Koga osuđuju rezolucije o Srebrenici? | NRS-Import | DW | 11.07.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Koga osuđuju rezolucije o Srebrenici?

Zašto najuticajnijim srpskim političarima s obe strane Drine smetaju rezolucije o Srebrenici? Negiranje genocida kao njegov završni čin - jedan je od razloga koje iznose sagovornici DW-a.

Potočari

Potočari

Srebrenica je bila "vrhunac genocidnog plana" usmerenog na bosanske muslimane- rekla je premijerka Škotske Nikola Sturdžeon obraćajući se građanima putem nacionalne televizije povodom Dana sećanja na genocid u Srebrenici. Ona je jedna od mnogih svetskih zvaničnika koji ovih dana odaju počast žrtvama najvećeg ratnog zločina u Evropi nakon 2. svetskog rata.

I dok parlamenti od Novog Zelanda do Kanade usvajaju rezolucije kojima se osuđuje genocid u Srebrenici, u Bosni i Hercegovini (BiH) 11. juli nije proglašen danom žalosti. Protiv predloga da se 11. juli proglasi danom žalosti u BiH, glasali su srpski ministri u Veću ministara BiH, članovi SNSD-a  (SNSD - Savez nezavisnih socijaldemokrata). SNSD je stranka Milorada Dodika koji je nedavnu rezoluciju Skupštine Crne Gore o Srebrenici nazvao "neprijateljskim činom".

Na crnogorsku rezoluciju, kojom se osuđuje genocid u Srebrenici, reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazavši da je ona uperena "protiv vitalnih interesa srpskog naroda" i da neće dozvoliti da se tom rezolucijom "stavi kolektivni žig" na svakog pripadnika srpskog naroda. Ministar unutrašnjih poslova  Srbije Aleksandar Vulin založio se za zabranu ulaska u Srbiju onima koji su u Skupštini Crne Gore glasali za rezoluciju. "Ispisali su se iz Srba", kazao je Vulin.

Rezolucije osuđuju i pokušaje pripisivanja odgovornosti narodu

Jedan od zagovornika usvajanja crnogorske rezolucije, potpredsednik Crnogorske vlade Dritan Abazović stigao je u BiH kako bi u Potočarima 11. jula prisustvovao komemoraciji i ukopu još 19 identifikovanih žrtava, ali je predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izbegao doček Abazovića u zgradi Predsedništva BiH. Kontroverzni Abazović, koji je svojedobno označen kao "glavni krivac" za dovođenje "srpskih nacionalista" na vlast u Crnoj Gori, smatra da je dolazak u Srebrenicu "moralna, građanska i politička obaveza".

Nakon crnogorske, usledila je i rezolucija Skupštine Kosova kojom se osuđuje genocid u Srebrenici, dok je Severna Makedonija najavila izgradnju komemorativnog kompleksa posvećenog žrtvama genocida u Srebrenici.

Vučić je reagovao i na kosovsku rezoluciju kazavši kako očekuje "nastavak političkog iživljavanja nad Srbima".

Šta je u rezolucijama kojima se osuđuje genocid u Srebrenici uznemirlo srpske zvaničnike s obe strane Drine?

Pored osude genocida, u crnogorskoj rezoluciji se, između ostalog, osuđuju "pokušaji pripisivanja odgovornosti ili krivice srpskom, bošnjačkom, hrvatskom ili bilo kojem drugom narodu za genocid, zločine protiv čovečnosti ili druge zločine, jer odgovornost može biti isključivo individualna, a nijedan narod ne može biti označen kao genocidan ili zločinački".

Rezolucija osuđuje i sve druge zločine počinjene u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

Kome se sudilo – Srbinu, Bošnjaku, Hrvatu... ili zločincu?

Poput crnogorske, i kosovska rezolucija podrazumeva zabranu negiranja genocida u Srebrenici te podseća da je i Evropski parlament 11. juli proglasio "Danom sećanja na genocid u Srebrenici". Rezolucija usvojena u Skupštini Kosova "najoštrije osuđuje genocid srpskog režima u Srebrenici nad pripadnicima bosanskog naroda i sva kršenja ljudskih prava". Poslanik Bahrim Šabani je, između ostalog, kazao da je rezolucija i "sredstvo pomirenja među narodima, a ne sredstvo otuđivanja i zaoštravanja".

U Haškom i sudovima na zapadnom Balkanu sudilo se zločincima, pojedincima za koje je postojala osnovana sumnja da su počinili ratne zločine, a ne pripadnicima nekog određenog naroda. Otkud onda tendencija da se osuda genocida i zločinaca, i pored naglašavanja da jedan narod ne može snositi kolektivnu odgovornost za zločine, predstavi kao čin uperen protiv jednog naroda i/ili države?

