Korona: Šta je to „incidenca“? | Mozaik | DW | 15.10.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Korona: Šta je to „incidenca“?

Broj novozaraženih raste – ali više se i testira. I dok se donedavno stalno govorilo o „reprodukcionom broju“, sad se sve više spominje „incidenca“ (učestalost). Šta označavaju te vrednosti?

Donedavno se sve vrtelo oko reprodukcionog broja. Trebalo je vrednost R držati ispod jednog celog. Jer, ako je reprodukcioni broj veći od 1, svaki zaraženi prenosi bolest na najmanje još jednu osobu. I virus se širi. A ako je reprodukcioni broj manji od 1, sve manje ljudi se inficira i ukupni broj zaraženih se smanjuje. Da bi se obuzdalo širenje virusa reprodukcioni broj mora biti manji od jedan. Matematički izraženo: R<1.

Trenutno je u Nemačkoj reprodukcioni broj za četiri dana 1,18, a za sedam dana 1,20 – takvo je stanje bilo 13. oktobra.

-pročitajte još: Rekordni broj novozaraženih i nove mere protiv korone

Incidenca: govorimo epidemiološkim jezikom

Ali, koga još zanima broj R? Sada postoji nova mera svih stvari odnosno pandemije, tako se barem čini: „incidenca“.

U epidemiologiji incidenca, odnosno učestalost, pokazuje koliko često se nove infekcije i oboljenja pojavljuju u određenom periodu. Taj broj opisuje recimo rizik pod kojim ljudi oboljevaju u određenom periodu. U tom slučaju se govori i o „stopi novih infekcija“.

U Nemačkoj se računa incidenca za sedam dana“, dakle koliko novih infekcija se pojavilo u poslednjih sedam dana na 100.000 stanovnika (tačnije rečeno, koliko ljudi je na PCR ili antigen-testiranju bilo pozitivno).

Ako se previše ljudi inficira, gradovi i okruzi bi trebalo da preduzmu određene mere zaštite – u to spada recimo širenje obaveze nošenja maske, zabrana izlaska, zabrana alkohola, ograničenje broja osoba koje smeju da se okupe na zabavama, priredbama ili privatnim proslavama, ograničenja putovanja, kao i zabrana ugošćavanja osoba iz podružja u kojima ima veliki broj zaraženih. O tome se u Nemačkoj ovih dana veoma mnogo raspravlja.

Više testova - više slučajeva?

Više testova - više slučajeva?

Šta znači „previše“?

Ta granica varira. U većini okruga odnosno saveznih pokrajina važi granica od 50 novih infekcija na 100.000 stanovnika. U Bavarskoj je, međutim, uvedena granica ranog upozorenja: od 35 novih infekcija u poslednjih sedam dana na 100.000 stanovnika lokalni zavodi za javno zdravlje obavezni su da informišu pokrajinsko, odnosno savezno ministarstvo zdravlja o uzroku rasta broja infekcija i o preduzetim merama.

Aktuelni podaci mogu se videti  OVDE, na stranici Instituta Robert Koh.

Pritom je broj 50 slobodno određen, ali nije potpuno proizvoljan. U maju je naime ta granica određena kao neka vrsta kočnice za slučaj nužde.

„To je brojka kod koje zavodi za javno zdravlje prestaju da prate svaku infekciju, odnosno da traže put prethodnih infekcija“, objasnio je predsednik Svetskog saveza lekara Frank Ulrih Montgomeri u intervjuu za nemački radio „Dojčlandfunk“. Čim se taj broj prekorači, nešto mora da se preduzme. „Nije to nikakav alarmizam, nego razborita zdravstveno-politička mera“, kaže Montgomeri.

I Institut Robert Koh ukazuje na važnost tog broja, pored broja reprodukcije. „Apsolutni broj novih infekcija mora biti dovoljno mali da bi omogućio efektivno pronalaženje kontakt-osoba kako ne bi bio preopterećen broj kreveta na intenzivnoj nezi“, navodi se na njihovoj veb-stranici.

-pročitajte još: EU uvodi „korona-semafor“ – crvena boja dominira

Više testova, više slučajeva?

Štefan Vilih, direktor Instituta za epidemiologiju berlinske klinike „Šarite“, smatra međutim da broj 50 nije više u skladu s razvojem situacije. Prema njegovom mišljenju, koje je izneo za radio RBB, za statističku procenu broja zaraženih korona-virusom nedostaje „razumna relacija“.

Pre pet meseci je definisana granična vrednost od 50 novih infekcija nedeljno na 100.000 stanovnika – „tada je to delovalo precizno, ali je to zapravo oduvek bila samo gruba orijentacija“, kaže Vilih. Sad se više testira nego proletos. „To znači da je – samo zbog većeg broja testiranja – veća i verovatnoća da će taj broj biti prekoračen. A onda nema nikakve razumne relacije.“

Pogledajte video 02:33

Kako da se sami testirate na koronu

Vilih smatra da bi brojke morale da se odnose na reprezentativne uzorke koji tek sad počinju da se stvaraju. „Mislim da ćemo idućih nedelja, na temelju novih uzoraka i istraživanja, stvar morati ponovo da se definiše.“ Tako bi te brojke mogle bolje i realnije da budu stavljene u kontekst.

Epidemiolog Vilih polazi od toga da će opšte mere zaštite, kao što su držanje rastojanja, nošenje zaštitne maske i pronalaženje puta infekcije klinički obolelih osoba i njihovih kontakata, biti potrebne duže vreme.

