Ko zvecka oružjem u BiH? | Evropa | DW | 01.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

region

Ko zvecka oružjem u BiH?

Najava da bi policija Republike Srpske mogla da formira rezervni sastav – zbog migrantske krize – dočekana je oštro u Federaciji BiH. U tome se vidi stvaranje „paravojske“ i pretnja novim sukobima. Koliko je to realno?

Najpre Dejtonskim, a onda i nizom drugih sporazuma i zakona, u BiH he uspostavljen balans u naoružanju, opremi i brojnosti snaga bezbednosti. Tako postoje na nivou države Oružane snage BiH i dve bezbednosne agencije, dok na nivou entiteta i kantona postoje policije.

Balans je opstajao do 2017. godine kada je vlast Republike Srpske naručila 2.500 automatskih pušaka za entitetsku policiju. Pojedini kritičari iz Federacije BiH već tada su upozoravali da je pod maskom „modernizacije“ u stvari toku proces „militarizacije“ RS.

Nedavno je Republika Srpska otišla korak dalje najavom uvođenja rezervnog sastava policije. Prethodno je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik objavio i postojanje plana o raspoređivanju policije RS na entitetskim granicama.

Uz jačanje nacionalističke retorike, koja nije splasnula ni nakon oktobarskih izbora, u Bosni i Hercegovini je stvorena atmosfera nepoverenja, pa i straha od novih oružanih sukoba, o čemu se govori na društvenim mrežama i u analizama pojedinih medija.

Rezervna policija zbog migrantske krize?

Stručnjaci iz RS tvrde da je formiranje rezerve policije iznuđeno migrantskom krizom koja, prema oceni banjalučkog profesora Predraga Ćeranića „tek treba da doživi kulminaciju u BiH“. „U Grčkoj je 70.000 migranata i na putu su za Nemačku u koju nameravaju stići preko bosanske rute. U Turskoj ih je nekoliko miliona. Kako je Evropska unija za migrante zatvorila granice, sve više migranata se zadržava u BiH“, kaže on za DW.

„U Bihaću zbog 5.000 migranata imamo alarmantnu situaciju. Trenutno se iz niza policijskih stanica u Podrinju i Semberiji izdvaja po četiri do pet policajaca na ispomoć Graničnoj policiji BiH, zbog čega trpe redovni policijski poslovi. Rezervni sastav bi se mobilisao kako bi se sprečila ilegalna migracija i očuvala bezbednost građana“, pojašnjava Ćeranić.

U Federaciji BiH sa sumnjom gledaju na ove aktivnosti Banjaluke. Tamo su se odmah javili glasovi sa zahtevom da se na području Federacije BiH izvrši popuna aktivnog policijskog sastava, a razmatraju se i recipročne mere, odnosno uvođenje rezervnog sastava federalne i kantonalnih policija.

Neki komentatori i analitičari upozoravaju sa zabrinutošću da su u atmosferi straha, nepoverenja, pojačane nacionalne netrpeljivosti i „militarizacije“ mogući različiti scenariji.

Sarajevski vojni analitičar Nedžad Ahatović ne isključuje mogućnost da se RS priprema za politički rasplet u regionu koji bi uključivao i rešenje odnosa između Beograda i Prištine. Naoružavanje i uvođenje rezervnog sastava policije RS za Ahatovića je formiranje „nelegalne paravojne alternative uperene protiv BiH“.

On izbegličku krizu vidi samo kao „izgovor“ podsećajući da, osim nabavke automatskog naoružanja, RS sa ruskim kompanijama ima dogovor o nabaci oklopnih vozila i remontu helikoptera. „Prvi put čujem da neko sa ovakvim kontigentom naoružanja rešava migrantsku krizu“, kaže Ahatović za DW. On smatra da RS zapravo formira „naoružanu formaciju“ od sedam hiljada ljudi – dve hiljade aktivnih i pet hiljada policajaca u rezervnom sastavu.

„Da li Federacija BiH treba da odgovori istom merom? Da, ali nakon što se iscrpe svi argumenti kojima bi se zaustavilo formiranje rezervnog sastava policije RS. Ovakve aktivnosti ne moraju nužno ugrožavati mir, ali u povoljnom političkom trenutku, ovako organizovana i naoružana policija sa rezervnim sastavom može biti ključan faktor disolucije RS od BiH, što bi neminovno vodilo konfliktu“, upozorava Ahatović.

Međunarodne organizacije: „Neće biti rata“

Zvaničnici RS u međuvremenu su optužili bošnjačke političare da „zloupotrebljavaju namensku industriju“ na području Federacije BiH i da su u Hercegovini već pristupili „evidenciji vojno sposobnih muškaraca“.

U nekim političkim krugovima, analizama medija kao i na društvenim mrežama sve se češće govori o prekrajanju granica u regionu, crtanju novih mapa, mogućim oružanim incidentima, a prozivaju se i međunarodne organizacije. Mnoge kritike upućene su i na adresu Ureda visokog predstavnika u BiH (OHR) koji bi, prema tvrdnjama kritičara, trebalo da spreči formiranje rezervnih policijskih sastava u BiH.

Iz OHR-a je za DW saopšteno da izjave i potezi određenih visokorangiranih političkih i institucionalnih lidera izazivaju tenzije, ali da one neće dovesti u pitanje opredeljenje i napore na izgradnji mira, stabilnosti i prosperiteta u BiH.

„Neće biti rata niti će biti prekrajanja mape BiH“,  kaže portparolka OHR Ljiljana Radetić. „Nažalost, ono čemu negativna retorika, optužbe i predlozi doprinose su egzodus ljudi, odvraćanje stranih investitora i otklon od pravih poteza neophodnih da se ubrza put BiH ka EU.“

Peter Hurelbrink, direktor nemačke fondacije „Fridrih Ebert“ za BiH, kaže da je neodgovorno špekulisati o novom ratu. „Rane iz prethodnog rata nisu zacelile, a već se govori o nekom novom. Etnički usmerena i nacionalistička retorika predstavlja kontinuitet u politici i u medijima u BiH.“

Takva retorika, kaže Hurelbrink za DW, „urušava temelje zajedničkog života u ovoj zemlji i odvlači pažnju od stvarnih i hitnih problema – unapređenja demokratije i pravne države, socijalne jednakosti i zaštite životne sredine, suočavanja sa greškama iz prošlosti, savladavanja korupcije i klijentelizma, perspektive EU i emigracije desetina hiljada pre svega mladih ljudi.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM