Korona „koči“ Bregzit? | Evropa | DW | 18.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Korona „koči“ Bregzit?

Može li Velika Britanija sebi uopšte da dozvoli otezanje s Bregzitom – uspred pandemije korona-virusa i recesije? Pregovori se Briselom se nastavljaju nakon letnje pauze. S neizvesnim ishodom.

Britanska je vlada letnju pauzu iskoristila bar za reklamnu kampanju oko Bregzita: „Spremite se za novi početak, za novi odnos nakon prelazne faze i zagrlite nove mogućnosti“, tako je glasila poruka preko Tvitera.

Na taj način građanima se poručivalo da se sve sprema za kraj prelaznog perioda – uključujući i pojačavanje graničnih kontrola, odnosno carinskog sistema. A tu su i trkači na stazi spremni na znak da trka počne.

Ali pre nego što krenu, najpre se u Briselu, nakon letnje pauze, nastavljaju pregovori o tome kako bi budući odnos EU i Velike Britanije trebalo da izgleda.

Pregovarački tim iz Londona ponovno je u Briselu. Britanski pregovarač Dejvid Frost se sastaje sa svojim kolegom iz EU Mišelom Barnijeom. Frost je zvanično potvrdio da se raduje sedmom krugu pregovora u Briselu. Prema njegovoj proceni, tokom septembra bi sporazum mogao da bude postignut.

-pročitajte još: Pregovori o Bregzitu tapkaju u mestu

Dogovor u septembru?

To bi značilo da će se dve strane na iduća tri planirana pregovaračka kruga dogovoriti oko svih preostalih prepreka i rešiti sva otvorena pitanja. Da li se iza te najave krije nova želja Britanaca da se postigne sporazum? Ili se radi samo o uobičajenoj pregovaračkoj retorici?

Frost je još jednom podsetio da britanska strana ne priželjkuje nikakav poseban ili jedinstven sporazum, već sporazum o slobodnoj trgovini, kao i sa svim drugim prijateljskim državama, na primer sa Kanadom. A na to EU rutinski odgovara da se Britancima, zbog snage njihove privrede i geografske blizine Evropi, ne može ponuditi isti sporazum – već posebni uslovi za pristup unutrašnjem tržištu Unije. Prepucavanje tim „argumentima“ traje od samog početka pregovora i nisu baš jasni signali da postoji spremnost na približavanje stavova.

Kako na pregovore utiče korona?

Kada je Mišel Barnije nakon posljednje runde pregovora pre letnje pauze o njima informisao ambasadore zemalja-čelnica EU, on je naveo razloge zašto smatra da će britanska vlada na kraju ipak biti spremna na kompromis: rekao je da se Boris Džonson nalazi pod pritiskom zbog lošeg bilansa u borbi protiv pandemije, odnosno jačanja škotskog nacionalizma. Barnije u tom trenutku nije znao za brojke koje su objavljene nešto kasnije, tokom protekle nedelje: prema njima se Velika Britanija s padom BDP od više od 20 odsto nalazi u najdubljoj recesiji u svojoj istoriji.

London, poslednjih meseci

London, poslednjih meseci

Politički razvoj doslovno je „pregazio“ britanskog premijera. S obzirom na to da se Džonson trenutno nalazi na odmoru u Škotskoj, on na licu mesta može da oseti trenutno raspoloženje Škota. Većina njih (54%) u međuvremenu podržava ideju odvajanja od Engleske, a raste popularnost i premijerke Nikole Stardžeon i njene Škotske nacionalne stranke. Ukoliko se prelazni period okonča bez postizanja trgovinskog sporazuma s EU, to bi gotovo sigurno značilo i odžravanje novog referenduma o škotskoj nezavisnosti.

