Klinike u BiH u izolaciji | Politika | DW | 02.04.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Klinike u BiH u izolaciji

Zbog slučajeva inficiranja medicinskog osoblja, čitava odeljenja pojedinih zdravstvenih ustanova u Bosni i Hercegovini su u izolaciji. Pokušava se da se nabavi i potrebna medicinska oprema, između ostalog i iz Srbije.

Opšta bolnica „Dr Abdulah Nakaš“ u Sarajevu

Opšta bolnica „Dr Abdulah Nakaš“ u Sarajevu

Klinika za gastroenterohepatologiju Kliničnog centra univerziteta u Sarajevu (KCUS) je u izolaciji, jer su četiri doktora te ustanove pozitivna na korona-virus. Direktorka KCUS Sebija Izetbegović potvrdila je da je jedna doktorka dolazila na posao sa simptomima prehlade, ali da nije pravovremeno prijavila rizične kontakte, niti se testirala. To je, kako tvrdi direktorka, uradila tek nakon što je otišla na bolovanje. Kada je ustanovljeno da je doktorka zaražena korona-virusom, odlučeno je da se kompletna klinika stavi u izolaciju. Naknadno je potvrđeno da su još trojica doktora te klinike pozitivna na korona-virus.

U BiH je zabeleženo još nekoliko slučajeva zaraze medicinskog osoblja: 120 zaposlenih u Univerzitetskom kliničkom centru (UKCT) u Tuzli je u izolaciji, nakon što se ispostavilo da su imali kontakt sa zaraženim medicinskim osobljem centra za srce „Medical Institute Bayer“ (MIB) iz Tuzle. U međuvremeno je ustanovljeno da su najmanje tri zaposlena u UKCT inficirana korona-virusom, dok je iz MIB saopšteno da je korona-virus potvrđen i u toj ustanovi, te da se radi o jednoj medicinskoj sestri. Zatvorena je i Klinika za kožne bolesti na UKCT, jer su dve zaposlene pozitivne na korona-virus. I dva čoveka iz Doma zdravlja Kantona Sarajevo (Vrazovo) pozitivna su na korona-virus. Nadležni tvrde da postupaju u skladu sa predviđenim merama.

-pročitajte još: Virus se ne zaustavlja na etničkim granicama BiH

Kako sprečiti zarazu na klinikama?

Dr Bakir Nakaš, penzionisani infektolog, podseća da su slični slučajevi ranije zabeleženi u Univerzitetskoj kliničkoj bolnici u Mostaru, kao i u Kantonalnoj bolnici u Zenici. „Mislim da sličnih slučajeva ima i u Republici Srpskoj i drugim kantonima u Federaciji BiH“, kaže dr Nakaš za DW, napominjući da bi broj kontaminiranih ustanova i medicinskih radnika mogao da bude i veći.

„Sve zdravstvene institucije u BiH permanentno su izložene mogućem nekontrolisanim ulaskom virusa u zdravstveni sistem, iako preduzimaju mere prevencije i zaštite od kontaminacije. U sistemu zbrinjavanja zaraženih i obolelih, zdravstvene ustanove i nadležna tela pripremaju prostore i kadrove u kojima će biti smešteni oboleli i zaraženi, i preduzimaju sve mere da se iz tih prostora infekcija ne proširi na druge prostore zdravstvene institucije. Nažalost, i pored svih mera, konstantno postoji rizik od nekontrolisanog ulaska virusa u zdravstveni sistem, čime se kontaminiraju prostori, oprema i kadrovi“, upozorava dr Nakaš.

Rad u smenama

Nakon što je Klinika za gastroenterohepatologiju u KCUS stavljena u izolaciju, hitni pacijenti upućuju se u Opštu bolnicu „Dr Abdulah Nakaš“ u Sarajevu. Direktor te bolnice Zlatko Kravić podseća na preporuke Svetske zdravstvene organizacije, ali i pouke iz sličnih iskustava u svetu. „Na osnovu tih iskustava, organizovali smo rad po smenama, tako da nam svi doktori i sve sestre nisu u isto vreme u zdravstvenoj ustanovi. To znači da može da nam se dogodi da jedna smjena ’ispadne iz igre’, odnosno da ispadne iz rada, ali tu je druga smena koja u tom trenutku nastupa. Te dve smene nikada ne dolaze u kontakt, što znači da ne bi trebalo da budu istovremeno zaraženi“, kaže dr Kravić za DW.

