Koliko je EU još uvek atraktivna? | Evropa | DW | 25.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Koliko je EU još uvek atraktivna?

Nakon što je Ukrajina odbila da potpiše sporazum sa Evropskom unijom, u medijima su ponovo počele diskusije o atraktivnosti EU. Stručnjaci su uvereni da je EU atraktivna, ali da pod hitno treba da poradi na svom imidžu.

„Evropska unija je još uvek veoma atraktivna“, kaže politikolog Ludger Kinhart. On u razgovoru za Dojče vele kaže da je upravo to razlog zbog kojeg rusko rukovodstvo, a delom i ukrajinsko, i dalje pokušavaju da spreče približavanje EU. Za Evalda Belkea iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP), odluka vlade u Kijevu nije znak za generalno „ne“.

„Atraktivnost se, u stvari, sastoji u viziji, ili utopiji, koju Evropska unija nudi Ukrajini, a to je da će imati priliku da bude uspešna ako joj se pridruži. Tako misli većina stanovništva i to je veoma važno“, kaže Belke.

Turci sve manje zainteresovani za EU

Ukrajina nije jedina zemlja koja je Evropskoj uniji hladno okrenula leđa. Izgleda da je i kod drugih zemalja, kao što je Turska, došlo do zastoja u procesu približavaja. Nakon višemesečne pauze, razgovori su nastavljeni tek ovog novembra.

Ako na višem nivou malim koracima idu u pravcu Zapada, izgleda da je među turskim stanovništvom želja za članstvom u EU znatno smanjena. U ovogodišnjoj studiji „Transatlantski trendovi“ američke fondacije „Nemački Maršalov fond“, 44 odsto Turaka je za ulazak u Evropsku uniju. To je četiri procenta manje nego prošle godine. Oko 34 odsto ispitanih je mišljenja da bi ulazak u EU štetio Turskoj. Pre skoro deset godina, dve trećine stanovništva bila je za Evropsku uniju. Broj protivnika EU je devet odsto.

Evald Belke smatra da je razlog za to dug vremenski period u kojem se vode razgovori o članstvu. „Pregovori sa Turskom vode se od 1963. godine. Treba razmisliti šta znači tako dug vremenski period“, ukazuje Belke.

Gubitak imidža

Za druge zemlje, kao što je Island, želja da se postane član Evropske unije bila je samo kratka epizoda. Vlada u Rejkjaviku stavila je pregovore o članstvu na led jer ta zemlja, za razliku od Ukrajine i Turske, manje zavisi EU. „Finansijski i politički sistemi ponovo su se konsolidovali“, kaže politikolog Kinhart i dodaje: „Onda se, naravno, na dnevni red vratilo pitanje identiteta i pitanje da li je Islandu dobro da se ponovo priključuje zajednici koja traži da se odrekne dela svog suvereniteta“.

Razlozi za negativne stavove prema EU dosta su različiti. „Imamo problem imidža. Evropska unija nastupa kao politički Moloh*, a ne kao živahno društvo. To je najveći problem koji trenutno ima EU“, kaže Evald Belke i zaključuje: „Potrebno je bolje objasniti demokratski društveni sistem. Evropska unija napokon mora da počne da se reklamira“.

Autori: Štefani Hepner / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

* Moloh – semitski bog Sunca i blagostanja, ali i suše, bolesti i zla kojem su, u religijskim obredima, žrtvovana prvorođena deca jer se verovalo da pomaže u otklanjanju zla, razaranja i smrti