„To će biti oslonci dugoročne strategije. Moramo dugoročnije moći da živimo s tim merama, i u tom slučaju će situacija s pandemijom ostati pod kontrolom.“ Osim toga, rizični pacijenti u domovima za stare i nemoćne ili u bolnicama morali bi da budu dobro zaštićeni.

Nije to nekakav kruti indikator

I predsednik uprave Saveza lekara u javnom zdravstvu Andreas Gasen kritikuje „incidenciju“. „Moramo prestati da buljimo u broj novih infekcija kao tele u šarena vrata. To vodi ka pogrešnom alarmizmu“, izjavio je Gassen za list Noje Osnabriker cajtung. „Čak ni 10.000 novih infekcija dnevno ne bi predstavljalo dramu ako samo jedan od 1.000 teško oboli, kao što je to trenutno slučaj.“

-pročitajte još: Nova studija: šta znamo o imunitetu na koronu?

Gasen na taj način reaguje izjave Lotara Vajlera, direktora Instituta Robert Koh, koji upozorava da postoji opasnost od „gubitka kontrole“. Proletos je bilo 4.000 novih infekcija dnevno i do 150 smrtnih slučajeva dnevno, podseća Gasen. „To je prošlost. Sad imamo jednocifrene brojeve smrtnih slučajeva. I sve dok je takav odnos, broj novih infekcija, pa bio i petocifren – nije relevantan.“ Preopterećenje zdravstvenog sistema ni tokom jeseni i zime se ne nazire“, tvrdi Andreas Gasen.

S tim se međutim ne slaže Frank Ulrih Montgomeri. „Bolest traje četiri do šest nedelja – dok neko ne umre. To znači da mi danas s brojem novih infekcija vidimo stanje od jedne nedelje.“ Tek za četiri ili pet nedelja može se očekivati porast broja smrtnih slučajeva na intenzivnim odeljenjima, naglašava Montgomeri. „Zato smatram da je prerano za takvu tvrdnju.“

Broj novih slučajeva u EU u poslednjih 14 dana na 100.000 stanovnika

Broj novih slučajeva u EU u poslednjih 14 dana na 100.000 stanovnika

Granična vrednost 84, umesto 50

Gasen se zalaže da se infekcije više analiziraju u odnosu na starost zaraženih. Tako bi, smatra, moglo ciljanom da se reaguje. „Uveren sam da s razumnom komunikacijom možemo ponovo da dozvolimo više normalnosti – uz mogućnost da brzo povučemo kočnicu.“

Taj lekar zahteva znatno povećanje granične vrednosti s 50 novih infekcija na 100.000 stanovnika u sedam dana. Broj 50, objašnjava, potiče iz vremena kad se nedeljno obavljalo 400.000 testova i kad je stopa pozitivnih testova bila velika.

U međuvremenu se testira tri puta više – s mnogo manje pozitivnih testova. „Broj se mora prilagoditi razvoju situacije, uzimajući u obzir nisku stopu pozitivnih testova u ovom trenutku bi granična vrednost bila 84 i više na 100.000“, smatra Gasen.

Granice i rizična područja

Još čudnija je situacija ako se pogleda van nemačkih granica. I tu broj 50 igra važnu ulogu kad se radi o proglašenju nekog područja rizičnim. Odluku o tome donosi više saveznih nemačkih ministarstava – zdravlja, spoljnih i unutrašnjih poslova, za gradnju i domovinu.

Pritom se odluka donosi nakon vrednovanja, i to u dve faze. Najpre se utvrđuje u kojim državama ili regionima je u zadnjih sedam dana bilo više od 50 novih zaraza na 100.000 stanovnika. U drugom koraku, na osnovu kvalitativnih kriterijuma utvrđuje se da li u državama odnosno regionima koje nominalno prelaze navedenu graničnu vrednost postoji povećana opasnost od infekcije. Aktuelni spisak tih zemalja i regiona može se videti  OVDE.

I na internet-stranici evropske ustanove za borbu protiv zaraza „European Centre for Disease Prevention and Control“ postoji stranica sa incidencom, ali za period od 14, a ne sedam dana na 100.000 stanovnika.

Evropska ustanova za borbu protiv zaraza izričito ukazuje da su poređenja između pojedinih članica EU teška, jer se podaci skupljaju na različite načine: recimo, broj testova na korona-virus je od zemlje do zemlje veoma različit. To se naravno odražava i na broj prijavljenih slučajeva.

Novi sistem u EU nazvan je korona-semafor

Novi sistem u EU nazvan je korona-semafor

Korona-semafor za bolji pregled

Da bi se stekao bolji pregled, trebalo bi da pomogne „korona-semafor“: Evropska unija će biti podeljena na zelena, narandžasta i crvena područja. Uz to, postoje i siva područja za koja nema dovoljno podataka.

I tu ponovo igra ulogu broj 50 – ali u kombinaciji sa stopom testiranja. Neko područje postaje crveno ako je incidenca viša od 50, a stopa testiranja veća od četiri odsto. Ili ako incidenca iznosi više od 150 na 100.000 stanovnika u proteklih 14 dana.

Presudna za određivanje rizičnih ili bezopasnih područja ubuduće bi trebalo biti dva kriterijuma: stopa novih infekcija (incidenca) na 100.000 stanovnika u proteklih 14 dana i količina pozitivnih testova iz svih testova sprovedenih na korona-virus.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama