Kinezi na tamnoj strani | Politika | DW | 03.01.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

sletanje na Mesec

Kinezi na tamnoj strani

Istorijski trenutak za svet: kineska svemirska sonda sletela je na tamnu Meseca i poslala prve podatke na Zemlju. To je tek delić ambicioznih planova Kine mada se i druge nacije vraćaju istraživanju Zemljinog satelita.

Posle pređenih 380.000 kilometara svemirska sonda Čange 4 je u četvrtak u 3:26 po srednjeevropskom vremenu meko sletela na tamnu, udaljeniju i nepoznatu stranu Meseca. Sonda težine veće od jedne tone je prvo ušla na 15 kilometara dugačku „pistu“ 6 do 8 kilometara iznad površine i potom na visini od 100 metara brzo tražila najpovoljnije mesto za sletanje.

Na kraju je za vertikalno spuštanje brzinom od 1,7 sekundi izabrano relativno plitko područje u krateru Fon Karman, jednom od najvećih poznatih udarnih kratera u Sunčevom sistemu prečnika 180 kilometara i dubine 13 kilometara. 

Ovaj krater je od izuzetnog značaja za istraživanje rane istorije Meseca i Sunčevog sistema. Krater koji je ranije označavan brojem 434 nazvan je 1970. po Teodoru fon Karmanu (1881-1963), mađarsko-američkom naučniku koji je pre Drugog svetskog rata bio direktor aeronautičkog instituta na Tehničkom univerzitetu u Ahenu u Nemačkoj i potom, pošto je bio Jevrej, izbegao u SAD. Fon Karman je bio mentor Ćijen Ćuesena (1911-2009), osnivača kineskog svemirskog programa. 

Prvi na naličju Meseca

Ovo je revolucionarni poduhvat za Kinu, relativno mladu svemirsku naciju. Pre jedanaest godina, 24. septembra 2007. godine, Kina je pokrenula ambiciozni program za istraživanje Meseca i lansirala svoju prvu lunarnu letilicu, Čange 1 – nazvanu po kineskoj boginji Meseca.

Sonda Čange 3 je bila prva kineska sonda koja je 2013. sletela na poznatu stranu Meseca na koju su Rusi i Amerikanaci odvano slali sonde, a SAD između 1969. i 1972. godine i dvanaest astronauta.

Sonda Čange 4 koja je startovala 8. decembra u Sičangu je na tamnu stranu Meseca, blizu njegovog južnog pola, donela vozilo-robota opremljeno panoramskom kamerom i instrumentima koji će istražiti teren. Prve fotografije su stigle na Zemlju. 

To nisu prve fotografije tamne strane Meseca – prvi put je to učinila sovjetska sonda 1959. godine, ali nijedna sonda nikada nije uspela da mekano sleti na tu stranu, tako da naučnici širom sveta nisu mogli da vrše istraživanja. Snage plime i oseke na Zemlji usporavaju rotaciju Meseca tako da se uvek vidi ista strana ovog Zemljinog satelita.

Weltraum Mond Rückseite

Naličje Meseca, fotografija NASA iz 2012. godine

Kineski stručnjaci su ovu misiju opisali kao vrlo zahtevnu i jedan od najvećih izazova je bila komunikacija sa Zemljom, jer na tamnoj strani Meseca ne može da se uspostavi direktna radio veza. Zato su Kinezi u maju postavili satelit Ćekiao (Svračiji most) preko kojeg signali mogu da stignu do Zemlje.

Kina ima velike planove

Mada je Kina krenula svojim putem u svemir, i ovaj poduhvat je nastao saradnjom više nacija. Nemačka, Švedska i Holandija takođe učestvuju. Nemački institut iz Kila je doprineo svojim mernim instrumentima koji prikupljaju podatke za proučavanje efekata zračenja kosmičkih zraka na zdravlje astronauta i mere sadržaj vode u tlu. Predviđeno da podaci budu mereni bar godinu dana.

Između ostalog, planirani su eksperimenti sa niskim radio frekvencijama. Bez Zemljine atmosfere i drugih poremećaja, astronomi mogu bolje da hvataju signale u tišini svemira, nadajući se novim saznanjima o formiranju zvezda.

Pored toga, u sondi se nalazi seme biljaka, s ciljem da se proveri da li je moguć uzgoj povrća u zatvorenom okruženju sa niskom gravitacijom Mesečeve površine.

«Chang'e 4»: Sonde landet auf Rückseite des Mondes

Veliki uspeh za Kinu

Misije na Mesecu – sledeća je Čange 5 koja bi trebalo da startuje ove godine za zadatkom da na Zemlju donese uzroke Mesečevog tla – samo su deo ambicioznog svemirskog programa Kine koji uključuje izgradnju svemirske stanice oko 2022. godine.

U tu svrhu, Peking želi da razvije raketu-nosač za višekratnu upotrebu do 2021. godine, koji može da nosi više tereta nego NASA i privatna svemirska kompanija SpejsIks. Pored toga, Kina planira bazu na Mesecu, svemirsku stanicu s posadom i vozilo za Mars.

Povratak na Mesec

U međuvremenu, i već etablirane svemirske nacija planiraju da se vrate na Mesec. „Deep Space Gateway“ je ime svemirske stanice u lunarnoj orbiti koju ruska svemirska agencija Roskosmos i američka svemirska agencija NASA žele da izgrade između 2024. i 2026. godine.

Evropska svemirska agencija (ESA) već je indirektno uključena jer gradi module za održavanje života za budući američki svemirski brod Orion.

NASA, Roskosmos i ESA od misija na Mesecu očekuju pre svega nove mogućnosti za istraživanje – na primer za buduću misiju na Marsu. Zemlje kao što su Kina, Indija ili Japan su zainteresovane da demonstriranju svoje tehničke i naučne sposobnosti.

Međutim, malo je dokaza da različiti državni akteri uključeni u tu svemirsku trku imaju i ekonomske interese. S tim u vezi se pominje borba za pristup jeftinim sirovinama. Današnje putovanje svemirom i svemirska putovanja u doglednoj budućnosti teško da će biti zamena za sirovine na Zemlji.

S obzirom na visoke investicione troškove u svemirska putovanja, malo je verovatno da će iskopavanje i slanje na Zemlju minerala iz svemira biti unosan posao. Bar za sada, niko nije razvio uspešan poslovni model.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video

Reklama