Koliko će još trajati nacionalne rezerve nafte?

Rat protiv Irana i zatvaranje Ormuskog moreuza — ključnog pomorskog prolaza kroz koji je pre sukoba prolazilo oko 20 odsto svetske trgovine naftom — izazvali su šok u snabdevanju naftom kakav nije viđen decenijama.

Zbog tog pritiska, zemlje širom sveta užurbano traže alternative kako bi nadoknadile količine koje više ne stižu. Mnoge vlade, naročito u azijskim državama koje u velikoj meri zavise od energije sa Bliskog istoka, uvele su i mere za smanjenje potražnje za gorivom.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) u martu je koordinisala masovno puštanje oko 400 miliona barela nafte iz hitnih rezervi industrijalizovanih zemalja. Cilj tog poteza bio je da se obezbedi dovoljna količina nafte i stabilizuje cena na tržištu.

Pre rata, na globalnom tržištu sirove nafte ponuda je bila veća od potražnje, a velike ekonomije stvorile su ogromne strateške rezerve. Najveće zalihe na svetu imaju Kina, SAD i Japan.

Najmanje za dva meseca potrošnje

Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), Kina je u decembru 2025. godine u svojim zalihama nagomilala gotovo 1,4 milijarde barela, uključujući komercijalne i državne rezerve.

SAD je u svojim strateškim rezervama držao oko 413 miliona barela, uz dodatnih 411 miliona barela u komercijalnim zalihama. Japan je imao treće najveće strateške rezerve, sa oko 263 miliona barela u državnim zalihama.

Zemlje Evropske unije po zakonu su obavezne da skladište hitne rezerve koje odgovaraju najmanje 90 dana uvoza ili 61-om danu potrošnje.

Države članice učestvovale su sa oko 20 odsto u oslobađanju 400 miliona barela u okviru koordinisane akcije IEA, pri čemu je Nemačka na tržište pustila 19,5 miliona barela, Francuska 14,6 miliona, Španija 11,6 miliona, a Italija 10 miliona.

Prema podacima EIA, Indija je imala oko 21 milion barela u svojim strateškim rezervama. One trenutno pokrivaju samo oko 9,5 dana nafte koju je ranije uvozila, upozorava konsultantska kompanija S&P Global. Kada se uključe i zalihe državnih naftnih kompanija, pokrivenost raste na oko 74 dana.

Pored tih strateških rezervi, na raspolaganju su se našli i milioni barela ruske nafte koji su ostali na tankerima zaglavljenim na moru, nakon što su SAD privremeno ublažile sankcije kako bi povećale globalno snabdevanje.

Sredstvo za smirivanje tržišta

Do sada su te zalihe pomagale da se ublaži energetski šok i smanje poremećaji u snabdevanju. Međutim, gotovo tri meseca nakon izbijanja rata, saobraćaj kroz Ormuski moreuz i dalje je blokiran. Tržište se ovih dana nadalo dogovoru Vašingtona i Teherana, ali očigledno to nije tako lako ostvariti.

A kako se poremećaj u snabdevanju nastavlja, tako države posežu za svojim strateškim i komercijalnim zalihama.

IEA je saopštila da su se globalne zalihe nafte u martu i aprilu smanjivale rekordnom brzinom i da su sada manje za 246 miliona barela. Direktor agencije Fatih Birol nedavno je upozorio da zalihe nafte „nisu beskonačne” i da se „veoma brzo” smanjuju širom sveta. Naglasio je i da će biti potrebno „mnogo vremena” da se proizvodnja i preradni kapaciteti vrate na nivo pre rata.

Američka investiciona banka Goldman Saks prošle nedelje objavila je slično upozorenje o brzom smanjivanju rezervi nafte. Glavni ekonomista kompanije Kapital ikonomiks, Nil Širing, napisao je 18. maja u analizi da bi, ako se nastavi sadašnji tempo pražnjenja, komercijalne zalihe nafte mogle pasti na kritično nizak nivo do kraja juna.

Ako se uslovi snabdevanja uskoro ne poboljšaju, cene bi mogle naglo da porastu, upozorio je Širing.

Na kraju i — nestašica?

Situacija bi mogla izazvati i paniku na tržištu i strah od nestašica, naročito tokom vrhunca letnje potražnje. Ako se poremećaj u snabdevanju nastavi, nestašice se neće jednako osetiti u svim delovima sveta i u svim sektorima, smatra Antoan Half, stručnjak za energetiku iz Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.

Najviše će verovatno biti pogođene azijske zemlje zbog velike zavisnosti od energenata sa Bliskog istoka, dok su vazdušni saobraćaj i avionsko gorivo među sektorima koji će najteže osetiti posledice.

Rast cena nafte osetiće se svuda, uključujući i zemlje koje imaju veliku domaću proizvodnju poput SAD, rekao je Half. Cene su već skočile u odnosu na period pre sukoba, što odražava ograničenja u snabdevanju i geopolitički rizik.

Istovremeno se veoma brzo menjaju i zavise od aktuelnih vesti: padaju kada se najavi brzo rešavanje sukoba, a rastu kada izgleda da će moreuz duže ostati zatvoren.

Helima Kroft iz RBC Kapital markets smatra da tržišta možda potcenjuju koliko će biti teško rešiti sukob. Osnovna činjenica je, napisala je u izveštaju, da se očekivanja o brzom i potpunom ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza zasnivaju na nerealnim pretpostavkama o lakoći rešavanja i strateškim interesima uključenih strana.

Ako se nastavi trenutni poremećaj u snabdevanju, ukupni gubitak nafte premašiće milijardu barela do kraja meseca, a do kraja juna dostići će čak 1,5 milijardi barela.

To bi moglo da lansira cenu nafte prema rekordnim nivoima iz 2008. godine, nakon čega bi pad potražnje stabilizovao tržište.

Neke zemlje već su uvele mere za smanjenje potražnje i štednju goriva, poput kraće radne nedelje na Filipinima i smanjenja korišćenja prevoza u Pakistanu.

Uprkos smanjenju rezervi, vlade su oprezne prema novom koordinisanom oslobađanju nafte iz strateških zaliha.

Francuski ministar finansija Rolan Leskir, koji je prošle nedelje bio domaćin kolegama iz grupe G7, izjavio je za Financial Times da su zalihe „ograničene” i da ih nije moguće oslobađati bez jasnog uvida u trajanje i intenzitet sukoba.

Half smatra da, ako Ormuski moreuz ostane blokiran duže vreme, vlade neće imati mnogo mogućnosti da istovremeno obezbede snabdevanje i zadrže cene pod kontrolom.

Puštanje nafte iz strateških rezervi može pomoći, ali samo do određene mere. Jer, količine rezervi nisu neograničene.