Koliko je Holivud rasistički?

„E sad je dosta“, kaže Frederik Kendrik, mladi profesor komunikologije na vašingtonskom univerzitetu Hauard, „toga nam je preko glave“. On smatra da „SAD imaju mnogo problema sa rasama i kulturama“. To što su tamnoputi glumci ponovo ostali praznih ruku prilikom nominacija za Oskara, za Kendrika je samo vrh ledenog brega. Nekoliko dana pre dodele Oskara 28. februara, bes na Filmsku akademiju u Holivudu, koja broji 6.261 člana – uglavnom starijih muškaraca bele puti – nije nimalo splasnuo. Naprotiv, rasprava je još žešća, posebno na društvenim medijima: „Ako bi glumac bio beli Majkl Džekson, garantovano bi dobio Oskara“, piše na jednom tvitu pod heštegom #OscarsSoWhite (Oskari tako beli).

OscarsSoWhite je jedna od platformi za proteste

Hešteg #OscarsSoWhite je sredinom januara, nekoliko sati nakon objavljivanja nominacija za ovogodišnje Oskare, naglo dobio na popularnosti i sada je jedna od platformi za proteste širom zemlje. Ali čak i novine kao što su „Njujork tajms“, pridružile su se horu kritičara navodeći da Holivud ima „problema sa rasama“. Režiser Spajk Li i glumica Džejda Pinket Smit bili su prvi koji su najavili bojkot ceremonije – u znak protesta.

Za nezadovoljstvo mnogih Amerikanaca postoji niz razloga. Predsednik Barak Obama je u svojoj kritici filmske akademije ukazao da je debata o diskriminaciji crnih glumaca deo većeg problema: „Da li činimo sve kako bi svako dobio fer šansu.“

Holivud je deo sistema

Za mnoge ljude, polazna tačka svakog zla i dalje je ropstvo. Čak i ako je odavno ukinuto i svi američki građani na papiru imaju ista prava i mogućnosti, jasno je da za mnoge crnce i druge manjine to nije realnost. To nije mnogo mogao da promeni ni prvi crni predsednik.

Mnogi vide Holivud kao deo tog sistema. Poznati autor Erl Ofari Hatčinson, za DW kaže da je to „izvitopereni, duboko ukorenjeni sistem belih momaka“ čija je jedina svrha da brani privilegije. „Holivud kontinuirano radi na tome da se isključe svi talenti koji nisu beli“, kaže Hatčinson, koji svojim knjigama i emisijama o rasnom problemu u Sjedinjenim Američkim Državama privlači veliki broj sledbenika.

Studenti medija na univerzitetu Hauard su istraživali: prvi pogled na istoriju 87 godina Oskara je otrežnjujući – samo 32 dobitnika Oskara (od oko 2.900) bili su crnci.

Dinamika diskriminacije

Dva Oskara za Denzela Vašingtona apsolutni su izuzetak. „Prilikom osnivanja Holivuda, crnci nisu bili predviđeni“, kaže Frederik Kendrik. On podseća na nemi film „Rođenje jedne nacije“ (Birth of a Nation) koji je 1915. godine proizveo jedan od osnivača Holivuda. Crnci su prikazani u negativnom svetlu, a hvaljena je praksa rasističkog tajnog društva Kjuklusklan.

Mnogi Amerikanci misle da je njihova zemlja u „post-rasisitičkoj eri“, kaže Kendrik. Ali, kaže, prevarili su se – a to dokazuje i „dinamika Holivuda“. Prošle godine, bilo je nekih zaista uspešnih filmova sa crnim glumcima, kažu kritičari. Često se pominju Vil Smit i Majkl B. Džordan, ali čak ni oni nisu bili nominovani.

Spore reforme

Filmska Akademija obećala je da će postepeno povećati broj članova koji nisu beli. „Prekasno i premalo“, kaže Hačinson, „to je sve samo ne dramatična promena“. Već se čuju upozorenja: ako Filmska akademija ostane tvrdoglava, vreme bi brzo moglo da je pregazi i ona bi mogla da izgubi sjaj i uticaj.

Robert Redford, dobitnik počasnog Oskara za životno delo u Holivudu, kritičarima je, sa jedva prikrivenim prezirom, uzvratio da ga zanimaju „samo posao“ i rezultat na filmskom platnu. Redford je oličenje „elite dobrih starih momaka koji žele da osiguraju svoje prihode“, kritikuje Hačinson.

Dakle, rasprava o navodnom rasističkom problemu u Holivudu se nastavlja. Da li je ona uvod u mnogo veće raspravu, kako to sumnja profesor Frederik Kendrik? Produkcije iz drugih krajeva sveta, kao recimo iz „Bolivuda“ ili iz Kine, jedva se vide u SAD. Na dan dodele Oskara najavljena je velika protestna kampanja na društvenim medijima. Sasvim je moguće da će ovoga puta internet skrenuti pažnju sa filmskih zvezda.