Kipar ostaje podeljen
11. januar 2011.
Dogu Erdener je asistent na katedri za psihologiju na Srednjeistočnom tehničkom univerzitetu nedaleko od gradića Gizeljurt u severnom delu Kipra. Dakle, u „Turskoj Republici Severni Kipar“ koja međunarodnopravno nije priznata. Jedina zemlja koja ju je priznala jeste Turska. Erdener ima tursko i australijsko državljanstvo i kaže:
„Odbio sam neke druge ponude za posao u Holandiji i SAD. Jedan od razloga bila je želja da budem prisutan kada se stvara istorija. U krajnjoj liniji, reč je o tome da li će ostrvo zauvek ostati podeljeno ili će se ponovo ujediniti.“
Kipar je podeljen 1974. godine kada je turska vojska zauzela severni deo ostrva kako bi, saopšteno je tada u Ankari, tamošnje Turke zaštitila od grčkih kiparskih nacionalista. I otada se ništa nije promenilo, ostrvo je i dalje podeljeno.
Džeren Kajikdži, studentkinja psihologije kaže: „Kipar je zemlja koja je u inostranstvu uvek predstavljena iz perspektive južnog dela ostrva. Kada sam u inostranstvu uvek naglašavam da sam Turkinja sa Kipra. I ljudi često pitaju: šta, tamo žive i Turci?“
Mladi znaju samo za podeljeni Kipar
Istina, za Džeren nije baš jednostavno da otputuje u inostranstvo. Iz severnog dela avionska veza postoji samo sa Turskom. Zato često putuje preko južnog, grčkog dela ostrva. Pošto su njeni roditelji rođeni na Kipru relativno lako prelazi granicu. Štaviše, pored severnokiparske legitimacije ima i pasoš Republike Kipar koja je članica Evropske unije. „Uvek koristim dokument koji je poželjan u zemlji u koju putujem“, kaže Džeren. „Ponekad se osećam kao da nemam pravi identitet, da ne pripadam nijednoj državi.“
Prema svemu sudeći, u doglednoj budućnosti ništa se neće ni promeniti, mada već dve godine predstavnici dva naroda pregovaraju. Problem je što i veliki broj mladih ne može više da zamisli zajednički život u zajedničkoj državi. Oni znaju samo za podeljeni Kipar.
U međuvremenu, ni trideset-osmogodišnji asistent Dogu Erdener više ne veruje u skoro rešenje kiparskog problema. „Ranije sam mislio da ću doživeti ujedinjenje pre četrdesetog rođendana. Realnije je negde tamo oko 140-tog“.
Autori: Štefen Vurcel / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković