Ko je sledeći? Ukrajina, Moldavija...

Dok se još dime vatre separatističkog rata u Gruziji i njenim otcepljenim provincijama Južnoj Osetiji i Abhaziji, Zapad se nervozno pita da li neki novi konflikt može da izbije još negde na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza.

I pre konflikta u Južnoj Osetiji, Rusija je bila glavni oslonac otcepljenih regiona, naročito od kada je Gruzija, posle "Ružičaste revolucije" 2003. godine, zatražila članstvo u NATO. Zapadni analitičari procenjuju da ruska intervencija u Južnoj Osetiji predstavlja upozorenje Ukrajini i Moldaviji, dvema bivšim Sovjetskim republikama koje se okreću Zapadu, ali na čijim se teritorijama nalaze ruske vojne snage. Reč je Transinistriji u Moldaviji i Autonomnoj Republici Krim, bivšoj Krimskoj oblasti koju je Rusija 1954. godine priponjila tada "bratskoj" SSR Ukrajini.

Ruski odgovor na širenje NATO

"Ako bi gruzijske provincije dobile nezavisnost to bi bez sumnje podstaklo ambicije za dobijanje nezavisnosti i u otcepljenom regionu Moldavije - Transnistriji", kaže pukovnik Kristofer Langton, analitičar za bezbednost sa londonskog Instituta za strateške studije.

"Ovo je poruka za Ukrajinu, šta bi moglo da joj se dogodi ukoliko nastavi sa približavanjem NATO-u", kaže Dušan Reljić, sa berinskog SWP Instituta za međunarodnu bezbednost.

"To je ujedno nastavak ruskih napora za povećanje uticaja na sopstvenim granicama", dodaje londonski analitičar Langton.

Na širenje NATO-a na istok, Rusija odgovara podrškom separatističkim oblastima.

"U oblastima u kojima žive Rusi može doći do otcepljenja... Dakle ako Ukrajina bude insistirala na pristupanju NATO, delovi njene teritorije mogli bi se otcepiti", kaže Reljić.

Sprečiti članstvo u NATO dok se još može

Kolika je zaista mogućnost da Rusija podstakne otcepljenje Krima i Transnistrije i time izazove osudu međunarodne zajednice kao što se to već dogodilo u slučaju Gruzije? Primarni interes Rusije jeste da poveća sopstveni uticaj u Evropi u kojoj dominira NATO. Ruski lideri izjavljuju da oni eventualno učlanjenje Gruzije i Ukrajine u NATO vide kao direktnu pretnju sopstvenim interesima.

"Njihova želja za članstvom u NATO učinila je da Transnistrija postane strateški važna za Rusiju, a svaka tenzija u odnosima između Moskve i Kijeva imaće odjeka i na Krimu", kaže pukovnik Langton i dodaje da bi to, na žalost, ubrzo moglo i da se dogodi.

Rusija je trenutno zauzeta konfliktom u Gruziji, koja, po mišljenju nekih članica NATO, time pokazuje da i nije spremna za članstvo. Ali ako ključne članice NATO, naročito SAD, nastave da insistiraju na članstvu Ukrajine i Gruzije, Rusija neće imati drugog izlaza već da namere svojih suseda, dok je još vreme, onemogući.

Da li je reč o prikrivenom sukobu velikih sila? Pukovnik Langton procenjuje da bi do skoro odgovor na to pitanje bio "Ne". Ali sada, kaže londonski analitičar, taj odgovor sve više postaje "Da".