Docent na filozofskom fakultetu u Novom Sadu i jedan od zagovarača inicijative za REKOM (Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na teritoriji bivše Jugoslavije) Dinko Gruhonjić u tome vidi nameru "militantnih nacionalista na vlasti" da u Srbiji i u bh entitetu Republici Srpskoj (RS) građanima "propišu pravu meru srpstva".

Katastrofalne posledice

"Na taj način, oni od celog društva prave saučesnike u negiranju ratnih zločina i slavljenju ratnih zločinaca. Upravo su nacionalisti ti koji nameću kolektivnu odgovornost celom društvu. Nažalost, u Srbiji i u RS, sem na marginama, naprosto ne postoji alternativa nacionalističkoj politici", kaže Gruhonjić za DW i upozorava na posledice.

"Posledice su katastrofalne. Reč je o transgeneracijskoj 'zarazi' pa tako imamo apsurdnu situaciju da mladi ljudi koji nisu bili ni rođeni u vreme ratova slave ratnog zločinca Ratka Mladića, od kojeg je u tim društvima napravljena pop-ikona. A društva koja slave zločince koji su počinili genocid ne mogu da naprave čak ni elementarnu razliku između dobra i zla. Takva društva su veoma ozbiljni faktori nestabilnosti ne samo za region, već i za celu Evropu", upozorava Gruhonjić.

Genocid negiraju snage koje baštine "Miloševićevo istorijsko delo"

Sarajevski novinar Amir Sužanj primećuje da četvrt stoleća nakon Srebrenice negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca nikad nije bilo intenzivnije. Razlog tome vidi u činjenici da su u Srbiji i RS na vlasti "političke snage koje praktično baštine Miloševićevo istorijsko delo".

"Ali ne možemo pobeći od činjenice da je delom odgovorna i međunarodna zajednica koja je poslednjih desetak godina jednostavno dopustila da negiranje genocida bude institucionalizovano, da se uvede u medije, pa i u nastavne planove i programe. Političke snage koje danas negiraju genocid praktično rade upravo ono za šta optužuju druge, pa i međunarodnu zajednicu - teret tog strašnog zločina pripisuju čitavom narodu iza kojeg nastoje sakriti kreatore genocida", kaže Sužanj za DW.

Naš sagovornik upozorava da je to težak teret na plećima generacija koje nisu ni bile rođene u vreme kada su zločini počinjeni. "Ono što čitav svijet s gnušanjem osuđuje, u RS-u i Srbiji danas poprima zastrašujuće razmere – da se usvajanje rezolucije o Srebrenici u svakoj balkanskoj zemlji naziva izdajom i otvorenim neprijateljstvom prema srpskom narodu", kaže Amir Sužanj.

Potočari

Potočari

Nije genocid nego „veliki zločin" i nije suđenje zločincu nego „celom narodu"

U okviru obeležavanja 26. godišnjice od genocida u bivšoj "zaštićenoj zoni" UN - Srebrenici, više univerziteta u BiH i Institut za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava objavili su Zbornik radova "Genocid nad Bošnjacima, Srebrenica 1995–2020". U Zborniku je i rad dr. Esada Bajtala u kojem se navodi da je "negiranje i sistematsko ubijanje ratne istine programska, polazna pozicija zločinačke velikodržavne kripto-politike Slobodana Miloševića".

"Umesto genocida, po logici te poricateljske ideologije, radi se o 'velikom zločinu', koji su počinili pojedinci. A kad ti pojedinci konačno dospeju u Haag, onda to, logikom tog istog načela, nije suđenje njima, krvnicima, izvođačima, nalogodavcima... nego, tobože – celom srpskom narodu. Shodno tome, nekritička i poricanjem ohrabrena javnost, slavi i transparentima 'Nož, žica, Srebrenica', preteći najavljuje ponavljanje upravo onoga što srpske vlasti uporno skrivaju i otvoreno negiraju", ističe Bajtal.

Genocid i drugi ratni zločini se negiraju a ratni zločinci veličaju jer u BiH nema zakona o zabrani negiranja genocida, holokausta i drugih ratnih zločina. Zato je moguće nekažnjeno veličanje ratnih zločinaca i zločina, među kojima i genocid u Srebrenici. Glorifikovanje Ratka Mladića i Radovana Karadžića sve je češća pojava u RS, a vlasti ovog entiteta odbijaju da uklone murale sa likovima zločinaca uprkos inicijativama "međunarodne zajednice".

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu