Koliko skretanja udesno može da podnese nemačka privreda?

Plava je stranačka boja Alternative za Nemačku (AfD). U predizbornim anketama, pet istočnonemačkih saveznih pokrajina obojeno je u plavo. U Saksoniji-Anhaltu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, gde se u septembru biraju novi pokrajinski parlamenti, AfD – koju je Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka delimično klasifikovala kao dokazano desno-ekstremističku stranku – ubedljivo vodi sa 42, odnosno 36 odsto podrške.

Stranka je već predstavila „vladine programe“ u kojima se najavljuju radikalne promene.U Saksoniji-Anhaltu planira se odricanje od „kulturalno strane radne snage“, dok bi umesto njih u zemlju trebalo vratiti Nemce koji su emigrirali.

Najavljuje se podrška nemačkim porodicama i ideološki motivisano preoblikovanje društva. Obavezno školovanje bi trebalo ukinuti, a u gimnazije bi smelo da ide samo 25 odsto učenika jedne generacije.

Okretanje države naglavačke

U septembru se radi o jasnoj odluci o budućem pravcu, upozorio je premijer Saksonije-Anhalta Sven Šulce. Ovaj političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) učestvovao je na Istočnonemačkom ekonomskom forumu, skupu privrednih menadžera i vrhunskih političara u brendnburškom banjskom mestu Bad Zarov.

„Ovde je reč o tome da se jedna zemlja okrene naglavačke – a ne o tome da li želimo da se pomerimo malo ulevo ili udesno, već o nastavljanju kursa koji je Nemačku činio snažnom tokom mnogih decenija.“

Međutim, nemačka snaga više nije u najboljem stanju. Zemlja se već sedam godina nalazi u privrednoj krizi i ekonomski oporavak se još uvek ne nazire. Pritom je savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) obećavao upravo suprotno kada je u maju 2025. preuzeo vladu.

Obećane su velike reforme i značajno rasterećenje privrede. U međuvremenu su frustracija i razočaranje među preduzećima ogromni – pa tako i u istočnoj Nemačkoj.

Kancelar moli za strpljenje

Fridrih Merc je svestan optužbi. „Postoji opravdano razočaranje zbog odlaganja odluka na mnogim nivoima“, rekao je on pred okupljenim menadžerima u Bad Zarovu.

„Sada je naš zadatak da postanemo bolji, da povratimo poverenje i da pokažemo da je to moguće.“

Ali, da li je uopšte moguće suzbiti to razočaranje? Jer, kancelar takođe poručuje:

„Nema svrhe nadati se velikom oslobodilačkom udarcu, velikom danu, velikom 'Big Bengu' koji će odjednom rešiti sve probleme. Toga neće biti.” Neophodne reforme mogu se sprovoditi samo „korak po korak“, a spoljnopolitička situacija će ostati „veoma burna“.

 „To će od nas verovatno zahtevati još mnogo prilagođavanja, daljeg razvoja i novih prioriteta.“

Smanjivanje jaza u opasnosti

Prilagođavanje i dalji razvoj – to su stvari u koje se u istočnoj Nemačkoj dobro razumeju. Prošlo je više od 35 godina od ponovnog ujedinjenja Nemačke. U početku je privredni učinak u pet istočnonemačkih saveznih pokrajina bio na nivou od svega jedne trećine zapadnonemačkog nivoa. Ogromne sume novca slile su se na istok kako bi se nivoi ujednačili.

Pre deset godina dostignuto je 78 odsto zapadnonemačke privredne snage, a danas je to oko 85 odsto.

Međutim, renomirani Ifo institut sada upozorava da bi jaz u odnosu na zapad ponovo mogao da se poveća. Nedostaje kvalifikovana radna snaga, a društvo brže stari jer mnogi mladi, dobro obrazovani ljudi odlaze.

Na zapadu ima više bogatstva nego na istoku

Studija nosi naziv „Izveštaj o konkurentnosti istočne Nemačke”. Ifo institut u njoj konstatuje da preduzeća na istoku investiraju oko četvrtinu manje po zaposlenom nego firme na zapadu. Jedan od razloga je mala veličina mnogih istočnonemačkih preduzeća, ali nedostaje i kapital.

