Kineski SCO – konkurencija G7?
8. jun 2018.
Osamnaesti samit Šangajske organizacije za saradnju (SCO), od 9. do 10. juna u istočnokineskom primorskom gradu Đingdao, vremenski se preklapa sa samitom G7, koji se od 8. do 9. juna održava u Kanadi. Termin za samit G7 bio je utvrđen ranije. Da li domaćin Kina želi da stavi do znanja da bi Šangajski klub – kojem pored zemalja osnivača Rusije, Kine i četiri centralnoazijske zemlje, kao punopravne članice pripadaju i Pakistan i Indija – mogao da bude konkurentski skup samitu G7?
„Kao političku simboliku, samit SCO svakako šalje poruku da se radi o konkurentskoj organizaciji G7“, kaže za DW Matje Dišatel, zamenik direktora programa za Aziju i Kinu pri Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR). „Posebno zato što Kina i Rusija, s jedne, i Zapad s druge strane imaju različita gledišta kada je reč o pravilima igre međunarodnog poretka“, dodaje Dišatel.
Ipak, SCO je s postavljanjem ciljeva ograničenija od G7. Fokus i dalje leži na suzbijanju „tri zle sile – separtizma, ekstremizma i terorizma“. I kineska državna novinska agencija Sinhua je to navela kao glavne tačke koje su na dnevnom redu.
Dnevni red G7 „osvežavajući i začuđujući“
Politikolog Pang Čongjing sa Univerziteta u Đingdaou u jednom tekstu za portal thepaper.cn pisao je o odnosu G7 i SCO povodom skoro istovremenog zasedanja tih „veoma važnih samita“.
Kini je pre svega važno da u rad SCO integriše „novi vid međunarodnih odnosa“ koji propagira Si Đinping. Što se tiče dnevnog reda samita G7 u Kanadi, on je s jedne strane „osvežavajući“, ali istovremeno i „začuđujući“, jer je kanadski premijer Trudo u prvi plan istakao progresivne teme poput rodne ravnopravnosti i prava žena i dece.
Pritom G7 sebe i dalje vidi kao forum za tradicionalne geopolitičke teme. Autor piše o „veoma napetim transatlantskim odnosima“ i pritom kao primer navodi zaštitu klime, slobodnu trgovinu, NATO i sporazum s Iranom. On ocenjuje da je razumljivo što se Kanada zalaže za teme kod kojih postoji širok konsenzus. Ali čak i kada je reč o tim političkim oblastima, ocenjuje autor, vlade SAD i EU su pod velikim pritiskom populističkih i nacionalističkih pokreta.
G7 i SCO dva različita para cipela?
I pored mnogih internih napetosti, G7 je iz zapadne perspektive i dalje simbol aktuelnog svetskog poretka, piše Pang. Zanimljivo pitanje za budućnost je u kom će se smeru razvijati odnosi dve organizacije, G7 i SCO, posebno ukoliko – što autor ostavlja otvorenim – SCO zaista bude bio za drugačiji svetski poredak od G7.
S druge strane, Džu Jongbijao s Centralnoazijskig instituta univerziteta u Landžouu smatra da se ne mogu porediti SCO i G7. G7 je klub privredno najjačih zemalja Zapada, dok je SCO regionalna organizacija zemalja koje dele zajedničke granice i koje sebe u prvom redu definišu kroz „kooperaciju na području netradicionalnih bezbednosnih pitanja“.
Poslednjih godina, doduše, postoje pokušaji da se saradnja proširi na privredu i trgovinu, ali to do sada još nije sprovedeno, kaže Džu Jongbijao za DW. Saradnja između Kine i zemalja članica SCO u oblasti privrede je uglavnom bilateralna. Multilateralnog pristupa nema.
S tim u vezi, agencija Sinhua piše da bi samit SCO trebalo da služi i zahtevima inicijative „Pojas i put“ (takozvani Novi put svile), a time i regionalnoj privrednoj saradnji. Međutim, Indija je u opoziciji kada je reč o toj strategiji kineskog predsednika Si Đinpinga. Poslednji dokaz za to je zaključno saopštenje ministara spoljnih poslova zemalja SCO u aprilu, u Pekingu, u kojem su istakli podršku toj inicijativi – svi osim Indije, što javnosti nije saopšteno.
Sukobi i unutar SCO
Indijska uzdržanost prema kineskom „novom Putu svile“ nije jedini potencijal za sukob unutar SCO. „Postoje i nagoveštaji kineskog nezadovoljstva aktuelnom saradnjom unutar SCO u oblasti borbe protiv terorizma“, kaže Matje Dišatel iz Evropskog saveta za spoljne odnose.
Kina se zalaže za posebnu inicijativu za graničnu bezbednost sa Avganistanom, Pakistanom i Tadžikistanom. „Kina je veoma zabrinuta zbog rizika vezanih za pogoršanje bezbednosne situacije u Avgtanistanu, a posebno zbog kompleksne situacije s kojom je suočena u Sinkjangu“, objašnjava stručnjak za Aziju Dišatel. Peking se boji radikalizacije u kineskom autonomnom regionu Sinkjang, u kojem većinu stanovništva čine muslimani i koji se graniči sa Avganistanom i Pakistanom. Prema pisanju magazina „Ekonomist, Kina je u Sinkjangu postavila veliki nadzorni sistem.
Savez Kine i Rusije?
Poput G7, i SCO je skup zemalja čiji se interesi delimično ili u potpunosti razilaze. Rusija je dugo vremena bila zastupljena u oba kluba, ali od aneksije ukrajinskog poluostrva Krima 2014. godine je još samo u SCO. Da li će Rusija i Kina u okviru SCO težiti jačanju međusobnih odnosa, kao reakcija na pritisak koji SAD vrši na ove zemlje?
Iz kineskog ugla Rusija je sada pre svega važna s obzirom na iransku krizu koju je pokrenuo Trampov raskid sporazuma. Kako piše Pang Čongjing, na samitu SCO će pokušati da se preduzme inicijativa. „Prisustvo iranskog predsednika Rohanija u Đingdaou stvara uslove za to da Kina i Rusija usaglase svoje pozicije. Računa se sa tim da će u završnom dokumentu SCO izneti svoj stav o budućnosti nuklearnog sporazuma sa Iranom.“
Rusija kao „mlađi partner“
Matje Dišatel ne vidi nagoveštaje neke veće rusko-kineske alijanse. „Rusija i Kina su svoje odnose produbile još pre početka Trampove ere, pre svega kao rezultat napetosti između Rusije i Zapada. To partnerstvo pokazuje i dubok zajednički ideološki odbrambeni stav protiv širenja liberalnih vrednosti.“ Kina je u ideološkom sukobu sa modelom liberalne demokratije. U tome je Rusija najvažniji saveznik Kine.
Međutim, Kina nije zainteresovana za formalni savez s Moskvom, jer je izvukla pouke iz prošlosti. Tri puta je s Rusijom sklapala ugovore o savezu i prijateljstvu, koji se nisu pokazali dobrim za Kinu: za vreme carske dinastije Ćing 1896. godine, posle poraza u prvom kinesko-japanskom ratu, kao Republika Kina 1945. godine, kratko pred kraj Drugog svetskog rata u Aziji, i kao komunistička Kina, 1950. godine.
Rusija je danas, privredno gledano, za Kinu mlađi partner, s manjim privrednim učinkom od južnokineske pokrajine Guangdung. Zanimljiva je međutim kada je reč o izvozu gasa, nafte, kao i vojne tehnologije.