Kome će pripasti moć interneta? | Mozaik | DW | 13.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kome će pripasti moć interneta?

Informatičar, muzičar, pisac i filozof Džeron Lenijer je pionir digitalnog sveta i njegov oštar kritičar. Za svoj doprinos razvijanju interneta dobio je renomiranu Nagradu mira Udruženja nemačkih knjižara.

Društvene mreže, pretraživači i internet-prodavci su promenili svet. Ali ne nabolje, kaže dobitnik Nagrade za mir na Sajmu knjiga u Frankfurtu Džeron Lenijer. Umesto toga, uništili su radna mesta i od svojih mušterija napravili robove. Govor ovog 54-godišnjaka povodom prihvatanja Nagrade za mir stalno je prekidan aplauzom i na mahove je bio veoma emotivan „Mi živimo u konfuznom dobu“, rekao je Lenijer pred oko 1.000 zvanica u Frankfurtu. Mnogo toga svedoči da ćemo, ako otvorimo oči, pogledati preko ivice ambisa, ubeđen je ovaj filozof digitalnog doba. I to ne samo zbog već aktuelnih izazova kao što su klimatske promene, rast stanovništva i nasilni ekstremizam, već i zbog neobuzdane moći velikih digitalnih kompanija.

Iza Džerona Lenijera stoji impresivna karijera u svetu računara. Rođen je u Njujorku 1960. godine, naučio je da programira već sa 14 godina, a 1983. razvio je svoju prvu računarsku igru. Zatim je radio za kompaniju Atari gde se bavio konstrukcijom upravljačkih rukavica i kamera za virtuelnu stvarnost i stvaranjem digitalnih efekata za filmove. Pored toga, Lenijer je dao važan doprinos razvoju računarskih mreža, a danas predaje na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji i radi kao istraživač za Majkrosoft. Njegova najnovija knjiga Ko poseduje budućnost? (Who owns the future?) bez sumnje je jedna od najvažnijih savremenih kritika interneta i digitalnog sveta.

Kompanije duguju korisnicima

Ono što navodno besplatno dobijamo na internetu zapravo plaćamo našim podacima, tumači Lenijer, a te podatke usisavaju i skladište internet-giganti – i na njima zarađuju milijarde. Veliki koncerni pri tome potpuno zanemaruju doprinos korisnika koji razvijaju njihove servise, na primer, Guglov prevodilac bazira se na prevodima koje stvaraju ljudi, a ne računari.

„Neposredni problem je da ovaj sistem gura ljude u anonimnost. Ljudi i dalje ekonomski doprinose svetu. Ali mi ne znamo ko su oni, jer njihovi doprinosi odlaze u ovaj veliki paket podataka i mi moramo da se pretvaramo da posao obavlja kompjuter, a ne svi ti ljudi“, podvlači ovaj stručnjak. On nudi i rešenje: zalaže se za uvođenje mikronaplate, što znači da bi svaki korisnik morao da dobije određenu svotu novca za svaki podatak koji da Fejsbuku ili Amazonu. Po njegovoj viziji, nijednu adresu niti datum rođenja ne bi trebalo dati za džabe.

Bez zaštite protiv zla?

Podaci o nama se čuvaju na džinovskim serverima, a oni koji njima upravljaju određuju pravila, i raspolažu potpuno novim oblicima monopola. Lenijer ove firme naziva „najtemeljnijim špijunskim agencijama u istoriji sveta“ i „imperijama manipulacije.“ Ovaj informatičar se pri tome poziva na primer Fejsbuka, koji po njegovom mišljenju u velikoj meri upravlja šablonom međuljudskih odnosa u celom svetu. Paralelno sa tim, ne zna se ko će jednog dana naslediti tu moć, i ko štiti čovečanstvo od zloupotreba.

Lenijer pri tome podseća na nacizam, kao dete roditelja koji su preživeli Holokaust. „Iz ove perspektive, period nacizma produbljuje moju zabrinutost da bi internet mogao da posluži kao dominantna platforma za iznenadno izbijanje nasilja“, kaže on. „Postoji određeni potencijal za novu vrstu moći koja bi mogla da dovede do masovnih društvenih i moralnih promašaja, koje smo već videli u ljudskoj istoriji i to me plaši. Nešto poput verzije fašizma koja funkcioniše uz pomoć interneta.“

Bezbolni kraj slobode

Postepeni gubitak bezbednosti je za sada najveća negativna posledica tehnologije umrežavanja, ubeđen je Džeron Lenijer. Ali na spisku njegovih pritužbi su i predvodnici takozvanog klaud-računarstva (cloud – oblak), za koje smatra da su izgubili dodir sa stvarnošću, i čak veruju da će ih tehnologija jednoga dana učiniti besmrtnim. Gugl finansira veliku organizaciju sa ciljem da „da prevaziđe smrt“. To ne sme da se desi, kaže Džeron Lenijer, i upozorava da računare ne treba tretirati kao da su u pitanju religiozni objekti. Treba verovati „da su ljudi nešto posebno, naime, da su više od mašina i algoritama“.

