Klopka zvana masovni turizam - samo za siromašnije | Evropa | DW | 21.02.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Turizam

Klopka zvana masovni turizam - samo za siromašnije

I na lepoj Majorci je sve vidljivije ubrzano raslojavanje društva na bogate i siromašne. Oduvek su te razlike postojale - ali u krizi neki padaju na dno, dok drugi profitiraju. Krivci su korona, Bregzit i Franko.

Nijedan region u Španiji nije tako teško pogodio krah turizma, nijedan region nije doživeo takav porast siromaštva - kao Majorka. Oko 75 odsto prihoda direktno ili indirektno ima veze s turistima – zbog toga su i troškovi života za domaće stanovništvo vrlo visoki. I to se sada - kada nema turista - gorko sveti.

Pritom je sve veći i vidljiviji jaz između imućnih stranaca i domaćih žitelja. Brojni Nemci, Britanci, Skandinavci, Amerikanci u svojim luksuznim stanovima i finkama uživaju i dalje, kao da se ništa nije desilo. Većina vlasnika kuća i stanova za izdavanje uopšte ne zna španski, niti su integrisani u život u lokalnoj zajednici. Klasični paralelni svetovi.

Nemac - šokiran

Nemac Tom Mardorf (58) je imućan čovek. On to priznaje bez problema. Na Majorci povremeno živi od 1996. Na tom najvećem španskom ostrvu ima i dve kuće. Njegovo stalno mesto boravka je ustvari Malta.

Ali ovaj nemački preduzetnik, koji trguje prirodnom kozmetikom i dodacima u ishrani, voli Majorku i često navrati. Ali, u septembru, kada je tamo bio poslednji put bio je šokiran:

„Letnja turistička sezone, koje zapravo nije bi bilo, ostavila je svuda rużne tragove. Stopa siromaštva raste velikom brzinom. Nedostaci masovnog turizma sada postaju vidljivi na najbrutalniji mogući način”, tvrdi Mardorf.

Siromaštvo u Santa Ponsi nije vidljivo na prvi pogled, to je ipak jedan od turističkih magneta na bogatom jugozapadu Majorke. „Samo ovde, u regionu Kalvija, ima 60.000 hotelskih kreveta", priča Mardorf. A sada oko 1500 domaćinstava trenutno prima socijalnu pomoć.

Krediti i mala pomoć države

Pol Kameron je Britanac koji inače radi kao kelner. On nam priča da se radi o „puzajućem siromaštvu, siromaštvu koje pogađa konobare i zaposlene hotela, ali i arhitekte i advokate. „U glavno mgradu, Palmi, viđamo sve više ljudi koji žive na ulici, u šatorima”, kaže on. Kameron na Majorci živi sa suprugom i troje male dece. Izdržavaju ovu oseku – zahvaljujući ušteđevini.

A koliko je situacija dramatična, to vrlo dobro zna i Holanđanin Bart Moij, 55-godišnji vlasnik jednog restorana. On je „nagomilao” već 23.000 evra dugova. I žali se da još uvek nije dobio finansijsku pomoć koju je obećala država: „Dobio sam možda oko 2.000 evra direktne pomoći. To je drama.”

Jedna od mnogobrojnih vila za odabranu klijentelu

Jedna od mnogobrojnih vila za odabranu klijentelu

Svaka kriza ima svoje profitiere

Ima naravno i onih koji su profitirali od krize. Među njima su agenti za prodaju nekretnina, ljudi koji sad posreduju između stranih investitora i hotela na Majorci kojima preti stečaj. Cene opadaju u segmentu jeftinijih i srednje skupih nekretnina, zato što se prodaju brojni hoteli i restorani – iż jednostavnog razloga: ne mogu vraćati krediti.

Od toga je profitirao i mladi Nemac Fabijan Dudek, osnivač firme Glassdollar. On se sa svojom firmom prošle jeseni preselio na Majorku – „zato što se lokdaun može lakše podneti na moru, a ovde su cene trenutno pristupačne.” Na svom imanju živi praktički izolovan.

Franko i masovnoi turizam

Glavni problem Majorke treba potražiti u prošlosti. Španski diktator Franko je svoju zemlju 70-ih godina pretvorio u turistički raj za imućnije severne Evopljane, a Majorka je postala destinacija masovnog turizma.

Pogledajte video 05:43

Ne služimo pijane goste

Majorka je dugo bila „mašina za štampanje novca" zahvaljujući kojoj su starosedoci postajali sve bogatiji. Profitirali su i stranci, koji su u 80-im i 90-i godinama počeli da otvaraju restorane, hotele, lekarske ordinacije, advokatske kancelarije ili agencije za posredovanje u trgovini nekretninama.

Novcem iz EU-fondova su izgrađeni su putevi, mostovi, železnička infrastruktura i aerodromi.

A onda je došao Bregzit, turistički koncern Tomas Kuk je propao, a sad je i pandemija učinila svoje.

Arenal - plaža za narod, 15.08.2020.

Arenal - plaža za narod, 15.08.2020.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android