„Kome su u Siriji još čiste ruke!?“

DW: Gospodine Dilbar, kakvo je stanje u provinciji Afrin u Siriji, gde traje napad turske vojske?

Favzi Dilbar: Region je pod napadima već 34 dana. Do početka ove sedmice je Turska uspevala da postigne samo skromne napretke. Zato su poslednjih dana pojačali napade iz vazduha. Jedino tako napreduju na tlu. Tako su uništena mnoga sela, to je pokušaj da se stanovnici proteraju i nateraju u evakuaciju. Do ponedeljka je očišćeno 88 sela u neposrednoj blizini turske granice. Polovina njih je potpuno razorena. Od tada se bombardovanje pojačalo kako bi bila napuštena i druga sela.

 - pročitajte još: Ko je ko u sirijskim ratnim igrama 

DW: Poslednjih dana se izveštava o tome da se na strani Turske bore i džihadističke grupe.

Dilbar: To je tačno. Ima snimaka koji pokazuju bivše džihadističke borce i grupe koje se u Evropi vode kao terorističke organizacije – recimo Fatah al Šam. One deluju kao prethodnica turskim snagama.

DW: Da li se one zvanično bore na strani Turske?

Dilbar: Turska je najpre objavila da će joj trebati nekoliko dana da stigne do Afrina. Onda je vojska naišla na odlučni otpor kurdskih Jedinica narodne odbrane (YPG), koja takođe poseduje teško naoružanje. To povećava rizik za tursku vojsku. Ankara po svaku cenu želi da spreči da turski vojnici stradaju u većem broju. Zato Turska sada koristi ovakve grupe. Turski avioni pripremaju teren vazdušnim udarima, onda slede džihadističke grupe. Na kraju dolaze i turske kopnene trupe.

DW: Izveštaji govore da se i neki Kurdi bore na strani Turske. Imate li saznanja o tome?

Dilbar: I to sledi istu logiku kao sa džihadistima: Turska želi da minimalizuje gubitke sopstvenog ljudstva. Zato koristi stanovnike kurdskih oblasti Turske – iste one koje je ranije regrutovala za borbu protiv Radničke partije Kurdistana. Oni su pod pritiskom naterani na borbu. Isto važi i za sirijske Kurde kojih očito ima na turskoj strani. Takođe su stanovnici napadnutih sirijskih sela naterani da se priključe Turcima. To služi propagandnom cilju: Turska želi da prikaže sliku prema kojoj tobože politička partija sirijskih Kurda i YPG svoje sunarodnike tako tlače da se ovi okreću protiv njih. Ako zaista ima dobrovoljaca, njihov broj je zanemarljiv.

 - pročitajte još: SAD i Rusija na ivici sukoba

DW: Kurdi u provinciji Afrin su stupili u savez sa Asadovim režimom. Zar time ne prljaju ruke?

Dilbar: Kome su u Siriji još čiste ruke!? Od izbijanja nasilja pre sedam godina Kurdi pokušavaju da se drže izvan rata. Do nedavno je to i uspevalo. Hteli su da izbegnu da i njihov region bude uništen poput ostatka zemlje. Kurdima je bilo jasno da moraju da se drže zajedno tokom borbi u Siriji, ma koliko imali različite političke stavove o pojedinim pitanjima. Kurdi su svesni da na posletku ne mogu da računaju na podršku spolja.

Sad se pokazuje da su bili u pravu: agresor iz inostranstva prodire na sirijski teren i niko ne dolazi Kurdima u pomoć. Stanovnici koji nisu na vreme napustili svoja sela su pobijeni. Kako bi se izbegle dalje žrtve, uprava u Afrinu je bila prinuđena na saradnju sa Damaskom. Asadov režim je, kako ne bi dodatno opteretio odnose sa Ankarom, u region poslao nezvanične trupe. Taj savez dakle nije baš po volji Kurda već je nastao iz nevolje, kako bi se turskoj vojsci makar neko vreme još neko suprotstavio. Neizvesno je da li će to uspeti.

DW: Šta bi prema Vašem mišljenju moglo da se uradi da se okončaju borbe u Afrinu?

Dilbar: Kurdi su verovali Sjedinjenim Državama i generalno Zapadu. U tom su poverenju zajedno sa njima vodili borbu protiv Islamske države. Kurdi su bili spremni na saradnju, između ostalog i zato što su tako čuvali svoj region od rata i nasilja. Zajedno su dve strane, Kurdi i zapadne snage, proterali Islamsku državu. Jasno je da su u toj borbi Kurdi imali odlučujuću ulogu.

 - pročitajte još: Tvrdoglavi Erdogan u sirijskom haosu

A sada su opet ostavljeni sami. Opkoljeni su sa tri strane i obznanili su da su spremni da dalje sarađuju sa Zapadom. Ali očito Amerikance i druge zapadne države za to nije briga. Turska je druga najjača armija u NATO. Ako se zapadne države sada ne umešaju, Afrin će uskoro pasti. Za Kurde se postavlja pitanje šta se dešava sa pola miliona civila koji će biti suočeni ne samo sa Turcima nego i sa džihadističkim terorističkim grupama. One dugo čekaju na priliku da unište Kurde.

*Favzi Dilbar je pravnik i član Saveta za integraciju u Bonu kao i kurdskog Savetovališta YASA.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android