Prema podacima Bundesbanke, istočnonemačka domaćinstva (uključujući Berlin) raspolagala su 2023. prosečnim neto bogatstvom od 35.900 evra – dok je u zapadnoj Nemačkoj ta vrednost iznosila 143.200 evra.

„Proces sustizanja u istočnoj Nemačkoj više se ne podrazumeva sam po sebi“, upozorio je u Bad Zarovu Joahim Ragnic, jedan od autora studije. „Ako politika i privreda sada odlučno ne preduzmu protivmere, preti opasnost da se jaz ponovo poveća.“

AfD i Nemačka kao privredna lokacija

Ali šta politika uopšte može da učini s obzirom na prazne kase i privredu koja posrće u celoj zemlji? I šta bi u takvoj situaciji značilo ako bi AfD preuzeo odgovornost za vođenje vlade?

Savezni kancelar upozorava: „Može doći do 'Big Benga' koji onda neće voditi ka boljem i dobrom. Snaga naše zemlje, snaga Evrope, leži upravo u stabilnosti naših institucija, uključujući i naše demokratske institucije.“

Ipak, većina istočnonemačkih preduzetnika ne deluje previše zabrinuto kada ih pitaju o posledicama političke radikalizacije po privrednu lokaciju.

Manje od polovine ispitanika izražava zabrinutost u ispitivanju javnog mnjenja koje je sproveo Sivej (Civey). U Tiringiji svega 29 odsto njih vidi opasnost za svoju lokaciju.

Kada bi šniclu trebalo da servira samo Nemac

Ministarka privrede Tiringije, Kolet Bos-Džon, ne može da razume takve stavove s obzirom na masovni nedostatak stručne radne snage u njenoj saveznoj pokrajini.

„Pitam se koliko će stručnjaka još želeti da dođe u Tiringiju ako kod nas u pokrajinskom parlamentu AfD kaže da šniclu žele da dobiju servirana isključivo od Nemca“, prokomentarisala je ona anketu u Bad Zarovu.

Od nedostatka stručne radne snage pati i Saksonija-Anhalt. „Imam problem da dvoje ljudi odlazi sa tržišta rada, a samo jedna osoba stupa na njega“, rekao je premijer Šulce. Čak i ako bi se ponovo rađalo više dece, ona bi bila radno sposobna tek za mnogo godina.

„Ja, međutim, moram sada da rešim problem kada mi iz bolnice kažu: nemam dovoljno medicinskih sestara, imam premalo lekara i potrebni su mi ljudi iz inostranstva.“

Trenutno postoji čitav niz stranih firmi koje žele da investiraju u Saksoniji-Anhaltu. Tu se radi o nekoliko stotina miliona evra, kaže Šulce. „Oni delom ne dolaze iz Evrope i žele političku stabilnost.“

Preduzetnici žele da pokažu stav

Stabilnost – to je ono što žele i oni istočnonemački preduzetnici koji su itekako zabrinuti da bi politička radikalizacija mogla da naškodi privrednoj lokaciji, pa samim tim i njihovim firmama.

Pouzdani okvirni uslovi podjednako su važni kao i društvena kohezija, poručeno je prilikom predstavljanja inicijative „Zajedno za demokratiju“. Blizu 30 prvih potpisnika želi da zauzme jasan stav i da se angažuje za ljudsko dostojanstvo, vladavinu prava i podelu vlasti. Ljudi od preduzeća očekuju jasan stav i delovanje.

To pokazuje studija Vitenberškog centra za globalnu etiku. Prema toj studiji, čak 98 odsto Nemaca smatra da je demokratija akutno ugrožena.

Direktne preporuke za glasanje nisu poželjne

Na pitanje da li bi preduzetnici trebalo da zauzmu politički stav, 39 odsto zaposlenih odgovara potvrdno. Protiv je 30 odsto, dok je 30 odsto neodlučno. Među ispitivanim rukovodiocima, svaki drugi se složio sa tim.

Podržavaju se opšti apeli za izlazak na izbore, ali i finansiranje organizacija koje se zalažu za demokratiju, kao i unutarstalačke obuke o demokratiji.

Direktne preporuke za glasanje za pojedinačne stranke odbija skoro dve trećine ispitanika. Međutim, izjašnjavanje protiv određenih partija podržava 58 odsto ispitanika ukoliko te stranke zastupaju ekstremističke pozicije.