Ko će na banket sa Erdoganom? | Izbor iz štampe | DW | 24.09.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Ko će na banket sa Erdoganom?

Bliži se poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Nemačkoj. Biće to državna poseta, sa vojnim počastima i velikim državnim banketom u dvorcu Belvi kod predsednika Nemačke Frank-Valtera Štajnmajera.

Frank-Valter Štajnmajer i Redžep Tajip Erdogan u Ankari 2016.

Frank-Valter Štajnmajer i Redžep Tajip Erdogan u Ankari 2016.

Mnogi političari koji se očekuju na banketu kod Štajnmajera otkazali su svoje gostovanje, na primer, poslanik Stranke slobodnih demokrata (FDP) u Bundestagu Bidžan Džir-Zaraj. On je rekao da „kao poslanik ne može da večera s Erdoganom dok nemački državljani sede u turskim zatvorima“, a Ankara se sve više udaljava „od demokratskih vrednosti i ljudskih prava“. Poslanica Levice Sevim Dagdelen postupila je slično – rekla je da jeste za dijalog s Turskom, ali da ovako postavljen okvir državne posete za banketom i vojnim počastima smatra potpuno neprimerenim. Ona je dodala da umesto večere sa Erdoganom hoće da se pridruži demokratskim protestima protiv njega.

S druge strane, političar Zelenih Džem Ozdemir, inače vrlo kritičan prema turskom predsedniku, najavio je da će otići na banket upravo zato da bi tamo Erdogan video nekoga ko ne prihvata njegovu politiku. Još na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti u februaru nilo je spektakularnih scena kada su se Ozdemir i Erdogan našli u istom hotelu. Erdoganovo obezbeđenje je nasrnulo na Ozdemira sa optužbom da je on terorista, pa je od tog trenutka Ozdemira čuvala policija.

Tokom svoje posete, Erdogan će otvoriti i novu džamiju u Kelnu, najveću u Evropi. Džamija je građena pod pokroviteljstvom Ditiba, Tursko-islamske unije verskih organizacija. Ditib je u Nemačkoj pod sumnjom da špijunira i goni sledbenike Fetulaha Gulena kojeg Erdogan smatra teroristom i državnim neprijateljem broj 1. U izveštaju Nemačke službe za zaštitu ustavnog poretka piše da su imami iz regiona Diseldorfa, Kelna i Minhena slali turskim konzulatima u tim gradovima liste imena i ustanova čije delovanje smatraju neprijateljskim. Tako Ditlib zapravo ima funkciju neke vrste tajne službe i zato Služba za zaštitu ustavnog poretka upravo razmatra da li da drži tu organizaciju pod prismotrom.

„Koliko god nas budu bolele slike kada sledeće nedelje turski predsednik Erdogan bude na nemačkom tlu, toliko ćemo morati i da se pomirimo s tim da je on demokratski izabran predsednik Turske. On ne bi ni bio prvi autokratski predsednik koji posećuje Saveznu Republiku Nemačku. Iskreno rečeno, raduje me to što moja vlada nije osula verbalnu paljbu i što i pored svih suprotnosti i razlika u mišljenjima i dalje traži dijalog sačuvavši politički stil“, piše kolumnistikinja Bilda am Zontag Hatidže Akjun.

Zidojče cajtung piše da „Berlin i Ankara žele da poboljšaju međusobne odnose i da bi u tome trebalo da pomogne – dobro poslovanje“. „Raspoloženje između Nemačke i Turske je pokvareno, posebno otkako Erdogan nakon neuspelog puča od pre dve godine oštro postupa protiv svojih kritičara. Sa svojom politikom on je doveo zemlju do duboke ekonomske krize, a nju su pogoršale i sankcije predsednika SAD Donalda Trampa. Stopa inflacije u Turskoj je dvocifrena, vrednost turske valute drastično pada. Preduzeća ne mogu više da otplaćuju kredite, pa se zatvaraju. Zemlji je potrebna pomoć da bi bila sprečena privredna katastrofa.“

„To ne funkcioniše, gdine Erdogan“, poručuje komentator lista Frankenpost, „prvo porazbijate porcelan, a onda biste da lepite. Erdoganu kod kuće gori pod nogama, jer je mnogo žario i palio, i na kraju doveo do krize sopstvene privrede – one koju je svojom politikom nekada učinio velikom. Sada, kada se zakačio sa moćnima na koje je polagao – sa novim „prijateljima“ Donaldom Trampom i Vladimirom Putinom, on bi najradije da vrati događaje kao da se ništa nije desilo. Nemci treba da mu pomognu da se izvuče iz blata, i oni moraju pokušati da to učine. Ali, ako Erdogan od svoje države i dalje bude pravio veliki zatvor, blokiraće svoju nameru da uspostavi nove i dobre nemačko-turske odnose.“

List Frankfurter rundšau piše da „Samo povratak demokratiji i pravnoj državi može da vrati poverenje koje želi 7000 nemačkih firmi u Turskoj. Doduše, Erdogan je svoju zemlju pretvorio u autokratsku državu i to u meri zbog koje ne može da se razazna kako bi to moglo praktično da funkcioniše. Zato bi Nemačka trebalo da iskoristi priliku da bi joj Erdogan učinio konkretne ustupke. Recimo, da ne daje Ankari nikakvu pomoć dokle god se u Turskoj iz političkih razloga zatvaraju građani EU. Da se razgovori o širenju carinske unije EU nastave tek kada uhapšeni opozicionari kao što su branitelj građanskih prava Osman Kavala ili kurdski političar Selahatin Demirtaš budu pušteni na slobodu.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android