Pojedini mediji navode da u BiH ima oko 190 respiratora, a podaci o medicinskoj opremi po entitetima, odnosno kantonima, su različiti

Pojedini mediji navode da u BiH ima oko 190 respiratora, a podaci o medicinskoj opremi po entitetima, odnosno kantonima, su različiti

Dr Zlatko Kravić podseća i na specifičnosti zdravstvenog sistema u BiH, koji je uređen na nivou entiteta i kantona, i koji, upravo zbog „rascepkanosti“ na više nivoa odlučivanja sada trpi posledice. „Pandemija korona-virusa će biti test za zdravstvene sisteme u BiH u kojima se po entitetima i kantonima preduzimaju različite mere zaštite. Treba reći i to da se da nijedna zdravstvena služba ne može da se pripremi za epidemiju ovakvih razmera. Pogledajte mnogo jače zdravstvene službe, poput onih u Italiji, Španiji, pa i u Nemačkoj. Prema dosadašnjim iskustvima, nijedan od tih sistema nije imao adekvatan odgovor na ovakvu masovnost pojave pacijenata, niti će moći da zbrine sve pacijente kojima je potrebna nega. To je problem pandemije i mislim da to nijedna zdravstvena služba neće rešiti na zadovoljavajući način“, kaže dr Kravić.

Neophodna medicinska oprema

U Banjaluku je u utorak (31.3.) stigao prvi kontingent pomoći iz Srbije, bh-entitetu Republici Srpskoj za borbu protiv pandemije korona-virusa. Dopremljeno je deset respiratora, 30.000 epidemioloških maski, 2.000 zaštitnih odela i 50.000 rukavica. Prema tvrdnjama zvaničnika iz RS, radi se o opremi iz Srbije i Kine. Namera je da se za RS ukupno obezbedi oko 500 respiratora.

U BiH je teško doći do informacija o broju respiratora i druge medicinske opreme kojima raspolažu zdravstvene ustanove. Pojedini mediji navode da u BiH ima oko 190 respiratora, a podaci o medicinskoj opremi po entitetima, odnosno kantonima, su različiti.

U i Federaciji BiH je predstavljen plan mera za suzbijanje posledica uzrokovanih pandemijom korona-virusa. Merama su obuhvaćeni ekonomski i zdravstveni sektor. Prema tim merama, u petak (3.4.) bi u Federaciju BiH trebalo da stigne 150.000 dodatnih testova, a navodno je osigurana i nabavka 100 do 300 respiratora, 200.000 medicinskih maski i 100.000 hirurških maski za medicinsko osobilje, 50.000 pari zaštitne obuće i milion rukavica. Radi se o opremi vrednoj od osam do deset miliona konvertibilnih maraka.

„S već postojećim respiratorima, cilj je da Federacija BiH ima ukupno oko 600 respiratora, odnosno oko 300 na milion stanovnika. U toj proceni Vladi Federacije BiH uzor je bila Nemačka koja ima 312 respiratora na milion stanovnika“, navodi se u obrazloženju federalnog premijera Fadila Novalića.

Podrška partnera iz EU

Evropska unija je odobrila paket pomoći od preko 410 miliona evra zemljama Zapadnog Balkana za borbu protiv korona-virusa, a BiH bi od tog iznosa trebalo da dobije 80,5 miliona evra. Predsedavajući Predsedništvu BiH Šefik Džaferović kaže da bi BiH trebalo „hitno da završi procedure“ kako bi što pre pristupila sporazumu EU o zajedničkoj nabavci medicinske opreme potrebne za borbu protiv korona-virusa, posebno respiratora.

Tokom video-razgovora s ministarkom spoljnih poslova BiH Biserom Turković, nemački državni ministar za evropske poslove Mihael Rot poručio je da „Nemačka neće zaboraviti BiH ni tokom pandemije korona-virusa“. Rot je naglasio potrebu da EU pomogne partnerima na Zapadnom Balkanu, dok je u nekim potezima vlasti u BiH u vreme pandemije korona-virusa prepoznao „jedinstvo“ koje bi trebalo da postane politička svakodnevnica u BiH.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM