Ko podriva sporazum iz Minska? | Politika | DW | 20.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ko podriva sporazum iz Minska?

Nakon mesec dana, mirovni plan za istočnu Ukrajinu, takozvani Minsk 2, preti da propadne. Parlament u Kijevu u opštinskim izborima vidi preduslov za autonomiju. Separatisti već prete ratom.

Napori da se okonča rat u istočnoj Ukrajini, mogu se pokazati uzaludnim: dok se vojni deo sporazuma u velikoj meri poštuje, došlo je do prvog spora oko politike. Mesec dana nakon potpisivanja mirovnog plana u Minsku, proruski separatisti izriču ozbiljne optužbe na račun centralnih vlasti. „Kijev je uništio krhki mir i doveo sve u ćorsokak“, navodi se u zajedničkom saopštenju. „Ukrajina je već pretrpela nekoliko poraza. Ako predsednik Petro Porošenko i njegov premijer to žele, opet ćemo ih potući“, prete lideri samoproglašenih „Narodnih republika Donjeck i Lugansk“.

Jedan predstavnik separatista pokušao je da relativizuje te militantne izjave. „Dijalog sa Kijevom će se nastaviti. Ipak, preti prvi veliki spor od stupanja na snagu takozvanog sporazuma Minsk 2 od 15. februara. Povod su nedavne političke odluke u Kijevu.“

Schweiz UN Menschenrechtsrat Rede Lawrow

Sergej Lavorv: Povezivanjem autonomije i lokalnih izbora, Kijev je grubo prekršio sporazume iz Minska

Iznenađujući potez Kijeva

Ukrajinski parlament je u utorak uveče (17.3.) usvojio Zakon o autonomiji za separatističke regione. Kijev će ubuduće biti spreman da prizna autonomiju određenih teritorija istočne Ukrajine, ali tek nakon lokalnih izbora. Pre toga moraju da budu ispunjeni određeni uslovi, uključujući i povlačenje „nelegalnih borbenih jedinica“. Sporazumi iz Minska takođe predviđaju lokalne izbore u separatističkim regionima, ali oni nisu u direktnoj vezi sa autonomijom. Pored toga, ukrajinski parlament usvojio je listu mesta u kojima bi važila autonomija. Te teritorije proglašene su za „privremeno okupirane teritorije“.

Kijev od početka sukoba, pre oko godinu dana, zahteva povlačenje svih nelegalnih boraca iz istočne Ukrajine. Po ukrajinskim informacijama, to su prvenstveno Rusi, uključujući i ruske vojnike. Rusija negira umešanost svoje vojske u ratu u istočnoj Ukrajini.

Verbalna podrška separatistima iz Moskve

Proruski separatisti se žale da su te promene donete bez njihovog učešća, mada je u sporazumu Minsk 2 eksplicitno zahtevano da se uvek i oni pitaju. Početkom marta, separatisti su u Kijev poslali predloge, uključujući i temu lokalnih izbora, ali nisu dobili nikakav odgovor. Oni sada traže poništavanje zakona.

Iz Moskve separatistima stiže verbalna podrška. „To je pokušaj da se dogovor postavi na glavu“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. „Povezivanjem autonomije i lokalnih izbora, Kijev je grubo prekršio sporazume iz Minska.“

Da li će prekid vatre trajati samo do maja?

Studie zum Aufstieg rechts- und nationalpopulistischer Parteien in Europa Elmar Brok

Elmar Brok (CDU) ima razumevanje za odluku Kijeva

Posmatrači spekulišu da Ukrajina sada pokušava da okrene u svoju korist za nju veoma nepovoljne uslove sporazuma Minsk 2. Kijev vidi izbore kao način da bar delimično povrati izgubljeni uticaj u regionu. Separatisti su svoje izbore održali u novembru, u suprotnosti sa Minskom 1, prvim mirovnim sporazumom koji je dogovoren u septembru.

Nemac Elmar Brok, predsednik Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu, ima razumevanje za odluku Kijeva. „Ukrajina je uvek govorila: izbori moraju biti organizovani po ukrajinskom zakonu“. Ipak, ni Brok ne isključuje mogućnost da bi zakon, nakon razgovora sa separatistima, mogao da bude promenjen.

Sporazum Minsk 2 se generalno poštuje. To potvrđuju obe strane, kao i posmatrači iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Istovremeno, Kijev i separatisti uzajamno se optužuju da se pripremaju za nove borbe. Posmatrači strahuju da bi one mogla da rasplamsaju najkasnije u maju ili junu.