„Klimatski neutralno“ – samo još prazna floskula? | Politika | DW | 28.10.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Klima

„Klimatski neutralno“ – samo još prazna floskula?

Privreda se uključila u borbu protiv klimatskih promena. Gotovo da nema koncerna koji se ne reklamira time da ima ambiciozne ciljeve za zaštitu klime. Neki tvrde da deluju „klimatski neutralno“. Šta to uopšte znači?

„Mi delujemo klimatski neutralno“, samouvereno tvrdi lanac diskont-prodavnica Aldi. Energetsko preduzeće RWE obećava da će „do 2040. postati klimatski neutralno“. A proizvođač građevinskog materijala „Hajdelberg cement“ najavljuje da će „najkasnije 2050.“ ponuditi beton neutralan u odnosu na emitovanje ugljen dioksida.

„Preduzeća uočavaju da se u čitavom svetu nešto menja i ona bi htela aktivno da učestvuju u oblikovanju promena“, kaže Sabine Nalinger, predsednica fondacije „Stiftung2Grad“ koja se zalaže za ciljeve u zaštiti klime koji su dogovoreni Pariskim sporazumom, a čemu se do sada priključilo više od 30 firmi u Nemačkoj. „I oni koji upravljaju preduzećima za večerom raspravljaju sa svojom decom koliko je firma koje vodi tata ili mama pripremljena za budućnost“, kaže Nalinger.

U čitavom svetu je do sada oko 500 velikih firmi s godišnjim prometom od preko milijardu dolara zacrtalo sopstvene ciljeve u zaštiti klime, a gotovo svake nedelje se pridružuju nova preduzeća, pokazuje istraživanje Vupertal-instituta za klimu, okolinu i energiju.

-pročitajte još: „Moramo da shvatimo da smo ugroženi kao vrsta“

Nedostatak transparentnosti i mogućnosti poređenja

To je s jedne strane „razvoj koji raduje“, jer pokazuje da su firme svesne svoje odgovornosti za klimatske promene. Ali, analiza obaveza koje su preduzeća preuzela ne pruža razlog za zadovoljstvo. Naučnici se žale na „manjak transparentnosti i mogućnosti poređenja ciljeva“. To šta označavaju pojmovi kao „klimatski neutralno“ često je isto tako nejasno kao i pitanje kako se prikupljaju odgovarajući podaci i ko ih kontroliše.

Nikolas Krajbih, jedan od autora studije, u razgovoru za DW navodi jedan primer. „Neko preduzeće bi moglo kod beleženja svojih emisija da se ograničiti samo na jedno malo područje, na tom području da preduzme minimalne mere, a za ostale emisije da kupi dodatne certifikate i onda da kaže: mi smo klimatski neutralni.“

Pogledajte video 01:31

Klimatska politika je pitanje života i smrti

Zaštita klime ili greenwashing?

To je, međutim, „čist greenwashing“, kaže Krajbih, jer to preduzeće uopšte ne pokušava da svoje aktivnosti učini klimatski neutralnim. Upravo je kupovanje CO2-certifikata, kojim sopstvena emisija biva neutralizovana – recimo sađenjem drveća -problematično, kaže on. Jer, taj takozvani offsetting je razlog zašto se „ambiciozna nastojanja oko zaštite klime teško mogu razlikovati od aktivnosti za greenwashing“, dodaje Krajbih.

Potpuna suprotnost bi bilo „preduzeće koje isto tako želi da bude klimatski neutralno i zato registruje sve emisije tokom kompletnog svog lanca poslovanja“. Stručnjaci tu razlikuju direktne emisije na licu mesta (scope 1), indirektne emisije, recimo kod struje koju se kupuje (scope 2), te emisije koje prethode ili slede nakon poslovnog procesa firme (scope 3).

U Krajbihovom primeru uzorno preduzeće poboljšalo bi svoj proizvodni proces kako bi emisije smanjilo što je moguće više. „Samo za poravnanje poslednjih, neizbežnih emisija, to preduzeće koristilo bi certifikate za zaštitu klime“, kaže naučnik.

-pročitajte još: Globalno zagrevanje od 1,5 ili 2 stepena: razlika je ogromna

Prazna floskula?

Ako se oba ta preduzeća predstavljaju kao klimatski neutralna, za one koji nisu stručni ta razlika je teško uočljiva. „Tako postoji opasnost da se pojam ’klimatska neutralnost’ pretvori u izraz koji ne znači ništa“, upozorava Krajbih, ali i ne želi da imenuje nijedno preduzeće.

Potreban je jedinstveni standard za klimatsku neutralnost, možda čak neka oznaka koju bi firme mogle da koriste za reklamiranje svojih proizvoda koji su „klimatski neutralni“ ili „kompatibilni s Pariskim sporazumom“.

Pitanje je samo ko bi trebalo da utvrdi takav standard. Jedna mogućnost bi bila država, ali tu se radi o obavezama koje firme same dobrovoljno preuzimaju, a ne o zakonskim obavezama, kao što je obaveza trgovanja emisijama ili prosečna dozvoljena količina emitovanja kod proizvođača automobila. Takav standard bi imao smisla samo ako bi bio prihvaćen na međunarodnom nivou.

Pogledajte video 02:32

Centar Berlina bez automobila?

Pritisak investitora i sudova

Pritisak bi mogao da stigne iz finansijske branše. Lari Fink, šef najvećeg investicionog fonda „Blekrok“, u svom pismu koje je nedavno uputio firmama u kojima je „Blekrok“ suvlasnik, izjasnio se za „jedan jedini globalni standard“. On bi investitorima trebalo da olakša da procene planove preduzeća, kako nameravaju da doprinesu postizanju cilja iz Pariskog sporazuma o ograničavanju zagrevanja Zemljine atmosfere na dva stepena. „Svet se kreće ka klimatskoj neutralnosti“, napisao je Fink, „a Blekrok je uveren da je za naše klijente dobro ako kod te transformacije budu na samom čelu.“

I sudovi mogu da doprinesu uvođenju standarda – tako bar smatra Centrala za tržišno takmičenje. To udruženje već je tužilo više firmi zbog reklamiranja pojmom „klimatski neutralan“, među njima je i lanac „Aldi“. Presuda se očekuje.

Švedski proizvođač odeće „Haglofs“ ne želi da dozvoli da do toga uopšte dođe i zato priznaje: „Mi smo sada klimatski neutralni, ali morali smo da se poslužimo trikovima da bismo to postigli.“ Klimatski neutralan ne znači da uopšte emitovanja ugljen dioksida, već samo da je firma to emitovanje kompenzovala kupovinom certifikata, saopštilo je to preduzeće prilikom objavljivanja svog izveštaja o održivosti u proleće ove godine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu