Konzervativci ispred socijaldemokrata | Evropa | DW | 25.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Konzervativci ispred socijaldemokrata

Izlazne prognoze na izborima za Evropski parlament kažu da su u Nemačkoj demohrišćani ispred socijaldemokrata, te da u Strazbur ide i evroskeptična Alternativa za Nemačku.

Najveći broj glasova u Nemačkoj je dobila Hrišćansko-demokratska unija (CDU/CSU) kancelarke Angele Merkel – ukupno 36 odsto. Na drugom mestu sa 27,5 odsto glasova je Socijaldemokratska stranka (SPD). Slede Zeleni (11) i Levica (8), dok će se prvi put u parlamentu naći evroskeptična Alternativa za Nemačku koja je osvojila 7 odsto. Kako nema izbornog praga, u Evropskom parlamentu će se naći još nekoliko malih nemačkih partija. Iako se radi tek o prognozama na osnovu izlaznih anketa, u Nemačkoj su te prognoze obično u dlaku precizne pa se ne očekuje da konačni rezultati budu bitno drugačiji.

Mada su osvojili najveći broj glasova, u odnosu na izbore pre pet godina su demohrišćani zabeležili gubitak od gotovo dva odsto, dok su socijaldemokrate s druge strane ojačale za gotovo sedam posto. Izlaznost na ove evropske izbore je u odnosu na prošle povećana – sa prethodnih rekordno niskih 43 na sadašnjih 48 odsto.

Desničari kako gde

Mada prve prognoze rezultata izbora govore da će u Evropskom parlamentu klub konzervativnih i narodnih stranaka (kojem pripadaju i nemački demohrišćani) ipak imati najveći broj glasova, dok će druga po snazi biti socijaldemokratska frakcija, s posebno velikim nestrpljenjem se očekuju rezultati koje će ostvariti desni populisti, protivnici Evropske unije.

Holandska stranka za slobodu Gerta Vildersa, velikog kritičara islama i protivnika doseljavanja stranaca u Holandiju, dobila je oko 12 odsto glasova, te će u Evropski parlament moći da pošalje tek tri poslanika. Vilders je, uz francusku nacionalistkinju Marin Lepen i britanskog evroskeptika Najdžela Feridža, smatran udarnom iglom populista koji se bore za istupanje iz EU. Očekivalo se da će Vilders imati najviše glasova u svojoj zemlji, a završio je tek treći. Lepen i Feridž trebalo bi da prođu znatno bolje.

Marine Le Pen und Geert Wilders 13.11.2013 in Den Haag

Bolje bez EU: Marin Lepen i Gert Vilders

Dobre rezultate je, kako se procenjuje, ostvarila Austrijska narodna stranka – ona je osvojila oko 20 odsto glasova. U Grčkoj je znatno ojačala desnoradikalna stranka Zlatna zora. Prema procenama je ona osvojila osam do deset posto glasova. Međutim, tamo su levičari znatno jači – savez Sirica bi sa 28 odsto glasova mogao da bude najjača snaga u Grčkoj. Prve nezvanične procene u Letoniji pokazuju jasnu pobedu proevropski orijentisanog bloka šefice vlade Laimdote Straujume, dok je pre izbora favorizovana opozicija zauzela drugo mesto.

Šta i kako se biralo?

Na ovim evropskim izborima političke grupacije prvi put imaju nosioce liste – jedan od njih bi, u slučaju pobede, trebalo da postane novi predsednik Evropske komisije umesto Žoze Manuela Baroza. Prema prognozama, realne šanse imaju samo kandidat evropskih konzervativac i narodnjaka Žan-Klod Junker i socijaldemokrata Martin Šulc. Međutim, njima pobeda ne garantuje mesto na čelu komisije jer pravo predlaganja zadržavaju šefovi evropskih država i vlada. Obojica glavnih kandidata su više puta ponovila da bi bilo izigravanje demokratije ukoliko na kraju šef Evrope postane neko sasvim treći. Ugledni nemački nedeljnik Cajt piše da se na ovim izborima najviše broji glas Angele Merkel – kao kancelarka najmoćnije države Evrope, ona može uticati da na kraju ni Junker ni Šulc ne budu na čelu Komisije.

Jean-Claude Juncker und Martin Schulz TV Duell

Za Evropu: Šulc i Junker

Iako se bira zajednički parlament, u svakoj od 28 članica EU glasa se prema tamošnjim državnim pravilima. U većini zemalja pravo glasa imaju građani sa navršenih 18 godina, u Austriji sa 16, dok u Italiji kandidati moraju da imaju najmanje 25 godina. Glasanje je obavezno u Belgiji, na Kipru, u Grčkoj i Luksemburgu. Takođe, svaka zemlja je odabrala kada će se, tokom četiri dana, glasati. Tako se u Holandiji i Velikoj Britaniji biralo već u četvrtak, s tim da su projekcije rezultat u Holandiji odmah i objavljene. Neki kritičari smatraju da se tako vrši uticaj na birače širom Evrope koji tek treba da predaju svoj glas. Najduže se glasa u Italiji, gde se birališta zatvaraju u nedelju u 23 sata, kada će biti poznati i prve procene za celu EU.

Novi Evropski parlament imaće od ovog saziva nadalje, kako je predviđeno Lisabonskim ugovorom, 751 poslanika. Sadašnji Parlament ima 766 poslanika. Evropski parlament predstavlja više od 500 miliona građana EU, a broj mesta koji će neka zemlja dobiti zavisi od broja njenih stanovnika. Ipak, taj broj nije direktno proporcionalan, te manje zemlje dobijaju nešto veći broj poslanika u Parlamentu od procentualnog udela koji imaju u ukupnom stanovništvu EU. Najviše poslanika imaće Nemačka (96), a slede Francuska (74), Velika Britanija i Italija (po 73), Španija (54), dok će minimalnih šest mesta imati Malta, Luksemburg, Estonija i Kipar.