Kina stiže kao prijatelj Evrope | Politika | DW | 20.06.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kina stiže kao prijatelj Evrope

Ambiciozno organizovana trodnevna poseta kineskog predsednika Srbiji bila je prema prvim procenama veoma uspešna, a na neke prve rezultate svih potpisanih međudržavnih ugovora će se, naravno, sačekati.

Serbien Smederevo Chinas Präsident, Xi Jinping besucht Stahlfabrik

Kinseki predsednik Si Đinping u poseti Srbiji.Smederevo, 19.06.2016

Trodnevna poseta kineskog predsednika Si Đinpinga bila je obeležena ceremonijalnim događajima, potpisivanjem preko 20 međudržavnih sporazuma, i brojnim obećanjima o unapređenju ekonomske saradnje Srbije i Kine.

Već činjenica da je u pratnji kineskog predsednika bilo preko 200 činovnika i 100 privrednika, pokazuje značaj ove posete, ističe za DW Nikola Jovanović, programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD). „Kineski predsednik je u posetu došao i kao prijatelj Evrope, a Srbija je u ovom slučaju tranzit na novom putu svile ka centralnoj i zapadnoj Evropi. U tom smislu možemo reći da poseta nema neku skrivenu geopolitičku agendu, dodaje Jovanović. Teško je u suštini razdvojiti geopolitiku od geoekonomije, ali mislim da je ovde pre svega reč o ekonomskom interesu Kine, od koga bi naravno koristi trebalo da ima i Evropa“.

Sporazumi načelnog karaktera

Srpska strana je izrazila zadovoljstvo brojnim potpisanim sporazumima između Srbije i Kine tokom radnog dela ove posete. Dobar deo tih sporazuma odnosi se na kulturnu i naučnu saradnju, većina sporazuma su memorandumi o razumevanju u raznim oblastima, a konkretan infrastrukturni sporazum odnosi se na komercijalni ugovor o izgradnji deonice autoputa Surčin- Obrenovac.

Serbien Smederevo Chinas Präsident, Xi Jinping besucht Stahlfabrik

Si Đinping i Tomislav Nikolić, Beograd, 18.06.2016.

Ekonomski analitičar Dimitrije Boarov takođe primećuje da je tu dosta sporazuma koji su načelnog karaktera, a ono što se sada konkretno zna je samo ugovor o preuzimanju železare u Smederevu, koja je bila jedna od glavnih tačaka posete kineskog predsednika:

„To je dosta detaljan i obiman ugovor na 1300 strana, kaže Boarov, ali je ipak ostala misterija o sudbini radnika u toj kompaniji, jer se o tome u samom ugovoru ništa ne govori. Što se tiče najave izgradnje pruge Beograd- Budimpešta, to je projekat koji je na dugom štapu. Cela ta transverzala od Pireja do Budimpešte je u jako lošem stanju; malo je poznata činjenica da ta pruga već skoro dva meseca ne radi zbog rekonstrukcije oko Niša i Leskovca. Zamislite sad taj strateški pravac koji može biti zatvoren na nekoliko meseci, a da to ne osete ni privreda ni tržište. Neki dogovori su već počeli, ali tu je sad problem jer Srbija i Mađarska moraju prema toj projekciji kreditne konstrukcije da preuzmu skoro polovinu troškova te transverzale, a ne znam koliko Srbija ima kapitala za ulaganje u projekat koji donosi dobit tek nakon više desetina godina“.

Oprezna Evropa

Beogradski mediji naglašavaju da Evropa pažljivo prati saradnju Srbije i Kine. Na tu temu su se tokom ove posete već pojavile analize koje kažu da Evropa nema ništa protiv privredne saradnje dve zemlje, i da problemi mogu nastati samo ukoliko se ti dogovori kose sa nekim interesima ili politikama Evropske unije (EU).

Nikola Jovanović naglašava da EU nije monolitna, jer da je tako ne bismo uskoro imali britanski referendum. „Ipak je preovlađujući stav u Evropi da je saradnja sa Kinom poželjna, jer se ocenjuje da je to dobro i za zapadnu Evropu, a sa druge strane jer sama Evropa nema toliko sredstava da finansira takozvano stizanje zemalja jugoistočne i centralne Evrope nivoa zapadne Evrope. Tačno je da postoje određeni lobiji koji posmatraju robu, usluge i kapital iz istočne Azije kao konkurenciju, ali u odnosu na period od pre nekoliko godina ti lobiji više nemaju dominantni uticaj“.

Dimitrije Boarov smatra da će saradnja Srbije i Kine, a zatim i Evrope uopšte imati slične probleme kao što ga ima i Transatlantski sporazum Evrope i Amerike. „Široj publici je poznato kakve je posledice po industrije mnogih evropskih zemalja doneo ulazak Kine u laku industriju tipa obuća i tekstil. Ako u perspektivi Kina opet zaspe Evropu sa nekom drugom grupom jeftinih proizvoda, onda će to biti generalni problem“.

A sad konkretni rezultati

S obzirom da je poseta kineskog predsednika tek završena biće potrebno neko vreme da se ustanove konkretni rezultati ove posete. Nikola Jovanović procenjuje da će se neki prvi rezultati međusobne saradnje najverovatnije videti na primeru železare u Smederevu.

China Präsident Xi Jinping zu Besuch in Serbien

Smederevo, 19.06.2016.

„Sama činjenica da je kineski predsednik tamo otišao lično tokom ove posete pokazuje da je to za njih dosta važan projekat. Biće zanimljivo pratiti i šta će se desiti sa izradom ili revitalizacijom pruge Beograd- Budimpešta, a treći segment koji bih izdvojio je saradnja u oblasti obnovljivih izvora energije“.

Dimitrije Boarov smatra da bi, što tiče železare, “tu već u narednih godinu dana trebalo da se vidi da li se ide u modernizaciju i izgradnju novih pogona, ili od toga nema ništa. Što se tiče elektro infrastrukture, Kinezi to rade na klasičan način sa prilično skupim investicionim kreditima, i to ne ostavlja previše razloga za radovanje.

Dosta je nejasan i ugovor o dovršenju jedne termoelektrane u Kostolcu, i o tome sa malo zna u javnosti, kaže Boarov. Tu je dodatni problem što ona radi na lignit, što se ne uklapa u energetske projekcije EU. Međutim, ne bih zaista želeo da zvuči kao da sve to potcenjujem, jer ostaje činjenica da nema te evropske zemlje koja ne bi bila zadovoljna bliskijom ekonomskom i bankarskom saradnjom sa Kinom, ali ostaje da vidimo kako će sve to u praksi izgledati i na kakve će se sve prepreke nailaziti“, naglašava Boarov.