Ko će da plati troškove pandemije?
11. februar 2021.
Od izbijanja korona-pandemije jedno pitanje se nemačkom ministru finansija stalno postavlja: kako dugačak lokdaun može Nemačka može sebi da dozvoli? „Možemo sebi da dozvolimo ono što je neophodno“, obično odgovara socijaldemokrata Olaf Šolc.
Da li je zaista tako? U drugom talasu pandemije već četiri meseca su zatvoreni ugostiteljski objekti, teretane, pozorišta i muzeji. Sredinom decembra i velika većina prodavnica na malo morala je da bude zatvorena. Država plaća skraćeno radno vreme da radnici ne bi bili otpušteni. Preduzeća dobijaju pomoć za prelazni period kako ne bi propala.
Svaki dan košta dodatne milijarde
Za pomoć privredi planirano je oko 50 milijardi evra od novembra 2020. do juna 2021. Uz to dolaze i ostali troškovi pandemije, od zdravstvenih troškova, do pomoći porodicama. Prošle godine nemački budžet morao je da se zaduži za dodatnih 130 milijardi evra, ove godine planirano je novo zaduženje od 180 milijardi.
Da li će to biti dovoljno s obzirom na eventualni treći talas pandemije koji bi mogao još više da produži lokdaun? Na konferenciji u Berlinu ministar Šolc je nedavno ponovio da Nemačka „sebi može da dozvoli ono što je neophodno“. I dodao: „Ne bi trebalo da se dovodimo u situaciju da ne uradimo nešto što smatramo da je ispravno u cilju savladavanja krize i osiguranja budućnosti naše zemlje“.
Skretanje s auto-puta
Unutar nemačke vladajuće koalicije CDU/CSU i SPD u suštini se vodi spor o troškovima pandemije. U martu je ministar finansija mora da predstavi osnovne podatke budžeta za 2022. i finansijske planove za naredne godine. Zbog pada konjunkture smanjena je privredna aktivnost. Prihodi su izostali.
Mnogi toga nisu svesni, žali se ministar Šolc. „Mnogi to vide ovako: ’Vozimo se auto-putem i nailazimo na gradilište. Onda bivamo usmereni na obilaznicu, vozimo se kroz sela, pa se vraćamo na isti auto-put i njime nastavljamo da se vozimo. Ali, to nije slučaj“, kaže Šolc.
Savezni parlamentarni izbori pred vratima
Prognoze prihoda od pre krize sada su bezvredne. Biće neophodno na duži rok zapušiti rupe u budžetu. Ali kako, ako pravno gledano od 2022. ponovo važi zabrana prekomernog zaduživanja i ministar finansija ne sme da uzima nove kredite?
Zaliha još ima. Prošle godine zaduženje je bilo manje nego što je prvobitno planirano. S obzirom na to da kredite odobrava Bundestag oni mogu da budu prebačeni na iduće godine. Ali, moglo bi da se dogodi da novac bude potreban već 2021. zbog dužeg lokdauna.
U Saveznom ministarstvu finansija, u Odboru Bundestaga za budžet, ali i u stranačkim sedištima trenutno se razmatraju opcije kako finansirati budžet za 2022. A pošto su u septembru parlamentarni izbori, niko ne želi da priča o mogućem smanjenju izdataka na saveznom nivou. Savezni ministar privrede Peter Altmajer (CDU) predlaže prodaju udela vlasništva savezne države u Pošti i Telekomu. Vrednost deonica znatno je porasla.
Promeniti ustav, ukinuti kočnicu za zaduživanje?
To bi, međutim, s obzirom na potrebe, bila samo kap u moru. Efikasnije bi bilo povećanje poreza ili uvođenje poreza na imovinu od 10 do 20 odsto. Ministar u kancelarskom uredu Helge Braun (CDU) nedavno je predložio promenu Ustava i ukidanje kočnice za zaduživanje na više godina.
