Koliko Rusija može da izdrži? | Politika | DW | 16.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Koliko Rusija može da izdrži?

Niska primanja od prodaje nafte, sankcije i strukturalni problemi – Rusija je u ekonomskoj krizi, državne rezerve se tope. Uprkos tome ili baš zbog Toga, konflikti sa Zapadom mogli bi da se zaoštre.

Rusija sve dublje pada u ekonomsku krizu. Prošle godine, ekonomija je opala za 3,8 odsto, a Svetska banka očekuje da će ove opasti za dodatnih 1,9 procenata. Pri tom je tu čitav niz problema – na primer, cena nafte se u poslednje dve godine prepolovila tako da država i naftne kompanije ubiru mnogo manje novca.

„Sa tako niskim cenama nafte i zemnog gasa, ekstremno teško je finansirati budžet“, kaže Štefan Majster, ekspert za Rusiju iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP). Vlada može da zakrpi rupe u budžetu samo ako uzima novac iz državnih rezervi, koji je pre nekoliko godina napunjen ogromnim profitom iz energetskog sektora.

Sankcije Zapada, koje su bile reakcija na aneksiju Krima i konflikt u Ukrajini, doprinose dodatnom pritisku. Trgovina je obustavljena zbog čega trpe i nemačke ključne privredne grane kao što su auto i mašinska industrija. Još bolnije za Rusiju je to što sankcije otežavaju finansiranje investicija.

Problemi finansiranja

„Zapadne sankcije onemogućile su našim bankama i firmama da uzimaju kredite u inostranstvu, i to ne samo u Evropi, već u celom svetu“, kaže za DW Vladimir Milov, direktor moskovskog Instituta za energetsku politiku. „Niko nam više ne pozajmljuje novac, čak ni Kina“, kaže Milov, koji je inače osnivač opozicione stranke „Demokratski izbor“.

Krediti su u poslednjih deset godina bili osnova ruskog privrednog rasta. Sankcijama je, kaže Mirov, kreditni volumen smanjen sa 700 na 470 milijardi američkih dolara.

Taj ogroman gubitak kapitala doveo je do toga da je rublja opala za oko polovinu u odnosu na dolar. A tu su i strukturalni problemi. Privredom vlada nekoliko velikih preduzetnika, koji su upućeni na politiku. „Postoje nedostaci za tržišnu konkurentnost, ali i nedostaci kada je reč o pravnoj državi“, kaže Majster za DW.

Armenspeisung in Moskau Bedürftige

Sve više siromašnih u Rusiji

Strukturalni problemi

Sve to bilo je jasno i pre sankcija, još 2013, kaže energetski ekspert Milov. „Ruska privreda već tada nije beležila rast. Ona zavisi od nekoliko državnih monopola koji nisu efikasni. Onda su na to još došle i sankcije, kao i pad cena nafte. Ta tri faktora nam ne ulivaju nadu da će narednih godina doći do privrednog rasta.“

Rusko rukovodstvo želi da upravlja prodajom državnih preduzeća i planira najveći talas privatizacija. Ipak ne planira se prodaja većinskog udela u kompanijama.

„Režim igra na kartu vreme“, kaže Majster. „Neće doći do održivih odluka kojima bi se poboljšala situacija u privredi. Pokušava se da se proda samo deo preduzeća dok možda opet ne skoče cene nafte i zemnog gasa.“

Zbog takvog razvoja situacije trpi narod. Prema podacima Svetske banke, broj siromašnih u Rusiji porastao je na 20 miliona, od ukupno 140 miliona stanovnika, što je najveći broj u poslednjih devet godina. Stopa inflacije je zvanično na 12,9 procenata. Stopa nezaposlenosti doduše nije porasla, ali nezadovoljstvo građana bi moglo da postane problem za predsednika Putina, za šta se on upravo priprema.

Viktor Zolotov Chef der neuen russischen Nationalgarde

Viktor Solotov je komandant novoformirane Nacionlne garde

„Uočljiva je izgradnja represivnog aparata – upravo je osnovana nova nacionalna garda“, kaže Majster i napominje da se režim priprema za sukob s građanima. Ekspert Nemačkog društva za spoljnu politiku smatra da će u Rusiji uskoro doći do lokalnih pobuna. „Ali ja ne vidim opoziciju koja to može da povede. Takođe ne vidim spremnost u narodu za masovne demonstracije.“

Najveće pitanje je kada će Rusija ostati bez novca. Sredstva iz državnih rezervi mogla bi da nestanu krajem ove godine, izjavio je početkom 2016. ministar finansija Anton Siluanov. Ako cene nafte ne skoče, Rusija bi tako mogla da egzistira „još dve tri godine“, procenjuje Štefan Majster. Ali, voz ipak ide ka provaliji jer promena smera u ukrajinskom konfliktu ili okončanje sankcija Zapada, još uvek se ne očekuje.

Naprotiv, konflikti sa Zapadom mogli bi čak i da se zaoštre. „Režim će tako pokušati da skrene pažnju s ekonomske krize i kreiraće sve više spoljnopolitičkih konflikata, umesto da se prave kompromisi i sprovode reforme“, zaključuje nemački ekspert za Rusiju Majster.

DW.COM

Reklama