Kome smetaju naše komšije Romi?
10. decembar 2020.
Evropska komisija je 12. oktobra donela „Strateški okvir Evropske unije za ravnopravnost, inkluziju i participaciju Roma“. Njegovi ciljevi nisu obavezujući samo za članice EU, već i za zemlje poput Srbije koje se nalaze u pristupnom procesu. U Beogradu je juče (9.12.) održana virtuelna konferencija „Novi strateški okvir EU za Rome i borba protiv anticiganizma u Srbiji“.
Srbija trenutno razvija akcione planove za suzbijanje diskriminacije Roma pa je virtuelna konferencija prilika da se ciljevi sa nivoa Brisela uporede sa ciljevima i praksom srpskih vlasti. Organizator konferencije je Forum Roma Srbije uz pomoć Centralnog saveta nemačkih Sintija i Roma.
-pročitajte još: Hrabre, jake i samostalne: ženski romski bend iz Srbije
Samu konferenciju otvorili su ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib i ministarka u novoj Vladi Srbije Gordana Čomić, koja je zadužena za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Ambasador Šib se zahvalio srpskoj Vladi na dobroj saradnji u toj oblasti i podsetio da se Nemačka, kao aktuelni predsedavajući Savetu EU obavezala da će i posle 2020. podržavati proces inkluzije i borbu protiv anticiganizma kao specifične forme rasizma.
Antiromski rasizam ili anticiganizam?
Već u sledećem izlaganju profesor na Centralnoevropskom univerzitetu (CEU) Julijus Roštaš dao je kratak pregled antiromskih afekata. Za njih se koriste različiti termini – anticiganizam, antiromizam, romofobija, antiromski rasizam. Upozorio je da u nekim od njih nisu samo označene, već i konzervisane predrasude.
Kroz celu konferenciju će se provlačiti pitanje da li je aktuelno označavanje antiromskog rasizma kao anticiganizma ispravno. Delimične odgovore su dali neki učesnici.
-pročitajte još: O deci ulice u Nišu nema ko da brine
Romani Roze, predsedavajući Centralom savetu nemačkih Sintija i Roma je u svojoj video-poruci na nemačkom upotrebljavao upravo taj izraz. Spomenuo je da je prilikom svojih poseta zemljama Zapadnog Balkana uočio getoizaciju romske populacije i da je sada prilika da to počne da se menja. Podsetio je da je u vreme Trećeg Rajha oko pola miliona pripadnika te manjine ubijeno, te da je Nemačka to zvanično priznala tek 1982. Podvukao je da je anticiganizam svakodnevnica Roma, ne samo u zapadnobalkanskim zemljama, već i svugde u Evropi, i apelovao je na sve učesnike da pomognu da se to promeni.
Šejla Fidani koja radi za projekat Integracija Roma 2020. pri Savetu za regionalnu saradnju (RCC), napomenula je da ima utisak da se na Balkanu nerado upotrebljavaju termini kao što su „antiromski rasizam“ ili „anticiganizam“, dok su oni na nivou EU jasno definisani, pa je apelovala na sve aktere da se otvore za ove termine.
„Podijumska diskusija“
U drugom delu konferencije upriličena je „podijumska diskusija“ – mada je podijum bio u stvari virtuelna platforma. Slavica Denić, iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) Vlade Republike Srbije, predočila je učesnicima rezultate istraživanja koje je mapiralo situaciju u 702 romska naselja u Srbiji sa 169.000 stanovnika. Ukratko, 32.000 Roma nema pristup ispravnoj vodi, 24.000 nema struju, 93.000 nema uređene kanalizacione odvode. Interesantan je termin kojim se označavaju katastrofalni uslovi u takvim naseobinama – „podstandardna romska naselja“. Potom su usledili podaci o nedovoljnom pristupu zdravstvenim i socijalnim uslugama, kao i održivim poslovima. Pandemija je ove probleme samo zaoštrila.
