Korona – smrtna presuda za šoping u centru grada?
15. jun 2020.
Subota ujutro u centru Kelna. Stotine ljudi prolaze pored katedrale u pešačku zonu. Jedni nose maske, drugi ližu sladoled. Jedan par zastaje pred izlogom u kojem su izloženi bikiniji i kupaće gaće u jarkim bojama. Neko vreme oklevaju, potom idu dalje.
„Malopre smo hteli da uđemo u jednu radnju, pa smo ipak pomislili – nećemo“, kaže Suzan, koja je doputovala u Keln na kraći odmor. Obavezno nošenje maske čini šoping napornim. Radije će uživati u gradskoj vrevi na ulici nakon nedelja izolacije.
„Da, grad je pun, masa ljudi je na ulici“, kaže trgovac voćem Sven Libe. Njegova tezga je na uglu dveju najposećenijih ulica u Kelnu – Hoe Štrase i Šildergasse. Banane, lubenice i breskve su nagomilane na tezgi, a Sven Liebe se dosađuje skrštenih ruku: „Ljudi neće da kupuju. Samo hoće da se prošetaju.“
I stvarno pada u oči da tek poneko od prolaznika nosi neku kesu sa sobom. Sven i njegova majka Petra zbog svega toga dva puta razmisle pre nego što postave štand u pešačkoj zoni: „Kupim robu za 500 evra, a idem kući sa sto evra. Bolje onda da ostanem kod kuće. Šta će mi ljudi koji samo zagledaju robu?“
Korona ugrožava prvo male radnje
Menadžer Trgovačkog saveza Nemačke Štefan Gent kaže da se mnogi trgovci širom zemlje nalaze pred egzistencijalnim problemima: „Još uvek manje ljudi zalazi u radnje u odnosu na vreme pre korone. Na mnogim mestima promet ne dostiže dovoljan nivo.“
Preko trećine nemačkih trgovaca robom koja ne spada u prehrambenu zabrinuti su za egzistenciju zbog smanjenog prometa. A četiri od pet trgovaca su pesimisti i smatraju da će branšu zahvatiti talas bankrota. Gent upozorava da centri gradova umiru bez trgovine.
Uzduž glavnih ulica u pešačkoj zoni Kelna smestile su se prodavnice velikih međunarodnih lanaca. Ali u sporednim ulicama još postoje mali butici, cvećare i prodavnice bižuterije. U njima ćaskanje sa vlasnicima spada u ritual kupovine. A njima ovih dana mnogo toga leži na duši.
Hans Georg Rajfenrat ima radnju sa sitnicama koje ljudi kupuju kao poklone. Kaže da je upravo napravio polugodišnji poslovni bilans: „U osnovi, to je smrtna presuda. Ne može se nadoknaditi šestomesečni gubitak.“
On je, naravno, zatražio pomoć od države, namenjenu malim preduzetnicima. „To je bilo dovoljno da platim kiriju za radnju“, kaže on i dodaje da manje radnje imaju mnogo značajnije probleme izazvane pandemijskom krizom od velikih prodajnih lanaca, jer nemaju rezervna sredstva i prodaju putem interneta.
Rajfenrat smatra da bi država morala da pomogne više, prema francuskom uzoru. U susednoj zemlji mali i srednji preduzetnici u finansijskim problemima trenutno ne plaćaju ni kiriju ni komunalne usluge ni struju.
Kako će nam izgledati gradovi?
Čak i kada kriza bude prevaziđena, brojni trgovci će imati probleme da sastave kraj sa krajem: „Povećanje obima trgovine putem interneta neće se zaustaviti i vratiti na raniji nivo, pa će faliti promet u centru grada“, kaže istraživač gradskih trendova Tomas Kriger za nemački javni servis ARD.
„Doživećemo u narednih nekoliko meseci da će se dosta radnji zatvoriti“, prognozira on. Ali to nije sve. „I u oblasti iznajmljivanja kancelarijskog prostora predstoje nam fundamentalne promene“, kaže Kriger, „radne strukture u kancelarijskim pozivima, koji sačinjavaju čak 70 odsto radnih mesta u većim gradovima, promeniće se bitno i zbog krize i zbog rada od kuće“.
Kako će izgledati nemački gradovi za deset godina? Prazne prostorije u prizemlju, a iznad njih napuštene kancelarije? To ne mora biti tako.
„Kada padnu cene za iznajmljivanje prostorija, onda dobijaju šansu i poslovni modeli koji nisu tako jaki kao veliki prodajni lanci – recimo, fuzioni koncepti sa gastronomijom, umetnošću, prodajom i kancelarijama. Sve to se može na veoma interesantan način dovesti na jednu površinu“, kaže Tomas Kriger.
On smatra da kriza krije i šansu da se dođe do veće urbane raznolikosti: „Za to su potrebni vlasnici poslovnih prostora koji bi se upustiti u to kao i preduzetnici koji bi se odvažili na takav korak.“