Ko će biti novi predsednik Makedonije? | Politika | DW | 13.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ko će biti novi predsednik Makedonije?

Makedonija danas, 13. aprila, bira predsednika države, ali i novi parlament. Makedonce i dalje muče teški ekonomski, kao i politički problemi, društvo u ovoj balkanskoj zemlji, duboko su podeljeni.

Na predsedničkim izborima ove nedelje, građani Makedonije moći će da se opredele za jednog od četvorice kandidata: aktuelnog predsednika Đorđa Ivanova, kandidata socijaldemokrata Stevu Pendarskog, Iljaza Haljimija iz Demokratske partije Albanaca, i Zorana Popovskog iz male partije GROM. Istraživači javnog mnjenja tvrde da nijedan od ova četiri kandidata nema iza sebe apsolutnu većinu glasača, što znači da će konačna odluka o šefu države najverovatnije pasti tek za dve sedmice, u drugom krugu izbora. Favoriti za prolazak u drugi krug su aktuelni predsednik Đorđe Ivanov iz vladajuće partije VMRO DPMNE i predstavnik socijaldemokrata SDSM Stevo Pendarovski. Dok političari na vlasti računaju na podršku glasača iz seoskih sredina, SDSM se u većoj meri oslanja na pristalice u makedonskim gradovima.

Podeljena zemlja

Ta dva kandidata nalaze se na čelu dva suprotstavljena tabora. Paralelno sa podelom među glasačima makedonske nacionalnosti, postoji i duboki jaz među pripadnicima albanske manjine - Demokratska unija za integraciju je deo vladajuće koalicije u Makedoniji, a Demokratska partija Albanaca ostaje u opoziciji.

Između blokova izbijaju žestoki sporovi, a politički protivnici se doživljavaju kao neprijatelji. To ukazuje na loše stanje demokratskog uređenja u zemlji, objašnjava makedonski politikolog Petar Arsovski za Dojče Vele. „Kada dvojica političkih protivnika razgovaraju, dolazi do ličnih napada, omalovažavanja i neretko padnu i uvrede.“

U izveštaju organizacije Fridom Haus politički sistem Makedonije u 2013. označen je kao „polukonsolidovana demokratija.“

Mediji pod pritiskom

Pored političih podela, izveštaji Evropske unije ukazuju na još jedan veoma ozbiljan problem – ugroženost slobode medija. Na rang-listi „Reportera bez granica“ Makedonija je ove godine pala sa 123. mesta na 179. – iako se tek 2009. nalazila na 34. mestu. U poslednjih nekoliko godina istraživački novinari su zastrašivani, i osuđivani na duge zatvorske kazne zbog navodnog „otkrivanja poverljivih informacija“, a smrt jednog novinara koji je kritikovao režim ostala je nerazjašnjena.

Uporedo sa tim, zatvorena je televizija A1 koja se suprostavljala vlastima, kao i tri dnevna lista, zbog navodnih finansijkih nepravilnosti. „Postoje ozbiljni, žestoki napadi na slobodu štampe u Makedoniji, a njihova svrha je da se zastraše svi kritički nastrojeni novinari“, kaže Kristijan Mir, upravnik organizacije „Reporteri bez granica“ za DW.

Nezaposlenost smanjena za 11 odsto

Pogledajte video 05:01
Trenutno na programu
05:01 min

Sporni projekat

U Makedoniji se trenutno vodi dvostruka kampanja. Naime, 27, aprila, istog datuma kada bi trebalo da se održi drugi krug glasanja za predsednika, održavaju se i izbori za parlament. Sadašnji premijer i predsednik stranke VMRO DPMNE Nikola Gruevski, ima dobre šanse da ponovo bude izabran. On se u izbornoj kampanji poziva na uspehe svoje vlade: nezaposlenost je pala sa 39 na 28 odsto, odnosno stvoreno je 120.000 radnih mesta. Poljoprivredne subvencije iznose ukupno 590 miliona evra, direktne strane investicije dostižu dve milijarde evra. „Mi smo sproveli i više nego što smo obećali, za razliku od svih ranijih vlada“, naglašava Gruevski.

Sa druge strane, opozicija tvrdi da je Makedonija i dalje zemlja siromašnih. Finansijski gledano, Makedonija zaista stoji veoma slabo u poređenju sa drugim zemljama Evrope. Oni koji rade, primaju u proseku 350 evra mesećno, a najveći poslodavac je sama država. Prema zvaničnim podacima, nezaposlenost posebno teško pogađa omladinu. Istovremeno, država je potrošila više stotina miliona evra za sporni projekat Skoplje 2014, odnosno podizanje monumentalnih građevina, spomenika i statua u makedonskoj prestonici – a novca za hitno potrebne infrastrukturne projekte nema.

Spoljna politika u zastoju

Sve političke snage u Makedoniji zalažu se za članstvo u Evropskoj uniji i NATO-savezu. Uprkos ovom nesvakidašnjem jedinstvu, zemlja veoma sporo napreduje tim putem. Grčka sprečava evroatlantske integracije i traži promenu imena Makedonije. Kao opravdanje navodi se stav da bi ova bivša jugoslovenska republika mogla da ima teritorijalne pretenzije na istoimenu grčku pokrajinu. Međunarodni sud pravde je u ovom slučaju jasno stao na stranu Makedonije.

U svojim izveštajima, Evropska komisija već pet godina zaredom preporučuje da se otpočnu pregovori o priključivanju Makedonije. Uprkos tome, proces evroatlantskih integracija još uvek tapka u mestu.

Autor: Zoran Jordanovski / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon

Audio i video