Na to se nadovezao Petar Antić, menadžer projekta Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji, koji u saradnju sa srpskim vlastima sprovodi Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ). Antić je izneo podatke iz aktuelnog istraživanja prema kojima je 26 odsto Roma navelo da imaju osećaj da im je nešto uskraćeno samo zato što su Romi. To je potpuno isti procenat kao i u zemljama Evropske unije.
-pročitajte još: Romi u Nemačkoj: kako izaći iz uloge žrtve?
Po nečemu je Srbija daleko ispred ostatka Evrope. Na pitanje da li bi im smetao romski komšija, u Srbiji potvrdno odgovara 19 odsto ispitanika, dok je u Evropskoj uniji taj procenat dvostruko veći. Ali, kako kaže Petar Antić, taj se broj od 2016. u Srbiji popeo sa 16 na 19 odsto – dakle, u Srbiji se distanca prema Romima ipak povećala.
Rasizam u praksi
Diskriminacija Roma je postala opipljiva na primerima koje su navodili učesnici. Romani Roze je podsetio na slučaj Romkinje koja u Skoplju nije bila primljena u bolnicu i koja je zbog toga umrla. Ministarka u Vladi Srbije Gordani Čomić setila se da je jednom kao poslanica u centralnoj Srbiji posetila jednu školu kako bi pokušala da razvije sluh kod lokalnih prosvetnih radnika za probleme manjina i njihove dece, naročito Roma. Jedna uposlenica škole je rekla: „Pa zar vi zaista želite da primimo svaku nakazu u školu!?“ Čomićka je besno odgovorila: „Pa vi ste već u školi.“
Radmila Nešić, predsednica Udruženja građana „Tеrnipе“ i članica Alijanse protiv diskriminacije Roma, navela je niz primera, kao što je napad huligana na romsko naselje u Leskovcu ili napad na romski bračni par u javnom prevozu, gde je, kako kaže, ohrabrujuća bila reakcija jedne žene koja je ustala u odbranu napadnutih Roma. Ali problemi su i sistemske prirode, jer je prema njenim rečima, dolazilo do segregacije na romsku i neromsku decu u školama u Nišu, Leskovcu i Bujanovcu.
Okvir za sliku
Dragan Gračanin direktor Asocijacije koordinatora za romska pitanja u lokalnim samoupravama ovako je formulisao jedan od glavnih problema u ovoj oblasti u Srbiji: „Nemamo priznanje da fenomen anticiganizma postoji i da je sveprisutan u društvu“. On je naveo i primer koji pokazuje razmimoilaženje onoga što piše na papiru i prakse – većina lokalnih koordinatora za romska pitanja ima ugovore o privremenim i povremenim poslovima „kao da su došli da okreče opštinu“. On problem anticiganizma vidi kao problem mejnstrima i celog društva, pa predlaže da se mere usmere na većinsku populaciju.
Ivan Sekulović, saradnik Fondacije Centra za demokratiju je kritikovao novi „Strateški okvir“ Evropske unije, a suština njegove kritike se sastoji u konstataciji da prethodni okvir nije doneo naročite rezultate, jer za ostvarenje lepih želja nije bilo dovoljno novca. Prema njemu, ni ovaj put bitne stvari nisu budžetirane. On je, međutim, rekao da je u interesu Srbije da se ozbiljno posveti toj oblasti: „Srbija će po ulasku u EU biti na četvrtom mestu po brojnosti romske populacije. Od takvih zemalja se očekuju i veće ambicije u rešavanju problema“.
Konferenciju – koju je opušteno i dobro moderirao Adriatik Hasantari iz Albanije – pokazala je da problemi Roma u Srbiji neće nestati ni posle pandemije. Romi su i u boljim vremenima izloženi socijalnoj i etničkoj marginalizaciji. Ako se država ne pozabavi ozbiljnije njihovim problemima, oni će, kao najranjivija grupa, opet najviše osetiti udar krize.