Koliko jevrejstva je dobro za Izrael? | Politika | DW | 02.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Koliko jevrejstva je dobro za Izrael?

Napad na rabina sa radikalnih stavovima Jehudu Glika u Izraelu otvorio je raspravu, šta je nacionalni identitet ove države? To je svakako judaizam, ali sekularni i religiozni Jevreji duboko su podeljeni.

Rabin Jehuda Glik se glasno zalagao za jevrejsko Brdo hrama. Za njega to znači: Brdo hrama bez Omarove džamije i džamije Al Aksa, koje su među najvažnijim muslimanskim svetilištima. Na Brdu hrama ne bi smelo biti nikakvih "paganskih" obeležja bilo koje druge vere osim jevrejskih , pisao je Jehuda Glik na internet stranici organizacije Vernici Brda hrama. Tek tada bi se mogao izgraditi novi treći Hram na mestu gde je prvog izgradio još kralj Salomon.

Mnogi Palestinci njegovo delovanje smatraju nepodnošljivom provokacijom. Protekle srede, 29. oktobra, jedan Palestinac je ispalio više hitaca na rabina i radikalne aktiviste. Glik je teško ranjen, a samo nekoliko sati kasnije su napadača likvidirale izraelske snage bezbednosti.

Nakon što već sedmicama raste napetost u Izraelu, ovaj atentat je dodatno podigao prašinu. Ministar privrede Naftali Benet je izjavio kako je ovim krvoprolićem "pređena crvena linija krvi". U bojazni da će izbiti nemiri, izraelske službe su zatvorile prilaze Brdu hrama. Odmah je odreagovao i palestinski predsednik Mahmud Abas, koji je taj čin protumačio kao "objavu rata", a prilazi Omarovoj džamiji i muslimanskim svetilištima na Brdu hrama su iste večeri opet otvoreni.

Širok spektar jevrejstva

Zločin u Izraelu ponovo je podstakao rasprave o dva važna pitanja, o mogućoj novoj, trećoj Intifadi Palestinaca o identitetu i samosvesti izraelske države. Izrael je država Jevreja, dakle ona je verski određena. Šta to znači za društvo i politiku te zemlje? I kako da se organizuje suživot sekularnih, ortodoksnih i ultra-ortodoksnih Jevreja, čija se gledišta mogu smatrati ekstremističkim?

Publicista Avraham Burg je u listu Ekonomist izneo strahovanja kako Izrael okoštava u verskom usmerenju i da se religiozni fundamentalizam sve više širi. On optužuje "agresivni i ratoborni rabinat" koji teži jevrejstvu iz doba pre prosvetiteljstva i moderne političke kulture. Uz takve konzervativne rabine stoje Jevreji koji sebe smatraju nacionalnim aktivistima i osvajaju područje Zapadnog Jordana.
Obe grupe su izuzetno uspešne, smatra Burg. "Ortodoksni establišment i naseljenici Zapadne obale, demokratsku državu Jevreja drže kao taoca i zlostavljaju je." Povrh toga, obe grupe imaju koristi i od stahovanja mnogih Izraelaca od političkih zbivanja u susednim državama. Jer u protestima koje u okolnim muslimanskim državama traju već preko tri godine, sve više uticaja stiče fundamentalistički islam.

"Unutrašnji rat"

I autorski dvojac, Iuval Elizur i Lavrence Malkin u svojoj knjizi objavljenoj 2013. Unutrašnji rat, upozoravaju na opasnost ekstremističkog jevrejskog fundamentalizma. Već u podnaslovu je jasno šta žele da kažu: "Izraelska ultra-ortodoksna pretnja demokratiji i naciji". Autori upozoravaju kako se Izrael ne nalazi samo u jednom spoljnom ratu protiv Palestinaca, nego da besni rat i u njegovoj unutrašnjosti. I to između sekularnih i radikalno ortodoksnih Jevreja.

Publicista Daniel Gordis ne deli ovo mišljenje. Ipak i on priznaje kako državni, Vrhovni rabinat "štedi trud" mnogim ortodoksnim vernicima da se sami intelektualno suoče sa drugim mišljenjem i to ne smatra pogodnim za razvoj vere. Ali Gordis najviše zamera što se ne ističe postojanje modernog i umerenog jevrejstva. Sve dok većina Jevreja živi u otvorenom društvu, sa živim protokom i razmenom ideja, piše u svom odgovoru Avrahamu Burgu; "imamo razloga za nadu da će na kraju prevladati jevrejska tradicija uzdržanosti i da će se održati intelektualna oštroumnost i moralna osetljivost, osobine koje su toliko dugo bile svojstva jevrejstva."

"Ruka koja udara ne-Jevreja..."

Rabin i aktivista za ljudska prava Arik Ašerman ipak ne misli da je samo po sebi razumljivo da će tako i biti. On upozorava kako je politika Izraela godinama bila veoma popustljiva prema izraelskim ekstremističkim naseljenicima, izjavio je u razgovoru za DW. To se posebno odnosi na radikalne naseljenike na palestinskim područjima: "Oni su odrastali u okruženju u kojem su verovali da mogu činiti šta ima je volja. Jer godinama su izraelske snage bezbednosti bile na njihovoj strani. Povrh toga dolaze i rabini koji pišu ekstremističke tekstove."

A dok je ovaj pokret do sada pre svega otežavao život Palestincima na području Zapadnog Jordana, već neko vreme su aktivni i u samom Izraelu. Ekstremistički Izraelci, smatra Ašerman, ne ustaju samo protiv Palestinaca, nego i protiv aktivista političke levice, izraelske vojske i policije, a povrh toga i protiv hrišćana. On je siguran da velika većina Izraelaca odbija takve radikalne stavove. Ali oni su i seme od kojeg treba strahovati: "Postoji komentar jednog rabina koji kaže. Nemoj verovati da će se ruka koja udara jednog ne-Jevreja suzdržati da udari i jednog Jevreja. Upravo to se sad dešava", smatra rabin Ašerman.

Reklama