Ko se krije iza „građanskih straža“ u Nemačkoj?
6. novembar 2019.
Oni žele da organizuju „bezbedne zone“ i „građanske straže“. Kažu za sebe da su „oči i uši policije“. Tvrde da je u Nemačkoj sve više ljudi ostavljeno na milost i nemilost „uvezenom kriminalu“.
S obzirom na masovnu pojavu takvih samozvanih zaštitnika, policija u Kemnicu procenila je da mora da reaguje. „Patrole građanske straže u Debelnu ne samo da nisu potrebne, već su u potpunosti neprihvatljive“, navodi se u saopštenju policije. „Pravo upotrebe sile isključivo je nadležnosti države, poručila je šefica policije u Kemnicu Sonja Pencel.
Nepotrebno, ali ipak postoji. Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova početkom nedelje navelo je da takve grupe u međuvremenu postoje u gotovo svim pokrajinama. „Unutar grupa koje se pojavljuju kao građanske straže postoji potencijal za desničarski terorizam“, upozorilo je Ministarstvo.
„Bezbedne zone“ samo za Nemce
Grupe slične građanskim stražama počele su da niču 2015. u mnogim gradovima i opštinama. Njih formiraju desni ekstremisti, huligani, članovi bajkerskih bandi, kao i takozvani „besni građani“ (Wutbürger). Desnoekstremne grupe zahtevaju uspostavljanje takozvanih „bezbednih zona“ u kojima „Nemci mogu da se osećaju sigurno“.
Prema rezultatima jedne ankete koju je sproveo kelnski institut Jugov (YouGov), početkom 2016. je 29 odsto Nemaca moglo bi sebe da zamisli kao pripadnika neke građanske straže, kako bi u slučaju potrebe i silom zaštitili sopstvene interese, ako država to ne učini. Inicijalni događaj koji je povećao naklonost ka građanskim stražama bila su masovna seksualna uznemiravanja i krađe tokom dočeka Nove godine u Kelnu s 2015. na 2016, navodi institut Jugov.
U međuvremenu su i političari i policija postali svesni opasnosti koja potiče od građanskih straža. Međutim, zakonske mogućnosti za suzbijanje tih samozvanih šerifa su ograničene. „Veoma precizno kontrolišemo građanske straže“, kaže Leoni Melman, portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova Severne Rajne Vestfalije. I ocenjuje da se te grupe svesno kreću na granici zakona.
„Šetnje“ i „marševi“
Jedna od mera koje su preduzete jeste da „šetnje“ i „marševi“ građanskih straža podvode pod okupljanja koja podležu strogim pravilima. I nošenje jakne pod određenim uslovima može da važi kao kršenje zabrane nošenja uniforme. Formalni nadzor Službe za zaštitu ustavnog poretka, prema navodima ministra policije Severne Rajne Vestfalije Herberta Rojla, „zakonski nije tako jednostavan“.
U gradiću Debelnu u Saksoniji policija je recimo preduzela mere protiv grupe koja je „policiji htela da pomogne“ i pritom nosila jakne s natpisom „bezbedna zona“.
Tokom marševa građanske straže u Debelnu i Frajburgu u Saksoniji u oktobru, policija je ipak samo mogla da otera okupljene s mesta na kojima su se okupili i da zapleni zabranjenu odeću. „Druge mogućnosti nismo imali“, izjavio je portparol policije Andže Ridzik za DW.
Bajkeri, huligani, „besni građani“
Tvrdo jezgro takve scene u Severnoj Rajni Vestfaliji čini oko 250 ljudi, procenjuje tamošnje pokrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova uz ocenu da bi ti ljudi mogli da na određenim demonstracijama mobilišu i do 700 ljudi. Ta „mešovita scena“ pokušava da tobože bezazlenim „šetnjama“ dopre i do onih građana koji su apolitični.
Matijas Kvent, stručnjak za desni ekstremizam sa Instituta za demokratiju i civilno društvo „Amadeo Antonio“ iz Jene, građanske straže deli u četiri kategorije. Jedna od njih su „desnoekstremističke nasilne grupe“. U tu kategoriju spadaju „Grupa Frajtal“ i „Revolucija Kemnic“. U martu 2018. Vrhovni pokrajinski sud u Drezdenu osudio je osam članova „Grupe Frajtal“ na višegodišnje zatvorske kazne zbog bombaških napada na izbegličke domove i političke protivnike u Saksoniji. A protiv pripadnika „Revolucije Kemnic“ sudski proces vodi se od 30. septembra.
„Akteri desnoekstremnog pokreta vole da svoje aktivnosti označavaju kao građansku stražu i domovinsku bezbednost kako bi izbegli bojkot u društvu, opravdali svoju ideologiju i sklonost ka nasilju“, navodi Kvent koji je o tome objavio i studiju pod naslovom: „Građanske straže: pomoćni šerifi ili inscenirana provokacija?“ On u njoj upozorava da se bezbednost „ne sme prepusti političkim akterima s krajnje desnice.“