Koliko je „čisto“ nemačko pivo? | Mozaik | DW | 28.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Koliko je „čisto“ nemačko pivo?

Mnogi Nemci ne bi imali ništa protiv da se božijim zapovestima doda još jedna, za njih podjednako važna: Zapovest o čistoti piva, koja ove godine slavi 500 godina postojanja. Ipak, u tom „čistom“ pivu ima i iznenađenja…

Pored svih svetskih kriza i nevolja, ovog februara čitavu Nemačku je zaprepastila „užasna“ vest sasvim druge vrste: njihovo „čisto“ pivo u stvari nije baš tako čisto. U svih 14 najomiljenijih vrsta piva u Nemačkoj koje su ispitane, otkriven je i – glifosat. To je glavni sastojak pesticida „širokog spektra“ – kako to u hemijskim koncernima vole da kažu. Glifosat bi trebalo da uništava sav korov oko korisne biljke. Ali ono što je Nemce užasnulo jeste to što se glifosat definitivno ne spominje u njihovoj dragocenoj i tačno pola milenijuma staroj Zapovesti o čistoti piva koja dozvoljava da tom napitku budu samo četiri sastojka: hmelj, slad, kvasac i voda. Zbog te njihove uredbe (Reinheitsgebot), Nemci su se čak suprotstavili i Evropskoj uniji i – Brisel je popustio. Shvatio je da je Nemcima ta odredba bavarskih vojvoda Vilhelma IV i Ludviga X od 23. aprila 1516. suviše važna da bi se nje odrekli bez ogorčene borbe.

Nemci bi svakako bili još srećniji da se nemački pivari drže još jedne odredbe takozvanih Bavarskih pokrajinskih odredbi iz šesnaestog veka koje je sročio Leonard fon Ek i gde se samo jedan deo odnosi na sastojke piva. Pre tog dela stoji i odredba o njegovoj ceni u kojoj se nalaže da „od svetog Mihaela (29. septembra) do svetog Jurja (23. aprila) jedna (bavarska) mera (1,069 litara) imade koštati jedan pfening minhenskog novca“ – u ostalom delu godine onda dva pfeninga, dakle jedan evro-cent za litar piva.

Deutschland Bier 500 Jahre Reinheitsgebot

Već 500 godina važi načelo: samo hmelj, slad, kvasac i voda smeju u pivo

Vremena su se ipak promenila

Ipak, vremena su se promenila, a i vrednost jednog pfeninga je u šesnaestom veku bila nešto drugo nego danas. Ali promenila se i poljoprivreda i uprkos tome što se pesticid glifosat, po mišljenju Svetske zdravstvene organizacije smatra „verovatnim uzročnikom karcinoma kod ljudi“, on se i dalje proizvodi u dvadesetak zemalja – samo u Kini ima 53 proizvođača. Međutim, pivopije u Nemačkoj nije moglo da umiri ni obaveštenje Instituta za okolinu iz Minhena koji je sproveo analizu pesticida u pivu, da je ipak reč o zaista minimalnim količinama. Kako nam objašnjava jedna od autorki studije Sofija Gutenberg, odrasli muškarac trebalo bi da popije hiljadu litara piva na dan pa da tek onda počne da se brine za svoje zdravlje zbog glifosata.

Bez obzira na to, Sofija Gutenberg je sasvim jasna: „U svakom slučaju, pivo se, prema toj Zapovesti, više se ne može smatrati čistim.“ Postoji li onda uopšte pivo u Nemačkoj koje se zaista drži propisa o čistoći iz 1516?

Lammsbräu Ökogerste mit Blühstreifen

Pivara u Nojmarktu sarađuje s poljoprivrednicima koji se brinu da na njihovim poljima nema nikakvih „hemikalija“

Ima i stvarno „čistog“

Suzane Horn nas uverava da – postoji. Ona je na čelu bio-pivare Nojmarkter Lamsbroj koje ne samo da se pridržava Zapovesti o čistoći piva, već pored toga i strogih ekoloških načela. Oni sarađuju sa oko 160 poljoprivrednika koji svoje proizvode isporučuju direktno u pivaru u Nojmarktu i tu je zaista reč samo o hmelju i sladu. Kvasac se proizvodi po staroj recepturi, a voda crpi iz sopstvenog izvora koji je toliko duboko pod zemljom da ne postoji mogućnost da je tamo dospelo nešto nepoželjno iz poljoprivrede ili industrije. A velikih fabrika na tom području između Nirnberga i Regensburga ionako – nema.

„Želimo da činimo dobro i prirodi i ljudima. Duboko smo uvereni da je to moguće samo ekološkom poljoprivredom. Inače, svake godine prirodi oduzmemo veliki deo raznovrsnosti i kvaliteta tla što više nikada ne možemo da vratimo“, smatra Suzane Horn. I ona kaže da su mnoge pivopije bile uverene da već i sama ta drevna Uredba o čistoći piva garantuje ekološki kvalitet omiljenog napitka i da je tek ova studija o pesticidima pokazala da to nije tako: „Tu moramo još mnogo toga da objasnimo našim potrošačima“, smatra direktorka Nojmarkter Lamsbroj.

Njena pivara nije jedina koja proizvodi zaista ekološko pivo, a skandal s tragovima pesticida dodatno je podstakao potražnju za takvim, zaista „čistim“ pivom. Prema podacima instituta za analizu tržišta „Biovista“, od 2013. do 2015. prodaja ekološkog piva porasla je za 14 odsto, a i Lamsbroj je prošle godine zabeležio porast od šest odsto i prodato je ukupno 85.698 hektolitara sopstvenog biološkog piva.

BdT Söder füllt Oktoberfestbier ab

Usprkos tragovima pesticida Nemci su uvjereni da je njihovo pivo dovoljno čisto

Živa bila još pola milenijuma!

Čini se da je to mnogo, ali u Udruženju nemačkih proizvođača piva upozoravaju: takvo pivo teško pronalazi put do srca i želuca tradicionalnih potrošača piva. Treba imati pred očima da je samo najveća pivara u Nemačkoj, „Radeberger grupe“, u 2013. prodala više od 11,2 miliona hektolitara piva. To praktično znači da godišnju proizvodnju Lamsbroja tamo „obave“ za manje od tri dana.

„U stvari vidimo da i neke velike pivare šire paletu svojih proizvoda kako bi imale šta da ponude i u segmentu ekološkog piva“, objašnjava Mark Oliver Hunholc iz Udruženja nemačkih proizvođača piva. Ali većinu pivara ne planira pokretanje proizvodnje takvog piva. „S našega gledišta, nemačko pivo ionako je dovoljno čisto. A ti ostaci pesticida i sličnih materija su, ako uopšte postoje, zaista minimalni – i to se stalno kontroliše.“

Ukratko, većina pivara u Nemačkoj je uverena: jeste da je Zapovest o čistoći piva stara 500 godina, ali je sigurno i dobra i dovoljna. I može da potraje bar još pola milenijuma – ako ne i duže. U tom ime – živeli!

DW.COM