Ko to tamo leti: Kerozin kao zlato

„Tko leti, vrijedi“ čuvena je dosetka iz „Alana Forda“. Sada važi i doslovno jer cene kerozina više su nego udvostručene otkako su Sjedinjene Države i Izrael u februaru napali Iran.

I Iran i SAD su u različitim trenucima blokirali Ormuski moreuz, ključni morski put za petinu svetskih tankera s naftom i gasom.

Marina Eftimiju, profesorka upravljanja u vazduhoplovstvu na Univerzitetu u Dablinu, za DW kaže da su cene kerozina u Evropi porasle s oko 68,27 evra po barelu u februaru na 153,84 evra krajem aprila, prema podacima Međunarodno udruženje za vazdušni prevoz.

„Ako ostanu visoke cene goriva, koje čine između četvrtine i polovine ukupnih troškova poslovanja avio-kompanija, a kompanije nisu osigurale zaštitu od rasta cena, mogle bi bankrotirati“, kaže.

Osim vrtoglavog rasta cena, uskoro se očekuje i nestašica kerozina. Pre dve sedmice, čelnik Međunarodne agencije za energiju upozorio je da Evropa ima još oko šest nedelja zaliha kerozina.

Evropa u proseku troši oko 1,6 miliona barela kerozina dnevno, a iz domaćih izvora pribavlja 1,1 milion barela. Velik deo preostalih 500.000 barela dolazio je s Bliskog istoka preko Ormuskog moreuza, koji je sada maltene nije plovan.

Letovi već poskupljuju

Neke avio-kompanije već prebacuju rast cena na potrošače. Er Frans-KLM je navodno uveo dodatnu naknadu od sto evra za međukontinentalne letove, dok je Lufthanza 22. aprila objavila da će u narednih šest meseci ukinuti dvadeset hiljada kratkih letova. Skandinavijan erlajns otkazaće oko hiljadu letova.

„Prinuđeni smo to da učinimo, jer bismo inače u roku od nekoliko meseci bankrotirali“, rekao je Sebastijen Justum, viši potpredsednik Er Fransa na nedavnom sastanku u Evropskom parlamentu.

Cene avionskih karata porasle su za 24 odsto tokom godine, prema nedavnom izveštaju konsultantske firme Teneo.

Endrju Čarlton, direktor konsultantske firme Aviation Advocacy, rekao je da su zalihe goriva trenutno dovoljne, ali da postoji velika nesigurnost.

„Ta nesigurnost i dodatni troškovi održavanja punih rezervoara čine karte skupljima za putnike“, rekao je za DW. „Putnike očekuje manji broj mesta u avionima i manje povoljnih ponuda.“

Šta očekuje vazduhoplovna industrija?

Airlines for Europe, udruženje 16 evropskih avio-prevoznika koje, prema sopstvenim navodima, predstavlja 80 odsto evropskog vazdušnog saobraćaja, pozvalo je Evropsku uniju da hitno preduzme mere kako bi se ublažio uticaj rata u Iranu.

Oni su zatražili od EU da ublaži obaveze iz zakonodavstva protiv pretakanja goriva, koje zahteva da letovi unutar EU toče 90 odsto potrebnog goriva unutar EU. Takvi zakoni doneseni su kako bi se obeshrabrile avio-kompanije da kupuju jeftinije gorivo u zemljama s nižim ekološkim standardima.

Takođe je zatraženo od EU da privremeno suspenduje sistem trgovanja emisijama štetnih gasova.

Airports Council International (ACI), koji govori u ime svetskih aerodroma, pozvao je na uvoz iz alternativnih izvora, zajedničku nabavku među državama članicama EU i bolju koordinaciju.

„Trenutne cene kerozina i mogućnost novog talasa krize životnih troškova znače da će mnogi regionalni aerodromi širom našeg kontinenta verovatno biti suočeni s istovremenim udarima na strani ponude i potražnje“, naveo je Olivije Jankovec, generalni direktor evropskog ogranka ACI, u saopštenju od 28. aprila. „Za njih je ovo ništa manje nego egzistencijalna pretnja.“

Jankovec je, međutim, dodao da se aerodromi u Evropi još uvek ne suočavaju s nedostatkom goriva.

Evropska komisija naglašava važnost koordinacije

„U samo 60 dana sukoba, naš račun za uvoz fosilnih goriva povećao se za više od 27 milijardi evra“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pred Evropskim parlamentom u sredu (29. april).

Naglasila je i važnost pojačane koordinacije među državama članicama EU.

„Predlažemo snažniju koordinaciju, ne samo u punjenju nacionalnih skladišta gasa, već i kada je reč o zalihama goriva — posebno kerozina i dizela“, rekla je Fon der Lajen.

Prošle nedelje Evropska komisija pokrenula je plan AccelerateEU, koji uključuje praćenje zaliha kerozina i koordinaciju snabdevanja avio-kompanija i aerodroma širom bloka.

Čarlton iz Aviation Advocacy kaže da je panevropski „nadzorni sistem goriva“ za definisanje dostupnih zaliha i optimizaciju distribucije „operativan“ i „vredan pohvale“.

Drugi su rekli da nadzor i koordinacija na nivou EU mogu ublažiti efekat moguće nestašice zaliha, ali da to možda neće biti dovoljno ako kriza potraje.

„To može sprečiti da nestašica na nacionalnom nivou preraste u paniku na nivou celog kontinenta, ali ne može stvoriti gorivo koje ne postoji“, rekla je Eftimiju, profesorka sa Univerziteta u Dablinu.

Izvoznici kerozina zadržavaju više zaliha

Izvoznici rafinisanog kerozina takođe shvataju da imaju robu koja postaje sve oskudnija.

„Veći deo svetskog kerozina rafinira se u Aziji – Južna Koreja je izvoznik broj  jedan – ali azijske zemlje počinju da ograničavaju izvoz jer i njihova sirova nafta dolazi s Bliskog istoka“, kaže Eftimiju.

Uprkos tome, EU hoće da pokaže sposobnost da upravlja mogućim nestašicama kerozina i podstiče ljude na putovanje.

„Iako se moramo pripremiti za najgori mogući scenario, takođe moramo da se uzdržimo od slanja preterano negativnih i alarmantnih poruka koje stvaraju zabunu ili čak paniku među putnicima“, kaže Apostolos Cicikostas, komesar EU za održivi transport i turizam. „Činimo sve što možemo kako bismo predvideli i ublažili efekte ove vrlo teške situacije.“

No dodao je i da „ako naši građani ili potencijalni turisti iz trećih zemalja ne budu imali dovoljno poverenja da rezervišu karte za odmor, kriza će nas pogoditi pre nego što mislimo“.