Koliko je moćan OPEK? | Politika | DW | 27.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Koliko je moćan OPEK?

U četvrtak (27.11.) u Beču se sastaju članice Organizacije zemalja izvoznica nafte OPEK. One su pod pritiskom jer poslednjih meseci cena nafte je u padu. Ali šta OPEK može da uradi? Može li uopšte da kontroliše cene?

Pad cene nafte je, po zemalja članica OPEK-a veliki problem. Što je cena nafte niža, manji su i prihodi 12 zemalja članica (Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Katar, Iran, Irak, Nigerija, Libija, Angola, Alžir, Ekvador i Venecuela).

Te zemlje zajedno proizvode više od trećine sirove nafte u svetu i raspolažu najvećim delom rezervi „crnog zlata“. OPEK je osnovan 1960. s ciljem određivanja količine nafte koja će biti eksploatisana i ponuđena na tržištu.

Ponuda i potražnja

Za aktuelnu, relativno nisku cenu nafte (manje od 80 američkih dolara po barelu/159 litara) zaslužan je jedan jednostavan razlog: ponuda je veća od potražnje. Privredni razvoj je u mnogim delovima sveta slabiji nego što se očekivalo i, jednostavno, potrebno je manje nafte. Razvoj cena od decembra 2013. možete videti na našoj grafici.

Istovremeno, pre svih SAD kao najveći svetski potrošač energije, počeo je da koristi nove izvore energije, ali i proširio ponudu nafte. Metodom takozvanog frakinga iz utrobe Zemlje eksploatišu se zemni gas i naftu – energenti koji na taj način ranije uopšte nisu bili dostupni.

Prema procenama Međunarodne agencije za energiju (IEA), SAD bi već u idućoj godini mogle da proizvode više nafte od Rusije ili Saudijske Arabije.

Cena nafte od leta je opala za oko 30 odsto, i to uprkos geopolitičkim krizama u Ukrajini, sankcijama koje su SAD i Evropska unija uvele protiv Rusije i jačanja terorističke organizacije „Islamska država“ u Siriji i Iraku.

Za industrijske zemlje koje nemaju iole vrednu proizvodnju nafte, trenutna cena pravi je blagoslov. Zahvaljujući tome, samo u Nemačkoj bi preduzeća i privatna domaćinstva u idućoj godini mogla da uštede 35 milijardi evra, izračunala je banka Unicredit. „Ta suma je otprilike jedan odsto bruto domaćeg proizvoda“, rekao je za agenciju Rojters Andreas Res, glavni ekonomista te banke u Nemačkoj: „To je velika ušteda koja smanjuje troškove preduzeća te povećava kupovnu moć potrošača."

Smanjenje proizvodnje nafte?

Za zemlje izvoznice nafte niska cena znači manje prihode. Neke od njih, a među njima i Rusiju, to dovodi u ozbiljne teškoće. Nacionalne budžete te države mogu da finansiraju samo ukoliko cena nafte ne padne ispod određenog nivoa.

U suštini, moglo bi se očekivati da će se bar zemlje OPEK-a dogovoriti da proizvode manje nafte kako bi smanjile ponudi, odnosno povećale cenu. Trenutno taj kartel, po zvaničnim podacima, dnevno proizvodi 30 miliona barela – već tri godine količina proizvedene nafte nije se menjala. Ipak, ne pridržavaju se sve zemlje zacrtanih kvota. Prema podacima IEA, OPEK dnevno eksploatiše 500.000 barela više nešto je dogovoreno.

Saudi-Arabien Energie Ölraffinerie

Rafinerija u Saudijskoj Arabiji

Od 1982, godine u kojoj je zvanično uvedena kvota za proizvodnju nafte, zemlje-članice su se u 96 odsto slučajeva nje i pridržavale, tvrdi Džef Kolgan, politikolog sa američćkog univerziteta Braun i autor knjige „Petro-agresija: Kako nafta izaziva rat“.

Nemoćni OPEK?

Taj naučnik čak sumnja u to da OPEK uopšte može da kontroliše cenu nafte: „Saudijska Arabija verojatno ima moć da utiče na cenu nafte zato što, zbog svojih velikih rezervi, može da po potrebi smanji ili povećati eksploataciju“, piše Kolgan u „Vašington post“.

„Važno je reći da Saudijska Arabija tu moć ima kao pojedinačna zemlja. OPEK kao organizacija nema dodatnog uticaja. Većina članica OPEK-a, od Venecuele, preko Nigerije, pa do Iraka, ispumpaju svoju naftu što brže mogu, bez proizvodnih rezervi.“

Uoči sednice OPEK-a, iz Saudijske Arabije nije bilo signala koji upućuju na smanjenje proizvodne kvote. Spekuliše se o mogućim razlozima: da li to Rijad ciljano drži cenu nafte niskom kako bi skupi fraking u SAD učinio manje isplatljivim? Ili Arapi tako podržavaju SAD i Evropsku uniju u njihovim sankcijama protiv Rusije – zato što pad cene nafte posebno teško pogađa upravo Moskvu?

OPEK kao organizacija, ako je verovati politikologu Kolganu u toj igri se može zanemariti. „Svet bi trebalo da prestane da veruje da OPEK može znatnije da utiče na globalna energetska tržišta. To nije istina.“

Osetni rast cena nafte proteklih godina takođe nije prouzrokovao OPEK, dodaje Kolgan. Razlog razlog je bio snažan porast potražnje za naftom u azijskim zemljama. Godine 2003. barel sirove nafte tipa UK Brent koštao je samo 29 američkih dolara. Deset godina kasnije, cena se popela na 109 dolara.

Reklama