Koje poslove mogu da rade izbeglice? | Politika | DW | 12.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Koje poslove mogu da rade izbeglice?

Političari u Nemačkoj nameravaju da dodatno smanje ograničenja za rad potražilaca azila. „To je u našem interesu“, kažu u velikim nemačkim preduzećima. Ali, šta ona stvarno mogu da ponude izbeglicama?

Praksa, ponegde stručno obrazovanje – ali retko je reč o stalnom zaposlenju. To velika nemačka preduzeća nude izbeglicama koje traže posao. Čak i kada nude mesto nekom naučniku, firme se boje da bi ta osoba mogla da bude proterana. Neka preduzeća zato pokušavaju da razgovaraju s vlastima i političarima kako bi uslovi bili poboljšani.

„Simens“ je proletos u Erlangenu pokrenuo program za deset plaćenih praktikanata. Od oktobra bi takav program trebalo da bude nastavljen na još devet mesta, najavljuje portparol firme Mihael Fridrih. Do sada niko nije preuzet u uobičajeni program obrazovanja, ali to bi moglo da se dogodi, kaže Fridrih. I „Dojče Telekom“ preko interneta nudi izbeglicama plaćenu praksu. Ali, uslovi su strogi – traže se pre svega studenti ekonomije, najčešće sa dobrim znanjem nemačkog i engleskog jezika. „Telekom“ još nije pronašao ni jednog praktikanta na taj način, ali prve molbe su pristigle. U „Kontinentalu“ strahuju da bi tako mogao da dođe do beskonačnog niza praksi. Umesto toga iz te firme se zalažu za otvaranje postojećih programa obrazovanja za izbeglice. Mladi ljudi bi za vreme plaćene prakse trebalo da dobiju mogućnost da završe školu, a nakon toga i da započnu sa stručnim obrazovanjem.

Nejasan pravni status

Tek bi trebalo da budu razjašnjene zakonske pretpostavke sa Agencijom za zapošljavanje, ali prve informacije su pozitivne, kažu u „Kontinentalu“. Već se sklapaju prvi ugovori o stručnom obrazovanju. „Dajmler“, na primer, u četiri svoje jedinice prima izbeglice na stručno obrazovanje. Zaposlio je i neke Sirijce i Iračane sa radnom dozvolom. Kontakti se uspostavljaju na razne načine. Taj proizvođač automobila novčano pomaže grad Štutgart u zbrinjavanju izbeglica i kroz taj angažman u kontaktu je s ljudima na terenu. Preduzeće „Trumf“, u saradnji s gradskim vlastima Dicingena, nudi kurseve nemačkog jezika za izbeglice.

Arijane Rajnhart iz „Kontinentala“ smatra da nije dobra ideja da se ide direktno u centre za izbeglice i da se tamo traže potencijalni radnici. „Tim ljudima je pre svega važno da, nakon napornog putovanja, imaju svoj mir.“ Ni Telekom ne želi da postupa na taj način, koji je prošle nedelje predložio šef „Dajmlera“ Diter Ceče. „To nema smisla. Najpre mora biti razjašnjen pravni status izbeglica“, kaže portparol „Telekoma“ Kristijan Švolov.

Nesiguran pravni status tih ljudi ostaje rizik za preduzeća. Istina, nemačka savezna vlada je pre nekoliko dana dogovorila da se zabrana rada za izbeglice „olabavi“. Ali, dok traje postupak o azilu, nejasno je koliko dugo taj čovek može da ostane u Nemačkoj. A za preduzeća je obrazovanje saradnika uvek određena investicija. Savez nemačkih industrijskih i trgovinskih komora (DIHT) zalaže se za to da neko ko započne stručno obrazovanje ne može da bude proteran već da, nakon toga, dobije mogućnost zaposlenja od najmanje dve godine.