Ko je nadležan da kaže ko je nadležan?

Pedesetih godina radilo se o uglju i čeliku: Evropski sud pravde (ESP) u Luksemburgu uglavnom se bavio ekonomskim pitanjima, jer je 1952. osnovan Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik. Dugi niz godina igrao je malu ulogu u drugim pravnim stvarima.

Tokom decenija, međutim, Evropska zajednica se razvila u političku uniju. Kao rezultat toga, porasla je oblast evropskih pravnih propisa, gde najviše sudije u Luksemburgu imaju poslednju reč.

Već 1964. godine u svojoj takozvanoj Kosta/Enel odluci Evropski sud pravde konstatuje da pravo Zajednice ima prednost nad nacionalnim pravom. Danas te sudije donose odluke po mnogim osnovnim pitanjima, ali uvek ima i svađa oko toga - gde se nalazi granica između prava EU i nacionalnog prava.

Otpor protiv Evropskog suda nije nov u Nemačkoj

Bivši predsednik Nemačke i bivši predsednik Saveznog ustavnog suda Roman Hercog 2008. je zagrmeo preko Frankfurter algemajne cajtunga: „Zaustavite Evropski sud pravde“ i optužio taj Sud za „lišavanje država članica sopstvenih nadležnosti sa razlozima koji sve više začuđuju“ i „masovno uplitanje u njihov pravni sistem“.

Otpor jačanju suda u Luksemburgu nije nov, ali Savezni ustavni sud Nemačke je tek nedavno, početkom maja, prvi put odbio da prihvati presudu ESP. Sudije u Karlsrueu proglasile su program Evropske centralne banke za otkup državnih obveznica delimično neustavnim.

Ta odluka Saveznog ustavnog suda Nemačke izazvala je politički i pravni potres.

Belgijanac Kon Lenarts, predsednik Evropskog suda pravde, priznaje da ga „ne čini srećnim“ ta nemačka presuda u kojoj se Evropski sud pravde grubim rečima optužuje da je prekoračio svoju nadležnost. „Ko ne podnosi vrućinu, nek izađe iz kuhinje“, rekao je on u intervjuu za holandski list NRC Handelsblad.

Ali trenutni rat visokih sudija ima veze i sa činjenicom da se ESP sve više preuzima dizgine. Sada, kada EU ima više moći, sudije u Luksemburgu se bave i politički osetljivim pitanjima: azilom i migracijama, evropskim nalozima za hapšenje, direktivom o „slanju“ radnika na rad u druge zemlje EU, genetskim inženjeringom.

„Obraćaju nam se kada u evropskim regulativama postoje kontroverze ili nejasnoće“, kaže Lenarts, ili kada je reč o ovlašćenjima institucija kao što je Evropska centralna banka.

Ko ima nadležnost da odlučuje o nadležnosti?

Stručnjak za evropsko pravo, profesor Franc Majer, u intervjuu za DW objašnjava da se takvi problemi uvek dešavaju tamo gde postoji „sistem na više nivoa, kada je u pitanju prenos i distribucija nadležnosti“.

Tu je igri pravna začkoljica: „Ko to ima nadležnost da odlučuje o nadležnosti?“ Majer kaže: „Na to ne postoji zaista konačan odgovor.“

Ako jedna strana tvrdi da je spor pitanje nacionalnog ustavnog prava i da nadležnost za njega nije prenesena na evropski nivo, ESP može objasniti suprotno i reći da je to itekako pitanje evropskog prava. „U principu, zemlje članice su jedna drugoj obećale da je Evropski sud pravde u Luksemburgu čuvar nadležnosti“, objašnjava Majer.

Sudije Evropskog suda pravde reagovale su shodno napadu iz Karlsruea: „Samo je ESP, koji su u tu svrhu stvorile države članice, ovlašćen za ujednačenu primenu prava Unije.“ Time kažu da su nadležni za nadležnost oni, a ne sudije u Karlsrueu.

Preti „otvoreni sukob pravnih sistema“

Ako su borba za nadležnost i sporovi na neki način deo posla, za to moraju da postoje i određene forme – kao što je postupak podnošenja zahteva kojim nacionalni sudovi nejasna ili sporna pitanja evropskog prava podnose ESP radi konačne odluke.

„To je neka vrsta ponude dijaloga, kojom se osigurava da se u razgovoru između sudova ne dođe do krajnjih granica“, kaže Majer.

Međutim, Savezni ustavni sud Nemačke je ovde detonirao atomsku bombu. Sada preti „otvoreni sukob pravnih sistema“. A to je izuzetno opasna situacija za pravo.

Predsednik ESP Kon Lenarts smatra da je ova situacija veliki problem: „U nekim oblastima Ugovor o EU kaže da je Unija nadležna. Tu moć su na nju prenele same države članice. Ponekad postoji čak i isključiva nadležnost, poput monetarne politike u evrozoni.“

Za razliku od korone, krizu između sudija u Karlsrueu i onih u Luksemburgu „potpuno su stvorili ljudi“, kaže Majer. Stoga bi se moglo raditi na tome da se u narednim odlukama sudije ponovo približe.

„Kraj članstva u EU“

Pored toga, Majer se zalaže da Komisija EU protiv Nemačke pokrene postupak zbog kršenje Ugovora – kao što se to već razmatra. „To je skoro neizbežno. Jer, u protivnom bi utisak svih manjih država članica bio da najveća država članica može da se izvuče sa takvim zahtevom za moći – a ovde se u krajnjoj liniji radi o moći sudija.“

Predsednika Evropskog suda pravde u Luksemburgu to nemačko „posezanje za moći“ ne tangira: U decembru 2018. je odlučeno da Evropska banka može da kupi državne obveznice jer je to deo monetarne politike i služi interesima cele evrozone.

„Sve zemlje evra su to pozdravile, osim nekolicine bogatih koje su imale u vidu smanjenje svoje ušteđevine. Ali, to je njihova nacionalna perspektiva“, rekao je Lenarts. To ne može biti presudan kriterijum za tumačenje sporazuma u ​​Evropskoj uniji. „Ako to kao zemlja dovedeš u pitanje, to je kraj tvog članstva.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android