Koliko pomažu zaštitne maske? | Mozaik | DW | 02.04.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Medicina

Koliko pomažu zaštitne maske?

Sve više ljudi nosi zaštitne maske. Više zemalja je to čak naložilo kao obavezu. Šta to donosi, koga maske štite i od čega? DW sumira najvažnije informacije.

Od izbijanja epidemije korona-virusa, u mnogim oblastima Kine obavezno je nošenje maski. Sada to uvode i mnoge druge zemlje. Austrija je, na primer, uvela propis obaveznog nošenja maski u supermarketima. I u Nemačkoj se o tome diskutuje.

Takve mere se ne donose da bi se zdrava osoba koja nosi masku zaštitila, već bi trebalo da je nose zaraženi kako bi zaštitili druge koji to nisu. Ali pošto zaraženi može da prenosi infekciju i pre izbijanja simptoma, praktično svaka osoba je potencijalni prenosilac virusa. Logika koja stoji iza obaveznog nošenja maski je zato sledeća: ako se svi budemo pridržavali, smanjiće se ukupan rizik zaraze u društvu.

Hirurške maske štite pacijente

Jednostavna maska koja pokriva nos i usta ranije se upotrebljavala isključivo u operacionim salama. Lekari i asistenti nosili su takve maske pri operacijama da ne bi inficirali patogenima pacijente na operacionom stolu. Ako onaj koji nosi masku kija ili kašlje, najveći broj kapljica ostaje u maski.

No, to dugoročno funkcioniše samo ako se maske redovno menjaju i bezbedno i higijenski odlažu. U operacionim salama maske moraju da se menjaju najmanje na svaka dva sata. Međutim, ako takvu masku nosite više puta, ona brzo gubi svoju funkciju.

Koliko zaštite pruža maska?

Onaj koji nosi masku može da se zaštiti od kapljičnog prenosa infekcije i infekcije dodirom zaraženih površina (na primer ako rukom dodirne zaraženu površinu, pa potom usta, nos ili oči), ali samo u ograničenoj meri. Jer, virus najčešće u organizam ulazi kroz usta, nos ili oči (ako na telu nema otvorenih rana). Najvažniju ulogu dakle igraju ruke.

Hirurške maske kombinovane sa zaštitnim naočarima manje služe za zaustavljanje kapljica koje sadrže viruse, mnogo je važnije to što nas one stalno podsećaju da ne dodirujemo nos rukama u slučaju da nas zasvrbi. Isto tako bi trebalo što manje trljati oči.

Maske koje pružaju bolju zaštitu

Pored hirurških maski, koje izgledaju kao kuhinjski ubrusi za jednokratnu upotrebu, postoje i maske sa pravim filterima. Njih recimo koriste mnoge zanatlije pri radu, a one pre svega štite od prašine koja je štetna po zdravlje i aerosola.

Takve maske se sada koriste i u bolnicama, kada lekari i drugo medicinsko osoblje dolaze u kontakt s veoma zaraznim pacijentima. Pored toga, u tim slučajevima se koriste i zaštitne naočari, gumene rukavice i kecelje za jednokratnu upotrebu ili kombinezoni.

Najbolja zaštita: maska FFP-3

Najbolja zaštita: maska FFP-3

Takve maske za jednokratnu upotrebu često su od presovanih celuloznih vlakana sa ugrađenim filterima i ventilima za izdah ili od plastike isto tako sa odgovarajućim filterima. U Evropskoj uniji su takve maske podeljene u tri kategroije zaštite – FFP (filtering face piece). Maske kategorije FFP-1 su istina bolje od hirurških maski, ali ne pružaju potrebnu zaštitu protiv virusa. One su na primer namenjene stolarima koji rade na cirkularim testerama sa usisnim uređajima, kako bi zaustavile krupnu prašinu. Nju mogu da koriste i zidari prilikom mešanja cementa.

Samo maske FFP-3 štite od kapljičnih aerosola, molekula proteina, virusa, bakterija, gljivica i spora, a kod pravilne primene nude čak i zaštitu od veoma opasne prašine, poput azbestnih vlakana. S obzirom na trenutni nedostatak takvih maski, nemački institut „Robert Koh“ u nuždi dozvoljava i upotrebu maski FFP-2 u infektivnoj medicini. Ali ta maska je među lekarima sporna.

Ako se već koristi, onda onako kako treba

FFP-3 maske bi mogle, za razliku od jednostavnih hirurških maski, da zaštite osobu koja ih nosi od infekcije – čak i od veoma infektivnih patogena, poput boginja ili tuberkuloze. Ali, i u tom slučaju zaštita funkcioniše samo ako se istovremeno preduzmu i druge mere: striktna higijena prilikom stavljanja maske, zaštitne naočari, rukavice i plastične kecelje ili kombinezoni, stručno odlaganje moguće kontaminiranih artikala za jednokratnu u potrebu i redovno pranje ruku. Takođe, i prostorije moraju redovno da se dezinfikuju.

Te maske se na primer upotrebljavaju u karantinima u kojima se neguju zaraženi pacijenti. To je i veliki napor za medicinsko osoblje – oblačenje kompletne zaštine odeće i opreme, uključujući i pravilno odlaganje.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama