Komisija Vlade RS: zločin u Srebrenici nema karakter genocida | Evropa | DW | 12.06.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

BiH

Komisija Vlade RS: zločin u Srebrenici nema karakter genocida

Komisija koju je fornirala Vlada RS tvrdi da je u Srebrenici stradalo ne više od 3500 Bošnjaka i 2000 Srba. Uprkos međunarodnim presudama, predstavnici komisije ističu da u Srebrenici nije bilo karaktera genocida.

„Nalazi ovog izveštaja usmereni su pre svega prema pomirenju, istini i činjenicama i u cilju mira među svim narodima“, rekao je predsednik Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja naroda u srebreničkoj regiji od 92. do 95, profesor iz Izraela, Gideon Grajf, nakon što je Vlada RS usvojila ovaj dokument.

Tri godine nakon poništavanja izveštaja komisije za istraživanje događaja u i oko Srebrenice u devet dana jula 1995, Vlada Republike Srpske usvojila je, odnosno „primila k znanju", ovaj izveštaj, koji je rađen paralelno sa izveštajem o stradanju Srba u Sarajevu i koji je predstavljen pre godinu dana. Grajf kaže da je ponosan što je bio u mogućnosti da predstavi ovaj izveštaj.

Nije bilo pritisaka

„Sa nama je bilo deset izvrsnih stručnjaka i rukovodili smo se pravdom i činjenicama. Nije bilo nikakavih pritisaka na naš rad, ni od strane pojedinaca ili vlade i institucija. Sva svoja istraživanja smo zasnivali na naučim standardima i naučnoj metodologiji. Nastojaćemo i dalje da istinu i činjenice o ovom izveštaju promovišemo“, rekao je Grajf.

Gideon Grajf

Gideon Grajf

Skoro dve godine prošlo je od formiranja ove komisije i za rukovostvo RS, ono je najznačajniji dokument za srpski narod, jer predstavlja, kako kažu, činjenice o dešavanjima na ovoj teritoriji u proteklom ratu.

Detalji izveštaja će, kako je rečeno, biti poznati za nekoliko dana ali jedna od najbitnijih stavki je kvalifikacija zločina, odnosno da nema osnova za primenu termina genocid. Takođe se i broj žrtava razlikuje od ranije utvrđenih podataka od preko sedam hiljada ubijenih.

„Najvažnije u ovom izveštaju je činjenica da se na događaje u Srebrenici ne može primenjivati termin genocid i to ova komisija odbacuje i smatra da nema elemenata po važećim kvalifikacijama i Rimskom sporazumu koji to tretira i definiše šta je genocid. Sama ta kvalifikacija genocid, upravo je deo satanizacije koja je vršena prema Srbima“, kaže srpski član Predsedništva BiH, Milorad Dodik, koji je i pokrenuo proces poništavanja izveštaja iz 2004. i formiranje nove komisije.

Nove komisije ne znače ništa

Reakcije iz Federacije BiH na izveštaj, slične su kao i prilikom formrianja komisije i poništavanja izveštaja iz 2004. Suludo je kaže se u njima, praviti izveštaj kada su sve činjenice poznate i bile su ugrađene u onaj iz 2004. godine.

Murat Tahirović

Murat Tahirović

„Imamo presude međunarodnih sudova, koji su nedvosmisleno utvrdili da je u Srebrenici počinjen genocid, tako da ta priča ne pije vodu. Mogu oni da formiraju sto hijada komisija, ali te činjenice neće promeniti. Činjenica je samo jedna a to je da su međunarodni sudovi utvrdili da je politički i vojni vrh odgovoran za genocid u Srebenici i tu je kraj priče“, kaže Murat Tahirović, predsednik Udruženja žrtava genocida i nekadašnji predsednik Saveza logoraša BiH, napominjući da se radi o političkoj igri vlasti u RS, aludirajući na umešanost Srbije u celi ovaj proces.

„Poručujem vlastima u RS da se manu Beograda i da se prihvate posla i ovu državu osposobe da se može ravnopravno nosti u ekonomskom smislu sa drugim državama. Jednom ih je Beograd izdao devedesetih, tako da je njihova šansa unutar BiH, a ne izvan nje", kaže Tahirović.

Politička manipulacija građanima

Pre tri godine Vlada RS je stavila van snage izveštaj o Srebrenici, što je skupština kasnije i potvrdila. Nakon toga formirane su dve komisije, jedna za stradanje Srba u Sarajevu tokom proteklog rata i druga, koja je trebao da utvrdi obim stradanja i događaje u Srebrenici za tri godine rata.

Komisiju za Srebrenicu činili su predsednik Gideon Grajf iz Izraela, a članovi su bili Adenrele Šhinaba iz Nigerije, Juki Osa iz Japana, Rodžer Bajard iz Australije, Zeng Ji iz Kine, Đuzepe Zakarija iz Italije, Markus Goldbah iz Nemačke, Lorens Armand Frenč iz SAD-a i Marija Đurić iz Srbije.

Izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava, Branko Todorović rekao je tada, da sve dok u BiH budu tri istine, koje će kreirati svaka strana kako ona hoće, da nema suočavanja sa pravom istinom. Svi, rekao je tada Todorović, pokušavaju da manipulišu istinom.

Branko Todorović

Branko Todorović

„Zato nikoga ne treba da iznenadi stalno prisutna i široko rasprostranjena praksa falsifikovanja događaja iz vremena rata u BiH, relativizovanje, pravdanje ili čak slavljenje ratnih zločina i zločinaca, jer je to sada jedan od najefikasnijih načina političke manipulacije građanima", kaže Todorović.

Zločin nesporan

Za srpsku stranu je nesporan zločin koji se dogodio u Srebrenici. Ne radi se kažu o negiranju već o kvalifikaciji zločina. U Republičkom centru za istraživanje rata i ratnih zločina rekli su ranije za DW da takav stav proizlazi iz neefikasnosti pravosuđa i neprocesuiranja ratnih zločina nad Srbima u Podrinju u proteklom ratu.

„Nije sporno da su se dogodili određeni događaji i da su počinjeni zločini, ali taj zločin u julu 1995. godine nema karakter genocida koji se nametnuo kroz javni diskurs u političkim strukturama i pre presude suda u Hagu. Hag je samo verifikovao tu priču“, rekao je direktor centra Milorad Kojić, ističući da niko u RS ne osporava žrtve, već da nije postojao karakter genocida.

Neki analitičari su presude vojnom i političkom vrhu Republike Srpske, posebno nakon poslednje Ratku Mladiću, videli kao mogućnost da se sada pokrene pitanje statusa RS unutar BiH, pozivajući se na „nemogućnost postojanja nečeg što su sebi ima kvalifikaciju genocida“.

Upravo zbog toga srpska strana godinama osporava tu ideju, koja se mogla čuti i nakon prvih haških presuda za političko rukovodstvo RS, navodeći da to nema veze jedno sa drugim i da je Republika Srpska nastala u Dejtonu, čime je dobila svoj status unutar Bosne i Hercegovine, koji nikako ne može biti doveden u pitanje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

DW.COM