1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kina u dilemi zbog ruske agresije

13. mart 2022.

Peking demonstrativno stoji uz Moskvu, premda ruska agresija u Ukrajini i Kini donosi nevolje. Sa druge strane, zbog sankcija Putin nema mnogo izbora osim da se okrene istoku čime rizikuje zavisnost od Kine.

https://p.dw.com/p/48PfL
Slika iz Beograda: Rusija i Kina viđeni i kao prijatelji Srbije
Slika iz Beograda: Rusija i Kina viđeni i kao prijatelji SrbijeFoto: Darko Vojinovic/dpa/picture alliance

Kada se u petak, posle sedam dana zasedanja, završio kineski Narodni kongres, premijer Li Kećang izašao je pred novinare. Upitan je o stavu Pekinga o ratu u Ukrajini. „Stvarno uznemirujuće stanje“, rekao je premijer i pozvao na „krajnju suzdržanost“.

U Pekingu nema ni traga od kritike Moskve zbog agresije. Umesto toga, kritikuju se zapadne sankcije protiv Rusije.

„Bez obzira na podlost međunarodne oluje, Kina i Rusija će održati svoju stratešku rešenost i uvesti obuhvatno partnerstvo u novu eru“, rekao je početkom sedmice šef diplomatije Vang Ji. On je odnos Pekinga i Moskve označio kao „jednu od najvažnijih bilateralnih veza na svetu“ koja doprinosi „miru i stabilnosti“. „Prijateljstvo dva naroda je čvrsto kao stena“, dodao je Vang.

Geopolitičko partnerstvo

Rusija i Kina dele mnogo više od četiri hiljade kilometara granice. Energenti i sirovine idu ka Kini, industrijski proizvodi ka Rusiji. U obe zemlje vlast je čvrsto autokratska, vezuju ih neprijateljstvo prema Sjedinjenim Državama kao i odlazak u istorijsku veličinu kad treba naći današnje narative.

„Za Kinu je geopolitički element odlučujuć u odnosu sa Rusijom“, kaže nemački politikolog Maksimilijan Majer. „Suština je strateška saradnja kojom treba da se potisne američka hegemonija, kako to vide u Moskvi i Pekingu. Treba napraviti kontratežu u multipolarnom svetu“, kaže on za DW.

Strateško partnerstvo je ojačano 4. februara u formi zajedničkog saopštenja o „prijateljstvu bez granica“. Tada je Vladimir Putin posetio kolegu Sija Đinpinga i prisustvovao otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Samo tri sedmice kasnije počela je invazija na Ukrajinu.

Doduše, kineski zvaničnici u javnim nastupima pokušavaju da održe neku vrstu balansa. S jedne strane, oni tradicionalno naglašavaju da je suverenitet svake države nepovrediv. Ali, kad se radi o Ukrajini, Peking priznaje Rusiji „legitimne bezbednosne zahteve“ zbog velikog proširenja NATO na istok.

Putin i Si slave "strateško partnerstvo"
Putin i Si slave "strateško partnerstvo"Foto: Alexei Druzhinin/Russian Presidential Press and Information Office/TASS/dpa/picture alliance

Doduše, prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN o rezoluciji kojom se osuđuje ruski napad, Peking je morao doneti nekakvu odluku. I odlučio je da ostane uzdržan, što je protumačeno kao podrška Putinu.

„U Kini znaju da će ih gledati kao saučesnike Rusije“, kaže nam Endrju Smol, stručnjak za Kinu u američkom Nemačkom maršalovom fondu. „To je štetno za budućnost. Jer se (na Zapadu) nanovo promišlja spoljna politika. Razmatra se i ekonomska zavisnost od Kine i priprema se za scenarije kineske invazije – posebno na Tajvan.“

I politikolog Majer vidi da Kina ima samo štete od ruske agresije i zaoštravanja svetskih odnosa. „NATO će načelno izaći jači iz ovog konflikta. Fokus Amerikanaca ostaće na azijsko-pacifičkom regionu. Moglo bi čak biti da Evropljani ubuduće imaju jaču ulogu u tom regionu“, kaže on.

Da li će Moskva zavisiti od Pekinga?

Prijateljstvo Pekinga i Moskve, u koje se sada zaklinje, istorijski nije uvek bilo slučaj. Krajem šezdesetih su vojnici dve komunističke nuklearne sile vodili žestoke borbe na granici. I ranije, tokom kolonijalnog širenja Rusije u 19. veku, ta zemlja je progutala milione kvadratnih kilometara na koje je Kina polagala pravo.

Ali, odnosi sa Rusijom su Kini toliko važni da se pitanje granice i ne postavlja. „Rusi se sada osećaju sigurnije u pogledu veza sa Istokom. Na vojnom nivou to se vidi po tome što su Rusi povukli ogromne trupe sa granica sa Kinom i Mongolijom.“

Sa druge strane, Putin skoro i da nema izbora. Jer, sankcije protiv Rusije traju od 2014. i aneksije Krima. „Pitanje je da li će ovaj dugoročni proces tako duboko pogoditi sve privredne i strateške sektore da Rusiji neće ni ostati druge opcije osim usmerenja ka Kini“, kaže Majer.

U tom odnosu bi Rusija bila zavisna. „Doduše, ne treba Rusiju zamišljati kao mlađeg partnera jer čak i takva ona kao atomska sila ostaje autonomna i nepredvidljiva za Peking“, dodaje Majer.

Sa druge strane, kineski severni sused često je neprijatan, ali je u Pekingu očito procenjeno da su koristi od bliskosti sa Rusijom veće od štete. Barem za sada.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.