Kome pripada Nil?

Sveće, generatori i strpljenje – mnogi Etiopljani su dobro pripremljeni za česte nestanke struje u Adis Abebi. To je lepo mogao da vidi i egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi kada je, tokom njegove posete, električna energija nestala na više sati. Bila je to zgodna poruka koliko bi etiopskoj metropoli značila struja indukovana „Velikom etiopskom renesansnom branom“ (GERD), kako se zove megalomanski projekat na gornjem toku Plavog Nila. Odnosi dve države su zbog te brane već godinama ledeni jer i snabdevanje Egipta vodom u mnogome zavisi od moćne reke. Al Sisijev prethodnik Mohamed Mursi čak je prikriveno pretio ratom.

Kamen spoticanja

Vlada u Adis Abebi već nekoliko godina užurbano radi na najvećem hidroenergetskom projektu Afrike, uz samu granicu sa Sudanom. Etiopija je sa 90 miliona stanovnika druga najmnogoljudnija zemlja kontinenta (posle Nigerije) i njena potreba za energijom je ogromna. Rešenje vide u izgradnji niza brana na Plavom Nilu. Srce tog poduhvata je pomenuti GERD, projekat vredan više od tri milijarde evra čija će hidrocentrala moći da daje 6.000 megavata električne energije što odgovara snazi pet nuklearnih elektrana. Time bi Etiopija u mnogome smanjila zavisnost od uvoza sirove nafte, ojačala privredu i ne samo to: oko 2.000 megavata moglo bi da se izvozi u susedne zemlje, među njima i Egipat. Prvi ugovori već su potpisani.

U dolini Nila živi oko 160 miliona ljudi i bez te reke Egipat bi bio klasična pustinjska država. Stoga se u Kairu plaše da će veštačke brane u Etiopiji ostaviti seljake u Egiptu praktično na suvom – a na to ih opominje iskustvo sa branom Asuan iz 1971. Već dugo se Egipat i Sudan pozivaju na kolonijalne ugovore iz 1929. i 1959. prema kojima te dve zemlje imaju pravo na 90 odsto vodene mase Plavog i Belog Nila kao i pravo veta na sve građevinske projekte na tim rekama.

Nakon višegodišnje svađe, tri zainteresovane zemlje su se 23. marta principijelno saglasile. Predsednik Egipta Al Sisi i njegov etiopski kolega Hajlemarjam Desalen potpisali su sporazum u sudanskom Kartumu uz posredovanje tamošnjeg šefa države Omara al Bašira. Sporazum o gradnji brane predstavljen je srdačno, uz prijateljske reči kakve su, posebno u Egiptu, postale retkost kada je u pitanju Etiopija. Jer nakon svrgavanja Hosnija Mubaraka i muslimansko bratstvo i vojna hunta poslovično su zveckali oružjem u pravcu Adis Abebe – to je bio zgodan manevar da se skrene pažnja od domaćih problema.

Tehnički prevod

Sporazum je veliki korak ka konačnom dogovoru o podeli vode Nila, kaže Abel Abate Demisi iz Instituta za mir i razvoj u Adis Abebi: „Najveći problem je uklonjen, naime nepoverenje između Egipta i Etiopije“, smatra ovaj analitičar. „Sporazum će svakako poboljšati odnose triju zemalja i to ne samo na polju privrede i vodosnabdevanja već i kada se radi o bezbednosti i regionalnoj integraciji.“ Odnosi su bili ledeni i u vreme Mubaraka koji je 1995. preživeo atentat u Adis Abebi. Sadašnji predsednik Al Sisi je svakako zainteresovan za bolje odnose sa Etiopijom u kojoj je sedište Afričke unije, organizacije koja može pomoći Egiptu u situaciji kada je okružen nestabilnim susedima poput Libije.

Ipak, ekspertkinja za vodosnabdevanje Ravia Tavfik sa kairskog univerziteta je skeptična. „Dok ne budu obavljene tehničke studije neće biti potpisani obavezujući sporazumi“, kaže ona. Dodaje da je Etiopija srljala u gradnju ne čekajući na stručna mišljenja. Sada je glavni zadatak da se dobre namere, koje su predsednici izrazili, prevedu u tehničke detalje i to ne samo za branu GERD već za sve buduće poduhvate na Nilu. „Tek ćemo tako videti da li od dogovora profitira svako ili samo Etiopija i to na štetu drugih – pre svega Egipta“, dodaje Tavfik u razgovoru za DW.

Divovska brana trebalo bi da krene sa radom 2017. godine. Sudansko ministarstvo energetike i vodoprivrede naziva branu „blagoslovom za Etiopiju i dobiti za ostale“. I Sudanci, naime, planiraju svoje hidrocentrale na Nilu.