Zbog sve dužeg traga podataka koji svakodnevno ostavljamo na internetu, pojedinac postaje sve predvidljiviji za velike firme. Fejsbuk, Gugl i Amazon veruju da znaju šta želimo i kako bi trebalo da se ponašamo, sumira njegova gledišta nemački Frankfurter algemajne. „Lenijer to opisuje kao kraj slobode. Duševni rad, patenti, kultura postali su bezvredni, sve je odmah dostupno i besplatno. Najpre je to pogodilo muzičare, zatim novinare. Za njima će uslediti druge grane privrede, a sa njima i srednji sloj. Na jednoj strani će biti milijarderi, koji gomilaju moć i podatke, na drugoj prosjaci. Tako će izgledati digitalna budućnost u kojoja će globalni koncerni zameniti državu.“ Lenijerov model mikronaplate bi bio „preokret sadašnjeg modela koji su uspostavili internet-koncerni zajedno sa američkom vladom i tajnim službama. Princip mora da glasi: Ostajemo svoji gospodari.“

Pred digitalnim istrebljenjem

„Ono što tehnologiju čini dobrom ili lošom je pitanje moći: da li je ona u rukama korisnika ili u rukama nekog drugog?“, rekao je Džeron Lenijer u intervjuu za Cajt. „Na Skajpu ima malo reklama, a postoji i mogućnost da se plati za uslugu. To je dobro za korisnika. Ali kada neko izvlači korist od mojih korisničkih podataka, onda je taj pronalazak loš.“

Doduše, kritika ovogodišnjeg dobitnika Nagrade za mir nije samo ideološka: „Sa trodimenzionalnim štampačima i razvojem visoke tehnologije verovatno ćemo ući u doba hronično visoke nezaposlenosti. Pogledajte na primer u kom pravcu je otišlo tržište fotografija: firma Kodak je u Americi u jednom trenutku imala stotinu hiljada radnika, a kada je Fejsbuk 2012. kupio Instagram, taj internet servis imao je 13 zaposlenih. Isto se dešava u industriji muzike, u novinarstvu, na tržištu knjiga. Dosadašnji razvoj digitalizacije uništava srednju klasu našeg društva. Niko zaista nema koristi od toga što su sadržaji na mreži lakše i duže dostupni. Velike firme zarađuju sulude količine novca, pojedinac ostaje praznih ruku.“

Kompjuteri se bore za glasove

Da li je onda uopšte moguće ubediti firme da plaćaju svoje korisnike i tako se odreknu dela profita, ili su to samo romantična maštanja? Moguće je, tvrdi Lenijer, i to opet – zbog profita: „I Guglu, Fejsbuku i Amazonu je potrebna funkcionalna srednja klasa. To svakoga dana kažem mojim prijateljima u Silikonskoj dolini, neki od njih su među najbogatijim ljudima sveta. Ne mogu da kažem da se slažu sa mnom, ali svake godine se malo manje bune.“

Za razliku od običnih ljudi, koji ne brinu mnogo zbog pravca u kome se kreće društvo, finansijske i političke elite već uveliko koriste nove tehnologije da povećaju svoju moć: „Pogledajte Sjedinjene Države: Obe velike partije koriste mase podataka da bi se sasvim precizno obratile biračima. Plaćaju veoma velike sume za savršenu poruku. To je takmičenje između džinovskih kompjutera, ne između ideja, kandidata i programa. Ne radi se o ljudima već o računarima koji se nadmeću u manipulaciji. Kada su ljudi počeli da voze auto, potrajalo je malo pre nego što su shvatili da im je potreban sigurnosni pojas“, kaže Džeron Lenijer. „Sada smo u toj fazi: Moramo da pazimo da nas euforija zbog toga što možemo da radimo sve što možemo, ne povuče u globalnu nesreću.“

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.