazivanja na propuste, a bilo ih je mnogo, nije pojavio niko ozbiljan u političkom smislu ko bi mogao nešto da ponudi.

„Pitanje da li je u toj zaokupljenosti javnim zdravljem, svest građana bila na nivou da prepozna sve anomalije i malverzacije. Pamet prosečnog građanina u BiH je kratka i on će brzo zaboraviti ovo stanje, srećan što smo ga prevazišli, tako da ne verujem u neko preterano osvešćivanje građana“, kaže Tanja Topić.

Da li je moguće da smo gori?

I zaista, javno zdravlje niko ni danas, dva meseca kasnije, ne spori. Kao ni činjenicu da ono mora da bude na prvom mestu. Međutim, da li su građani morali da budu zatvoreni po tri dana u svojim domovima? Da li je policijski čas i dalje neophodan u situaciji kontradiktornih događaja koji poništavaju njegovo dejstvo ukoliko je na snazi zbog javnog zdravlja? Na kraju, kome je i dalje potrebno vanredno stanje i policijski čas, nakon svih ublaženih mera?

Pitali smo Banjalučane o potrebi vanrednog stanja i policijskog časa, a oni većinom ne vide svrhu njegovog nastavka. Izdvojili smo jednog: „Kad je (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić ukinuo sve zabrane kretanja i okupljanja još pre nekoliko dana, da li je moguće da smo mi gori?“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android