Ko to hoće u EU? | Izbor iz štampe | DW | 21.05.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Ko to hoće u EU?

Kako nemački čitaoci reaguju na tekst o proširenju EU - na svom javnom servisu, ARD? "Ulazite, voz kreće. Sledeća stanica Balkan. Ko hoće neka se vozi, karte plaća (Nemac) Hans", glasi jedan od njih.

Od kako je Donald Tramp u Beloj kući, Emanuel Makron u Jelisejskoj palati prioriteti i kurs čelnika EU su u fazi novog pozicioniranja - u cilju jačanja evropske porodice. Tramp diktira tempo u međunarodnoj politici, provocira, pa su tako, posle samita EU i Zapadnog Balkana u Sofiji, najviše komentarisani „složnost i zajedništvo kakvi odavno nisu viđeni na jednom samitu EU".

Tema ovog samita zapravo nije trebalo da bude pitanje da li će i kada će zemlje Zapadnog Balkana pristupiti EU, ali je to ipak konkratno rečeno: govori se o 2025. godini" piše Tagesšau, portal javnog servisa ARD.

U posebnom tekstu pod naslovom - Šest Balkanskih zemalja hoće u EU - taj nemački javni servis ukratko opisuje potencijalne nove članice uz malu političku kartu i osnovne podatke. Evo šta čitaoci mogu da saznaju:

Albanija

Glavni grad: Tirana

Površina: 28.750 kvadratnih kilometara

Stanovništvo: 2,9 miliona

Albanija je proglašena za potencijalnog kandidata za EU 2014. Međutim, do sada su vođeni samo preliminarni razgovori, pregovori još nisu otvoreni. Evropska komisija je u aprilu preporučila da pregovori zvanično započnu. Pre svega, ta država se još uvek bori protiv visokog nivoa kriminala vezanog za drogu i organizovani kriminal. EU je takođe više puta kritikovala neefikasan pravosudni sistem. Jedna nova reforma koja predviđa da korumpirane sudije i advokati budu smenjeni, mogla bi doneti napredak i biti model za ostale zemlje u regionu.

Bosna i Hercegovina

Glavni grad: Sarajevo

Površina: 51.197 kvadratnih kilometara

Stanovništvo: 3,5 miliona

Za sada je Bosna i Hercegovina samo potencijalni, ali ne i zvanični kandidat. O toj mogućnosti se raspravlja od 2003, ali je zemlja tek pre dve godine podnela prijavu. Najveći problem države je što su političko rukovođenje, a time i reforme, teško moguće - preveliki su sporovi između tri etničke grupe u zemlji u kojoj uglavnom žive muslimanski Bošnjaci, pored pravoslavnih Srba i katoličkih Hrvata.

Makedonija

Glavni grad: Skoplje

Površina: 25.713 kvadratnih kilometara

Stanovništvo: 2,1 miliona

Makedonija zapravo ima dobre šanse da bude brzo primljena u EU. No, ništa se nije promenilo od 2005. kada je postala kandidat, uprkos promeni vlasti. Novi premijer Zoran Zaev je 2016. preuzeo vlast od konzervativnih nacionalista čiju vladu je vodio Nikola Gruevski. Kritičari su ga optuživali za autoritarni stil vlasti. Masovni protesti na nacionalnom nivou su konačno doveli do političkih promena.

Ali najveća prepreka na putu ka EU je spor sa Grčkom, oko imena države. Budući da u Grčkoj postoji istoimeni region, Atina se plaši da bi susedna država Makedonija mogla da posegne za grčkom teritorijom. Svi pokušaji posredovanja EU, do sada su bili neuspešni

Crna Gora

Glavni grad: Podgorica

Površina: 13.812 kvadratnih kilometara

Stanovništvo: 620 000

Najmanji kandidat u regionu je i najizgledniji. Samo dve godine nakon što je kandidatura priznata (2010), započeli su i zvanični pregovori. U međuvremenu je otvoreno 30 takozvanih poglavlja o pristupanju, koja regulišu da li država u određenim oblastima odgovara EU standardima. Tri od njih - obrazovanje, nauka i spoljni odnosi - su privremeno zatvoreni. Još jedan pozitivan faktor je to što je Crna Gora prošle godine ušla u NATO.

Međutim, neke države EU su skeptične prema aktuelnom predsedniku Milu Đukanoviću: On određuje političku sudbinu mini države više od dve i po decenije. Opozicija ga optužuje da vodi Crnu Goru kao svoju porodičnu imovinu i da je svoje milionsko bogatsvo stekao na sumnjiv način, bivajući blizak mafiji.

Kosovo

Glavni grad: Priština

Površina: 10 900 kvadratnih kilometara

Stanovništvo: 1,8 miliona

Pored Bosne i Hercegovine i Kosovo se smatra samo „potencijalnim" kandidatom. Bivša srpska pokrajina se 2008. otcepila od Srbije i postala nezavisna država. Srbija i pet zemalja EU - Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka i Španija - i dalje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Česte su tenzije između Srba i kosovskih Albanaca, najveće grupe stanovništva. Sukob je eskalirao 1998. i 1999. godine u ratu na Kosovu. NATO je podržao Oslobodilačku vojsku Kosova u misiji u kojoj su učestvovali i nemački vojnici.

Mladoj državi nedostaju demokratske strukture, dominiraju korupcija i kriminal. Uprkos milijardama pomoći od EU i SAD, Kosovo do sada nije uspelo da se stabilizuje.

Srbija

Glavni grad: Beograd

Površina: 88 360 kvadratnih kilometara

Stanovništvo: 7,1 miliona

Iz perspektive Evropske komisije, ova zemlja je takođe favorit u pogledu pristupanja. Međutim, tenzije sa Kosovom opterćeju pregovore. Od 2012.. od kako je Srbija postala kandidat, otvoreno je 12 od 35 pristupnih poglavlja. Poglavlja obrazovanje i nauka su zatvorena.

