Korona se krije u masnim ćelijama | Mozaik | DW | 13.12.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

kovid

Korona se krije u masnim ćelijama

Nova studija pokazuje zašto gojazni ljudi mogu imati povećan rizik od teškog oblika Kovida i postkovidnog sindroma: Korona se krije u masnim ćelijama.

Od samog početka pandemije je poznato da gojazost predstavlja rizik za težak oblik Kovida i postkovidnog sindroma. S jedne strane, to je zbog lošijeg fizičkog stanja, većeg broja popratnih bolesti ili mehaničkih problema s disanjem.

DW.COM

Ali to nije sve: prema jednoj novoj, još neverifikovanoj studiji, čini se da koronavirus diretkno inficira masne ćelije. Štaviše, u teškim slučajevima Kovida upala se dešava direktno u masnim ćelijama.

"Podaci iz naše studije sugerišu da infekcija masnog tkiva i povezani upalni odgovor mogu biti jedan od razloga zbog kojih gojaznii ljudi imaju tako težak tok bolesti kada su zaraženi SARS-CoV-2", kaže Katerine Bliš, profesorka na na Stanfordu i glavna autorika studije.

Te spoznaje zapravo i nisu sasvim nove, jer se čini da i drugi patogeni poput virusa gripe - vole da se ugnijezde u telesne masti. ACE2 receptori služe kao ulazna vrata za prodiranje novog koronavirusa SARS CoV-2 u ćelije. A njih u masnim ćelijam ima više nego u drugim ćelijama - čak i višo nego u plućnom tkivu.

Bliš i njen tim su pregledali masne ćelije pacijenata koji su umrli od Kovida-19. Pokazalo se da koronavirus vrlo efikasno koristi masne ćelije kao rezervoar za prikrivanje - i time nadmudri naš imunološki sustav.

Povećan rizik od postkovodnog sindroma

A mast u ljudskom telu nije ograničena na ona mesta koja vidimo na prvi pogled – ona predstavlja okruženje u kojem se nalaze i brojni unutrašnji organi. Istraživači su otkrili da inficiranje masnih ćelija virusom SARS-CoV-2 aktivira čitav niz upala. Počevši od masnoće, može se proširiti i na unutrašnje organe - i to na duže vreme.

Budući da se na ovaj način prenosi na celo telo, to, prema nalazima ove studije, može povećati rizik da će pacijenti patiti od postkokovidnog sindroma mesecima nakon što se oporave od prve infekcije.

"Ako masne ćelije predstavljaju rezervoar za virusne infekcije, gojaznost može pridoneti ne samo teškoj akutnoj bolesti, već i dugotrajnom postkovidnom sindromu", navodi se u studiji.

Ova saznanja bi mogla uticati na strategiju cepljenja i metode lečenja, budući da telesna masnoća još nije uzeta u obzir u postojećim tretmanima.

Moguće metode lečenja 

Istraživači su otkrili da virus i u masnim ćelijama reaguje na antivirusnu terapiju (s remdesivirom). Osim toga, mogli bi se testirati ciljani lekovi koji smanjuju upalu u masnom tkivu. Istraživači sugerišu da bi salicilati mogli preuzeti ovaj zadatak.

Bajerov aspirin

Bajerov aspirin

Najpoznatiji predstavnik salicilata je acetilsalicilna kiselina - odnosno aspirin. Salicilati imaju analgetska i protivupalna svojstva, smanjuju temperaturu i sprečavaju stvaranje ugrušaka u krvi.

Na temelju novih rezultata istraživanja takođe se mora raspravljati da li u rizične grupe treba uvrstiti i gojazne, te im dati prioritet, na primer kod cepljenja.

Uznemirujuća gojaznost

Od početka pandemije neke studije su pokazale da su mnogi od najteže obolelih od Kovida-19 bili gojazni. Prva meta-analiza objavljena je u avgustu 2020. - za nju su istraživači iz celog svijeta prikupili podatke od 399 000 pacijenata.

Kod gojaznih s korona infekcijom je verovatnoća 113% veća da će završiti u bolnici, 74% veća da će završiti na intenzivnoj nezi i 48% je veća da će umreti od Kovida 19.

Kod tih osoba se mnogi faktori često spajaju u ozbiljnu bolest. Tako recimo trbušna masnoća pritiska dijafragmu, koja pak pritiska pluća. Time se ograničava protok vazduha, smanjuje se volumen pluća.

Dodatni faktori

Osim toga, gojazne osobe često imaju oslabljen imunološki sistem, hronične upale i povećanu sklonost trombozi. To može postati rizik u slučaju korone.

Težak oblik gojaznosti kojeg naročito mnog ima u SAD

Težak oblik gojaznosti kojeg naročito mnog ima u SAD

Osim toga, kod gojaznih su vrlo česti povišeni krvni pritisak, bolesti srca i pluća te dijabetes. Sve su to dodatni faktori koji mogu pogoršati tok bolesti.

Gojazni bi trebalo da posebno čuvaju od infekcije. Jer za sada postoji vrlo malo podataka o tome kako ih lečiti, između ostalog i zbog toga što su ti ljudi često isključeni iz kliničkih studija - baš zbog prekomerne težine.

S obzirom na rezultate ovih istraživanja, moglo bi biti vrlo smisleno uključiti ljude s visokim indeksom telesne mase (Body-Mass-Index, BMI) u buduća istraživanja Kovida 19.

Ako osoba ima BMI od 25 govori se o blagoj gojaznosti, a kada je BMI veći od 30, govori se gojaznosti. Tako je recimo osoba sa visionom od 170 cm  gojazna kada ima više 86 kilograma, a blaga gojaznost počinje kada ima više od 72 kilograma. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.