„Koalicija voljnih“ će primati izbeglice sa Sredozemnog mora? | Evropa | DW | 14.07.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

migracije

„Koalicija voljnih“ će primati izbeglice sa Sredozemnog mora?

Zemlje poput Mađarske i Poljske ne žele da prime nijednog migranta. Italija ne želi da ih prima sama – i progoni one koji spašavaju migrante iz mora. Berlin ima novu ideju – da se okupe države koje su voljne da pomognu.

Trgovački brodovi na Sredozemnom moru navodno plove dužim rutama kako bi izbegli da naiđu na migrante u nevolji – to tvrdi Markus Šildhauer iz Nemačke mornarske misije. Kapetan bilo kog broda ima zakonsku obavezu da pomogne davljenicima, ali u poslednje vreme rizikuje da bude optužen za pomoć u krijumčarenju ljudi.

Zato, kako kaže Šildhauer, komercijalni brodovi u širokom luku obilaze pojas između libijske obale i italijanskog ostrva Lampeduze kuda se, najčešće u trošnim brodićima ili gumenim čamcima, kreće najviše migranata.

Nedavno je u Italiji uhapšena nemačka kapetanka Karola Rakete koja je sedamnaest dana kružila morem sa oko pedeset izbeglica spašenih pred obalom Libije. Rakete je na kraju probila italijansku blokadu i ušla u luku Lampeduze svojim brodom Sea Watch 3 koji pripada nemačkoj nevladinoj organizaciji. Sada joj se sudi zbog pomoći u krijumčarenju ljudi.

Brod druge nemačke organizacije, Sea Eye, dobio je dozvolu da pristupi na Maltu tek kada su se neke države EU, među njima i Nemačka, obavezale da će primiti izbeglice sa tog broda.

Neodrživ sistem

Evropska unija više nema spasilačke misije u Sredozemnom moru i umesto toga obučava takozvanu Libijsku obalsku stražu i sarađuje sa njom. Prema svedočenjima brojnih migranata, ta „straža“ zapravo je paravojna banda koja po potrebi sarađuje sa krijumčarima, drži izbeglice u neljudskim uslovima u kampovima, siluje žene ili prodaje migrante u roblje.

Kriminalizacija onih koji spašavaju brodolomnike i prevoze ih do evropskog kopna uzela je maha sa dolaskom Matea Salvinija na vlast. No italijanski ministar odbrane iz redova desničarske Lege nije prvi zvaničnik koji ukazuje na neodrživo stanje.

Naime, prema Dablinskim pravilima, došljaci moraju da traže azil u onoj zemlji EU u koju su prvo kročili. To pogađa jedino južne članice – u poslednje vreme najviše Italiju, ranije Grčku, nešto manje Bugarsku, Španiju i Maltu.

Neslavno su propali pokušaji pre svega zvaničnog Berlina da od vrhunca izbegličke krize pre četiri godine isposluje obavezujuće kvote prema kojima bi svaka članica EU morala da primi određeni broj ljudi. Tome se opiru najpre zemlje Višegradske grupe.

Nova ideja

„Treba nam savez onih koji su spremni da pomognu kako bismo imali obavezujući mehanizam za raspodelu“, kaže sada nemački šef diplomatije Hajko Mas (SPD). Dodaje da je Nemačka spremna da redovno preuzima kontigent izbeglica spašenih u moru. U Berlinu dakle više ne govore o tome da sve države EU treba da primaju izbeglice, već da o tome treba da se dogovore samo države spremne da pomognu.

Međutim tome se već usprotivio austrijski bivši – i verovatno budući – kancelar Sebastijan Kurc. „Podela migranata u Evropi je propala“, rekao je on. „Opet diskutujemo o idejama iz 2015. godine koje su se pokazale kao nesprovodive.“

Kurc, baš kao i mnogi nemački Demohrišćani, smatra da je potrebno „pomrsiti konce beskrupuloznim krijumčarima“, ljude nakon spašavanja u moru vraćati tamo odakle su došli, kao i sarađivati sa afričkim državama kako bi se tamo otvorile perspektive.

Novinarka radija Dojčlandfunk Gudula Gojter smatra da je Masov predlog dobar – jer je, za razliku od Kurcovog, realan i pomaže odmah.

„Stav Nemačke da bi primila ljude bio bi signal Italiji da nije ostavljena sama sa onima koji su spaseni iz mora“, navodi Gojter u svom komentaru. „U zemlji koja se dugo na impresivan način angažovala u spašavanju brodolomnika resantimani jednog Matea Salvinija nikada ne bi pali na tako plodno tle da je Evropa ranije pomogla.“

O svim idejama će ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa članica EU imati priliku da razgovaraju u četvrtak na okupljanju u Helsinkiju. Izgledi za neki dogovor su slabi.

nr (dpa, dlf, dw)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video