Braunov predlog oštro su odbili u njegovoj stranci. Brojni demohrišćani zahtevaju brz povratak uravnoteženom budžetu, dakle da izdaci budu jednaki prihodima. Braunu je optužen da tim predlogom želi da se dodvori Zelenima koji bi nakon saveznih izbora mogli da budu koalicioni partner CDU/CSU.
SPD za oporezivanje bogatih
Ni savezni ministar finansija Šolc ne vidi problem u daljem zaduživanju – a pritom se i on rukovodi stranačkim interesima. Olaf Šolc će nastupiti kao kandidat SPD za kancelara. Socijaldemokrate zahtevaju preraspodelu dobara i u svom izbornom programu se zalažu za uvođenje poreza na imovinu. „Potpuno je isključeno da bez pravednog i fer poreskog sistema budemo u stanju da prebrodimo ovo vreme dok ne dođemo u period normalnog rasta i dok nam ekonomski rast ne omogući da izađemo na kraj s našim dugovima“, kaže Šolc.
Pored poreza na imovinu među levičarskim strankama cirkuliše i ideja o jednokratnom doprinosu s obzirom na vrednost imovine. Tako nešto bilo je uvedeno 1952. u ratom razorenoj Nemačkoj s ciljem poravnanja tereta obnove. Godine 2012. Zeleni su u Bundestagu bezuspešno predlagali uvođenje doprinosa od 1,5 odsto na vrednost imovine tokom deset godina kako bi se otplatili dugovi nagomilani u finansijskoj krizi.
Skupi tepisi i zlatne poluge u podrumu?
Ekonomski stručnjak Klemens Fuest, predsednik instituta Ifo iz Minhena, smatra da bi uvođenje doprinosa od deset do 20 odsto na neto vrednost imovine bilo previše. „Nakon rata smo imali neverovatna razaranja stanova i infrastrukture, kao i useljavanje dva miliona ljudi koji nisu imali ništa“, podsetio je Fuest nedavno u jednom onlajn-izlaganju. I dodao da korona-kriza „jeste strašna, ali ni približno se s tim ne može da se uporedi“.
Za uvođenje doprinosa na imovinu, ali i za uvođenje poreza na imovinu, potreban bi bio ogroman ulazak u privatnu sferu. „Moralo bi da se kod svakoga zaviri u kuću da se vidi da li on ima neki skupoceni tepih ili zlatne poluge u podrumu ili neke druge vredne predmete“, kaže Fuest.
Ako kapital beži u Nemačkoj nedostaje novac
Retke su zemlje koje ubiru porez na imovinu. Uvođenje takvog poreza sigurno bi izazvalo bekstvo kapitala. Velika imovina na koju se očigledno cilja većinom je imovina preduzeća. A onda taj novac ne bi bio na raspolaganju za investicije i radna mesta. „To bi dovelo do smanjenja ekonomskog rasta i smanjenja prihoda od drugih poreza“, upozorava Fuest. „Ako želimo da povećamo prihode, bolje bi bilo da malo povećamo ti orez na dohodak ili porez na dodatu vrednost“.
Mnogi drugi ekonomski stručnjaci smatraju osim toga da bi se savezni budžet morao dodatno da se zaduži 2022. kako bi dobio na vremenu dok konjunktura ponovo ne krene. „Za Nemačku je realno da se oslobodi dugova bez većih povećanja poreza ili smanjenja izdataka, ako privreda počne da raste“, smatra predsednik instituta Ifo Fuest.
Šta će odlučiti vladajuća koalicija?
Savezni ministar finansija Olaf Šolc zahteva brzu političku odluku. On već mesecima upozorava da će s predlogom budžeta za 2022. u martu kucnuti trenutak istine. Vladajuća koalicija mora da se pozabaviti time „koji su izazovi pandemije i šta oni znače za iduće godine“. Niko ne može da se ponaša kao da to može da se izbegne, kaže Šolc.