Screenshot - Tagesschau Leserkommentare (tagesschau.de)

Komentari na nemačkom javnom servisu, tagesschau.de

Interesantno je da je ispod tog teksta bilo više od 50 komentara. Do sada kod nas niste imali prilke da pročitate šta o proširenju misle obični građani - u ovom slučaju oni koji prate nemački javni servis i zato, evo nekih, tipičnih komentara

derfa: I niko ne sme ništa da kaže. Zašto građane zemalja EU zapravo nikada ne pitaju direktno da li žele proširenje EU? I nemoje da mi kažete: Zašto, pa možeš da glasaš svakih x godina.

Marga Reta: Ne pitaju se ni građani „voljnih" kandidata. Pre nekoliko dana je bila reportaža o Balkanu. U Srbiji ne žele u Evropsku uniju. U ostalim zemljama mnogi ljudi imaju tendenciju da se distanciraju od pridruživanja. Pa šta. I tamo postoje političari koji misle da bolje znaju šta njihovi građani žele. To je bio slučaj i sa Ukrajinom. Možete da pročitate koliko mnogo vremena je bilo potrebno da bi većini ljudi objasnilo šta treba da žele? To se takođe odnosi na prijem u NATO.

BWilaschek: Šest balkanskih država želi da postanu članice EU. Kao da već sada nije dovoljno loše...

HarriH.Hirsch: Cui bono? Velika Britanija odlazi, Balkan dolazi... sada stvarno postaje strašno. Ono što je previše rizično za privatni sektor sada bi trebalo da postigne nacionalna ekonomija. Da ne spominjem sve pravne implikacije... Ludilo.

püppie: Zavisno od toga šta bi trebalo da bude cilj EU, te i mnoge druge zemlje bi trebalo odmah i bezuslovno primiti. Ili se nešto ipak naučilo na primeru Grčke?

Cilj EU je meni sve manje jasan. Bogatije zemlje izlaze, siromašne i neorganizovane hoće što pre da uđu. Industrija može time da osvoji nova tržišta, ali ako svoj profit ne podeli sa ljudima i radnicima, već samo super bogatima, onda je to besmisleno. A po mom mišljenju, to se sada upravo dešava.

Šta će desiti sa zemljama čije se etničke grupe još spore, kada otvare svoja vrata u EU? Velika seoba naroda? Gde?

Bernhardus: Nema problema… mi volimo da dajemo.

derdickewisser: Razlozi za proširenje su očigledni i za osudu: kao i kod prijema Rumunije i Bugarske, jedina namera je da se dobije jeftina ili najjeftinija radna snaga za evropsku industriju i ekonomiju, koja će ovde da radi po nekoliko meseci po damping cenama. Između ostalog tako nastaju socijalnim problemi, sa kojima su gradovi poput Duizburga, nažalost, odlično upoznati. Nastaje i organizovani kriminal kao što su prevare u vezi sa dečijim dodatkom. Nemojte da pričate da se radi o širenju evropskih „vrednosti", jer je to ogromna laž. Eksploatacija - to je sve o čemu se ovde radi.

nie wieder spd: Sve dok najsiromašniji iz ovih zemalja svoju sreću ionako traže u Nemačkoj, ne moraju još i da postanu članice EU! Gde su otišla sredstava EU u tim zemljama? Od rata pre 20 godina se malo toga poboljšalo. Druge zemlje mogu da postanu članice samo ako im se životni standard približi makar proseku EU. Dakle, kod ovih zemalja to verovatno nikada neće biti slučaj. Osim toga, u Bosni, na Kosovu i u Albaniji islamski militanti i dalje prave haos, uz podršku Saudijske Arabije.

Jörg C: To neće tako moći da funkcioniše. Ili će svi istovremenobiti primljeni ili će oni koji su već ušli, sprečiti prijem bivših ratniih neprijatelja. Prijem u EU je trebalo ponuditi Jugoslaviji 1990. umesto da se ponudi samo republikama koje se suprotstavljaju Beogradu, a time i Moskvi.

pfitch: Ne radi se ovde o prijemu u EU nego da se geopolitički zatvori krilo. Nijedan od kandidata ne ispunjava uslove, osim eventualno Srbije.

zampano06: Ja sam 100% pro-EU, ali zar ne prvo trebalo da rešimo probleme EU, pre nego što dobijemo nove probleme? Shvatam da bi tampon zona prema Rusiji trebalo da se proširi, ali kakva je korist od toga ako se EU pritom raspadne?

Tassert: EU je kao voz koji ide prema ambisu, niko ne povlači kočnicu, a brzina se stalno povećava. Šteta, nekada je to bila obećavajuća ideja - Evropska unija otadžbina - ali je, kao socijalizam, nastala ne uzimajući u obzir ljude.

Zundelheiner: Naravno da žele u EU! Ali zar nije Brisel tražio od ovih zemalja da se pridruže? Ispali bi glupi da su odbili poziv… A kakve su koristi za EU? (da, mislim da je to pitanje opravdano!) Prednosti za EU se ne mogu videti, ali - to je još jedan poveći korak ka vojno-geostrateškoj ekspanziji na istok!

Adeberg C: Ulazite, voz kreće. Sledeća stanica Balkan. Ko hoće neka se vozi, karte plaća (Nemac) Fric.

I za kraj da napomenemo da ovo nije bilo nikakvo ispitivanje javnog mnjenja. A poznato je, da kada je reč o politici, oni koji pišu komentare ispod tekstova, tendiraju da budu negativno nastrojeni.

Priredila: Dijana Roščić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM