Ko je odgovoran za krizu na tržištu žitarica? | Politika | DW | 29.07.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Provera činjenica

Ko je odgovoran za krizu na tržištu žitarica?

Rat u Ukrajini pogoršava globalnu krizu gladi. Zapad i Rusija se međusobno optužuju za nagli rast cena žitarica. Šta pokazuju činjenice?

S početkom rata u Ukrajini, cena žita na svetskom tržištu je eksplodirala

S početkom rata u Ukrajini, cena žita na svetskom tržištu je eksplodirala

Prema podacima svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija, 345 miliona ljudi trenutno preti glad. Cene žitarica koje su eksplodirale od februara ove godine verovatno će dovesti do daljeg rasta broja ugroženih. Zapadne zemlje kao glavni razlog za krizu vide ratnu strategiju Kremlja, a iz Rusije pak krive zapadne sankcije za takav razvoj događaja. Osim toga, postoji mišljenje da bi nedostatak isporuka žitarica iz Ukrajine lako mogao da se nadoknadi.

Šta su činjenice?

Tvrdnja: Rusija je odgovorna za globalnu krizu gladi

„Rusija je odgovorna zbog globalne krize gladi, a krivac je Putinov rat“, napisao je nemački kancelar Olaf Šolc na Tviteru početkom juna. Slične izjave dali su i drugi zapadni političari. Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da nema drugog razloga za rast cena hrane širom sveta osim ruske blokade ukrajinskih crnomorskih luka i ograničenja Moskve po pitanju izvoza pšenice.

Ukrajina je treći po veličini svetski izvoznik kukuruza i sedmi izvoznik pšenice, pa su svetska tržišta reagovala na strahovite nestašice žitarica još na početku rata: cena kukuruza je od sredine februara do početka marta porasla za skoro 20 odsto, a pšenice čak 60 procenata.

U međuvremenu su cene ponovno pale, ali cene pšenice su i dalje skoro 60 odsto iznad prošlogodišnjeg nivoa. Međutim, pogoršanje krize gladi nije izazvano tom eksplozijom cena, rekao je u intervjuu za DW Martin Frik, direktor kancelarije za Nemačku, Austriju i Lihtenštajn Svetskog programa za hranu.

Broj ljudi kojima akutno preti glad drastično je porastao poslednjih godina – sa 150 miliona u 2019. na 279 miliona do kraja decembra 2021, a sada na 345 miliona. „To je posledica ’tri ’K’: konflikt, klima, kovid. A tu su još i troškovi“, dodaje Frik i naglašava da je rat u Ukrajini još više povećao troškove, ali su oni bili visoki i pre početka rata 24. februara.

Zaključak: Kriza gladi ima različite uzroke – ratovi koji su u toku, klimatske promene i pandemija korone. Rat u Ukrajini samo je dodatno pogoršao situaciju.

Kretanje cena pšenice na svetskom tržištu ( u evrima po toni)

Kretanje cena pšenice na svetskom tržištu ( u evrima po toni)

Tvrdnja: Manjak isporuke žitarica iz Ukrajine može se nadoknaditi

„Na svetu ima dovoljno hrane i niko nije primoran da se preda Putinu“, citira nemački mediji BR24 (br.de) vojnog ekonomistu Markusa Kojpa iz Visoke tehničke visoke škole u Cirihu. Kao dokaz za svoju tezu, Kojp se, između ostalog, poziva na globalne zalihe hrane i udeo ukrajinskog izvoza žitarica na svetskom tržištu koji čini oko 8,4 odsto obima svetske trgovine. Time se sugeriše da bi gubitak ukrajinskog izvoza mogao da se nadoknadi.

Međutim, ono što se ne uzima u obzir jeste sledeće: „Najveće skladište žitarica na svetu je Kina, ali ona učestvuje u svetskoj trgovini samo kao kupac“, ukazuje Martin Frik za DW. On takođe ne prihvata argument da bi zemlje koje su do sada gotovo isključivo uvozile pšenicu iz Ukrajine i Rusije mogle tek tako da „pređu“ na druge dobavljače.

„Postoji teoretska mogućnost zamene, ali to ne podrazumeva da se to i praktično može uraditi“, kaže Frik misleći pritom na ogromno povećanje cena na svetskom tržištu. Značaj Ukrajine kao izvoznika žitarica nije samo njen udeo u globalnom trgovinskom obimu, već i njen geografski položaj. To objašnjava značaj Ukrajine kao snabdevača žitom, posebno za zemlje Bliskog istoka, severne, kao i podsaharske Afrike.

Najveći proizvođači pšenice u svetu 2021/22. (hiljadama tona)

Najveći proizvođači pšenice u svetu 2021/22. (hiljadama tona)

Postoji još jedan važan aspekt kada se pogledaju gole brojke Svetskog programa za hranu: Rusija je sada najveći svetski izvoznik pšenice s udelom u tržištu od gotovo 20 procenata. „Naravno, i to igra ulogu, jer Rusija može da kontroliše svoj izvoz kako joj to odgovara“, kaže Frik.

Zaključak: Gubitke zbog ukrajinskog izvoza žitarica nije tako lako nadoknaditi u pogođenim zemljama kao što to sugerišu podaci o proizvodnji, trgovini i skladištenju – pogotovo zato što visoki troškovi transporta za isporuke iz udaljenijih zemalja čine ionako (rastuće) troškove kupovine još većim.

Tvrdnja: Rusija ne može da isporučuje žito zbog zapadnih sankcija

Ruska vlada više puta je izjavljivala da je spremna da doprinese rešavanju prehrambene krize – pod uslovom da Zapad ukine sankcije Rusiji. Sankcije su uticale na cene osiguranja brodova, plaćanja, pristup ruskim brodovima stranim lukama i stranih brodova ruskim lukama.

No, „poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, uključujući pšenicu i đubrivo“ izuzeti su od izvoznih sankcija. Evropska unija je to izričito potvrdila u svojoj odluci od 21. jula, uoči postizanja sporazuma o žitu u Istanbulu. Konkretno, navodi se da su dozvoljene transakcije neophodne za kupovinu, uvoz i transport. Pored toga, ruski trgovački brodovi koji prevoze poljoprivredne i prehrambene proizvode mogu da nastave da koriste luke u EU.

Ko kupuje pšenicu od Rusije i Ukrajine (obim izvoza u milionima dolara u 2020.)

Ko kupuje pšenicu od Rusije i Ukrajine (obim izvoza u milionima dolara u 2020.)

Direktor Svetskog programa za hranu za Nemačku, Austriju i Lihtenštajn kaže da Rusija u Africi čini sve da „opravda svoj argument da su zapadne sankcije krive“ za probleme u isporuci namirnica. „Očigledno je da se vodi geopolitička igra s cenama žitarica.“

Zaključak: Sankcije Rusiji nisu izričito usmerene na poljoprivredne proizvode, kao što je EU eksplicitno (ponovno) pojasnila prošle nedelje. No, nije bilo moguće razjasniti da li sankcije i dalje u praksi utiču (i kako) na realizaciju plaćanja ili premije osiguranja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.