Kome odgovara glasanje pismom?
7. mart 2021.
Ne sviđa vam se pomisao da uranite i s maskom na licu čekate u redu kako biste glasali? U doba korone je glasanje pismom sve popularnije. U SAD je na prošlim izborima postavljen rekord po broju ljudi koji su glasali dopisno. Stručnjaci u Nemačkoj očekuju da će na izborima za Bundestag u septembru možda i polovina birača glasati pismom.
Klub poslanika Zelenih u pokrajinskom parlamentu Baden-Virtemberga promoviše takav način glasanja. U toj pokrajini su Zeleni na vlasti, a pokrajinski izbori su iduće nedelje (14. mart), baš kao i u Porajnju-Palatinatu. Tu će možda i više od 60 odsto ljudi kovertirati svoj glas.
I druge stranke popularišu dopisno glasanje – osim desničarske Alternative za Nemačku (AfD) koja u tome vidi opasnost po svoj rezultat.
Od 1957, kada je biranje pismom uvedeno u Nemačkoj, sve do 2008. ljudi su morali da imaju dobar razlog što neće lično na biralište. Recimo, mornari, vojnici u inostranim misijama, bolesni ili oni sa invaliditetom. Danas nikakvo obrazloženje nije potrebno – 2017. je 28,6 odsto birača glasalo pismom.
Optužbe za „prevaru“
AfD govori slično što je pred američke izbore govorio bivši predsednik Donald Tramp – da je glasanje poštom zapravo teren za izbornu prevaru, da je nedemokratsko i protivustavno. Tramp zapravo pred desetinama sudova nije uspeo da dokaže prevaru.
Politikolog Klaus Stive s Katoličkog univerziteta u Ingolštatu veruje da pritužbe AfD imaju taktički motiv. „Udeo dopisnih glasova koje je AfD osvojila u prošlosti bivao je mnogo manji od udela glasova koje je ta stranka osvojila na biračkim mestima.“
Dopisno glasanje u Njemačkoj ovaj stručnjak smatra prilično sigurnim. Pa ipak, Stive napominje da niko ne može znati da li je na birače kod kuće netko uticao, da li su mogli da glasaju tajno ili je neko zaokružio umesto njih.
Jedna od mana glasanja pismom je što se glas mora poslati unapred – u Nemačkoj se broje samo glasovi koji stignu do zatvaranja biračkih mesta. Tako se, moguće, propušta finale kampanje ili se glas daje pre nekog važnog događaja koji bi glasača naterao da se predomisli.
Ko bira dopisno?
Stručnjaci iz Naučnog centra za društvena istraživanja u Berlinu analizirali su ko bira dopisno – to su mahom ljudi koji ekonomski bolje stoje, bolje su obrazovani i više se zanimaju za politiku.
Najveći plus kod dopisnih glasova imali su Demohrišćani (pet odsto veći udeo nego kod glasanja na licu mesta), bolje su prošli i Liberali i Zeleni. Socijaldemokrate i Levica su otprilike bili na istom, a AfD je dobila pet odsto manje glasova među pismima nego na biračkom mestu.
Izbori u SAD su pokazali da, ako veoma mnogo ljudi glasa pismom, na kraju raste izlaznost. Istraživači Naučnog centra kažu da to služi demokratiji i ne bi imali ništa protiv da izbori budu samo dopisni. Tvrde da to na kraju ne bi iskrivilo rezultate.
Politikolog Klaus Stive je drukčijeg mišljenja. Kaže, pravo glasa je pravo od posebnog značaja. „Da li je ta dimenzija izbornog prava jasna i u situaciji u kojoj se glasački listić ispunjava na kuhinjskom stolu?“