Može li britanski premijer uopšte sebi da dozvoli novi politički udarac u situaciji u kojoj je nacionalna ekonomija zbog pandemije već doživela strahovit udarac? Troškovi nove carinske deklaracije i birokratije za uvoz i izvoz robe, u slučaju da ne bude bilo dogovora o Bregzitu, nakon 1. januara 2021. procenjuju se na oko 13 milijardi funti. To je više novca nego što je Velika Britanija uplaćivala u budžet Unije. Predstavnici britanske privrede i dalje zahtevaju jasna pravila o budućem pograničnom režimu i trgovini s Evropskom unijom – ali bez uspeha.

Na jednoj strani, politički razum govori da bi vlada u Londonu u poslednjem trenutku mogla da „popusti“ i pokaže spremnost za kompromise. Ali na drugoj strani, poslednje izjave konzervativnih zagovarača Bregzita, Jana Dankana Smita i Dejvida Dejvisa zvuče kao upozorenje. Oni i dalje pokušavaju da spreče kompromise u pregovorima sa EU i sad napadaju čak i Sporazum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije iz 2019. On pritom tvrde da taj sporazum sadrži i neke skrivene finansijske obaveze za Veliku Britaniju.

Na taj način oni žele da prisile premijera da „sruši“ taj sporazum. To jednostrano uopšte nije moguće i bilo bi u stvari klasično političko samoubistvo za britansku vladu. Ali ta borba jastrebova pokazuje da se tvrdokorna jezgra zagovornika Bregzita u redovima konzervativaca ne predaje.

Ključne su subvencije

I stručnjaci za područje trgovine nastavljaju s pregovorima tamo gde su zadnji put stali: s takozvanim „Level playing field“, odnosno definisanjem poštenih uslova tržišne utakmice između dveju strana. EU tu od Britanaca zahteva ustupke, na koje London nije spreman.

Boris Džonson na odmoru u Škotskoj

Boris Džonson na odmoru u Škotskoj

Svađa se kristalizuje i oko pitanja državnih podsticaja. London još uvek nije odlučio kako će ubuduće to pitanje da reguliše. Vlada Borisa Džonsona u načelu preferira rešenje sa što je moguće manje regulacije, odnosno rešenje koje predviđa konkretne odluke u svakom pojedinačnom slučaju. A to bi značilo da bi ubuduće neko britansko preduzeće moglo od države da prima izdašnu pomoć, a istovremeno bi slična pomoć konkurentima te firme u Evropskoj uniji bila strogo regulisana.

Evropljani žele poštene, dakle iste uslove za sve učesnike tržišne utakmice. Komplikovani kompromisi ipak su mogući i oko tog kritičnog pitanja, recimo uz pomoć režima sankcija za kršenje pravila od strane Britanaca. Ali za sada nema napretka oko tog pitanja: državna pomoć postala je politički simbol za Bregzit, nakon što je Velika Britanija firmama obećala neograničenu pravnu i faktičku nezavisnost o pravilima nadzora od strane EU.

Na pregovaračkom stolu nalaze se još i pitanje ribarstva, saradnje pravosudnih sistema i pitanje regulacije usluga. Što se tiče energije, postignuti su prvi pregovarački uspesi, ali još uvek nema dogovora oko razmene podataka – što je temelj prekogranične saradnje između policije i pravosuđa.

Pitanje ribarstva je ekonomski manje važan aspekt pregovora, ali za obe strane politički izuzetno eksplozivna tema. EU je dala da se nasluti da je spremna na kompromis kad se radi o budućem pristupu britanskim ribolovnim područjima. No, britansko-francuski odnos se u međuvremenu toliko pogoršao da postoji realna opasnost da Pariz „torpeduje“ sporazum. London je naime u roku od samo 24 sata pozvao hiljade britanskih turista da napuste Francusku i vrate se kući – zbog navodne opasnosti od korone u toj zemlji. Britanska vlada otvorila je i novi „front“ sukoba zbog povećanog broja izbegličkih brodova u kanalu Lamanš, koji iz Francuske kreću prema Velikoj Britaniji. Te dve stvari iritiraju Pariz, tako da je u ovom trenutku spremnost dveju strana za postizanje prijateljskih sporazuma veoma ograničena.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama